Sneg, nevreme, zavejani putevi, nisu omeli malinare i hladnjačare da se s predstavnicima Ministarstva poljoprivrede susretnu u Beogradu, na razgovoru o spasu ove grane poljoprivrede. Iako se činilo da se može naći neki izlaz iz krize, sve je evidentnije da su mali hladnjačari pušteni niz vodu, a s njima i mnogi proizvođači malina. Dugovi u koje su ušli zbog maline koju imaju na zalihama i neplaćanja novca malinarima, doveli su ih do toga da razmišljaju o zatvaranju hladnjača i stopiranju otkupa. Ministarstvo, osim reči podrške, nema neka konkretna rešenja, a kredit o kome se pregovara s Poštanskom štedionicom je po hladnjačare vrlo nepovoljan. Od početka pregovora u septembru prošle godine, kada su svi želeli da se problem reši i da se u novu sezonu uđe bez dugova, ostala je samo dobra volja hladnjačara da isplate proizvođače i ne ukaljaju svoj obraz i ime. U ime svih njih istupao je Božo Joković i sâm svestan da je situacija u kojoj se nalaze skoro pa bezizlazna.
– Mi već tri decenije pričamo o malini, a nismo se pomerili ni korak unapred, već se vraćamo unazad. Sve je to zahvaljujući nesaradnji i nerazumevanju ostalih učesnika u sektoru malinarstva u Srbiji. Svi znamo da su male hladnjače kolateralna šteta lošeg poslovanja. Nema ni u tragovima tržišne ekonomije, sastanku s nama se nisu odazvali izvoznici – rekao je Božović, naglasivši da je menadžment zakazao u potpunosti.
– Prošle godine imamo početnu visoku cenu maline, zatim se dešava vrtoglavi pad, mi nismo imali informacije šta se dešava na tržištu, a ko ih je imao sem onih koji su direktno naslonjeni na tržište. Šezdeset posto sabira maline je kod malih hladnjačara i proizvođača, a da li mogu veliki bez nas? Pa hajde da vidimo – izjavio je Joković, nadajući se da će država pomoći jer je malina državni proizvod i interes.
– U Poštanskoj štedionici bili smo na sastanku i, kada su nam dali uslove za kredit, došli smo do toga da naša malina koja se nalazi na lageru nije procenjena kao zalog ni jedan jedini dinar, traženi su nam čvrsti kolaterali za dobijanje kredita. To ne može tako, ne možemo da obezvredimo nacionalni proizvod da ne može da se založi ni za kakve pare – rezigniran je proizvođač i hladnjačar iz Arilja.
Osim Jokovića, i ostali hladnjačari su u nezavidnoj situaciji.
– Kakvi su uslovi za uzimanje kredita, kao da je smišljen da ga niko ne uzme, jer mi imamo Fond za razvoj, gde je za kredit dovoljna samo hipoteka. Ako nama u Poštanskoj treba hipoteka na objekat, opremu ili nešto drugo, plus zalog na zalihu i zalog na naredne godine na otkup maline, nama takav kredit ne treba. Rekli su i da je kamata od osam do deset posto, i mislim da je taj kredit na tankim nogama – rekao je predstavnik iz Vranja.
Sličnih mišljenja su i iz Kosjerića i Ivanjice.
– Moja firma u ovom momentu gubi milion i sto hiljada evra, jer imam četiri stotine četrdeset tona robe na lageru. Korektno bi bilo da nas država pomogne makar sa 150 dinara, da podelimo taj gubitak – rekao je hladnjačar Mirko iz Ivanjice, dok je profesor Zoran Keserović bio šokiran činjenicom da Pokrajina ima, a ostatak Srbije nema Garancijski fond, koji bi bio neka sigurna luka u ovakvim situacijama.
– Kako je moguće da u Srbiji ne postoji Garancijski fond koji subvencioniše kamate? – pito je dr Keserović, na šta je proizvođač maline iz Podrinja odgovorio da je to država u državi.
Rasprava malinara i hladnjačara sa predstavnicima Ministarstva bila je duga i burna, a zaključaka, na žalost, nije bilo, sem onoga što su svi jasno rekli, a to je da maline za izvoz neće biti. Ono što će pokušati jeste novi sastanak s Poštanskom štedionicom, kako bi se poboljšali uslovi kreditiranja, makar da imaju za isplatu dugova iz 2022. godine.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
