Neprikosnoveni lider u svetu po proizvodnji jagoda je – SAD, ali po čuvenju, bez premca su one vimbldonske sa šlagom, nezaobilazni deo tradicije ovog najuglednijeg i najstarijeg grend slem turnira u tenisu. Kažu da je samo prošle godine u vreme turnira pojedeno 38 tona svežih jagoda ili 190.000 porcija sa desetak plodova, branih u rano jutro i odmah dopremanih u London, odnosno Vimbldon.
Jagoda je veoma popularna.u svetu. Godišnje se proizvede preko 4,5 miliona tona, čime zauzima peto mesto u stukturi svetske proizvodnje. Samo u SAD, ubere se 1,2 miliona tona jagoda, praktično četvrtina ukupne svetske proizvodnje. Na drugom mestu je Turska, neko tvrdi Španija, potom Egipat, Meksiko, Poljska, Rusija, Japan, Italija i Nemačka.
Prosečnim prinosom od petnaestak tona po hektaru, proizvodnja jagode u svetskim razmerama raste po stopi od 3,5 odsto godišnje. Prinos je veoma različit u pojedinim regionima i zemljama, i zavisi od klimatskih, agrotehničkih i sličnih faktora. Svaka zemlja, pa i mnoge pokrajine u njima, raspolažu specifičnim sortimentom. U Poljskoj je, na primer, najzastupljenija sorta zenga zengana, dok je sorta camarosa dominantna u SAD, Španiji i Turskoj.
Inostrani proizvođači jagoda kažu da u Srbiji preovlađuju italijanske sorte jagoda, a uzgajivači su mali i prilično neorganizovani, pa im se na prvom mestu savetuje da se udruže, kako bi njihov nastup bio kvalitetniji. Ukoliko žele da im proizvodnja ubuduće raste, srpski proizvodjači moraju da shvate da jagoda nije „ugrožena vrsta“ i usputni posao, već voće koje ima obećavajuću budućnost. Do pre osam godina zasad s jagodom na našim prostorima prostirao se na oko 1.800 hektara, sada se barata podatkom da se proizvodnja odvija na preko 8.000 hektara.
Pravi sagovornik za priču o jagodi, njenoj proizvodnji, čuvanju i transportu, jeste asistentkinja na Fakultetu zaštite životne sredne Univerziteta Edukons Marijana Apić, koja je uže naučno interesovanje usmerila na oblasti gajenja i čuvanja jagoda, a u narednom periodu na fitofarmaciju, s akcentom na prisustvo pesticida u voću, pretežno u jagodama. Doktorand je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer agronomija.
– Jagoda (fragaria sp.) privredno je najvažnija voćna vrsta iz grupe jagodastog voća. Razlozi njenog značaja s aspekta poljoprivrede brojni su: rano prorodi, redovno i obilno rađa, sazreva vrlo rano, plodovi su pogodni kako za upotrebu u svežem stanju, tako i za preradu i dosta se lako razmnožava – kaže Marijana Apić u razgovoru za reviju Dobro jutro.
Uloženo se brzo vraća
Da bi se u Srbiji gajilo više jagode i proizvodnja bila rentabilna, neophodno je da izbor sorti odgovara prirodnim uslovima u određenom lokalitetu, da tehnologija gajenja bude optimalna, da se postižu redovni, visoki i kvalitetni prinosi i da, na kraju, može da se proda na tržištu. U Srbiji se, po nekim izvorima, jagoda gaji na 7.000 do preko 8.000 hektara. Dobar deo ukupne proizvodnje ipak se izveze, i to pretežno u zemlje Evropske unije i u Rusiju.
Pojedini proizvođači tvrde da je uzgajanje jagoda visokorentabilno i da se uloženo brzo vraća u veoma kratkom periodu, što nije slučaj s ostalim voćnim vrstama. Početno ulaganje moralo bi biti deset do dvanaest hiljada evra po hektaru i već u prvoj godini može se ostvariti rod od 25 000 tona po hektaru. Naravno, za ovakve investicije uvek se očekuje pomoć države koja bi bila usmerena za sertifikovani sadni materijal, kvalitetnu foliju, sistem navodnjavanja pa čak i za osiguranje zasada od elementarnih nepogoda.
Ova pripadnica jagodastog voća zdrava je za ljudsku ishranu. Njeni plodovi sadrže mnogobrojne organske i neorganske sastojke, esencijalne za čovekov organizam. Sadrži šećer, kiseline, vitamine, pektin, proteine, celulozu i antocijane. Hemijski i mehanički sastav ploda, a time i hranljiva vrednost, najviše zavise od genetsko-naslednih osobina sorte, ekoloških uslova (klima, zemljište), stepena biološke zrelosti, primenjene agrotehnike, zaštite od prouzrokovača bolesti i štetočina.
Pogodna za poslastice i dijete
U pogledu upotrebne vrednosti, plodovi jagode mogu da se koriste u svežem stanju, kao i za raznovrsnu industrijsku preradu. Pogodne su i za poslastice i za dijete, ali i za podizanje opšteg imuniteta dece i odraslih.
Za upotrebu u svežem stanju koriste se plodovi koji rano sazrevaju, dobro podnose transport, imaju atraktivan izgled, upadljivo lepu crvenu boju, dok su za preradu najpogodniji plodovi nakiselog do kiselog ukusa, intenzivnocrvene do tamnocrvene boje, a poželjno je da se plodovi lako odvajaju od peteljke i čašičnih listića.
Naša sagoornica tvrdi da kvalitet roda jagode zavisi od vrste i kvaliteta same sadnice, kao i od toga da li se ovo voće uzgaja napolju ili pak u ograđenim prostorima, kakvi su plastenici i staklene bašte. Proizvodnja jagode kod nas je skoncentrisana uglavnom na Mačvu, Podunavlje, Južnu Srbiju i deo Pomoravlja. U Mačvi i Podunavlju veći deo proizvodnje namenjen je svakodnevnoj upotrebi, a deo za preradu, dok se u drugim krajevima uglavnom proizvodi sorta zenga zengana, namenjena zamrzavanju, ali i različitim vidovima prerade. Dosta savremenih zasada jagode nalazi se u Vojvodini.
– Proizvodnju jagode u Srbiji odlikuje dominantno gajenje na otvorenom polju, bez zastiranja zemljišta folijom, bez navodnjavanja i postavljanja bilo kakvih zaštićenih prostora (tuneli, plastenici i slično), a posledica su niski prinosi. Gajenje jagode na PE foliji ima niz prednosti u odnosu na klasični način i u većini zemalja s razvijenom proizvodnjom ovo je standardni sistem gajenja. PE folija postavlja se na gredicama, i to ima brojne prednosti: olakšano je hodanje između redova, bolja je drenaža zemljišta, povoljniji je položaj cvetnih drški i plodova i lakša je berba. Međutim, proizvođači često kasno obave pripremu zemljišta za sadnju, što značajno utiče na vreme sadnje koje se nekada odlaže sve do septembra. Zabeleženi su slučajevi da su pojedini zasadi, posađeni u septembru, u proleće iduće godine bili potpuno bez cvetova, odnosno roda – objašnjava naša sagovornica.
U našoj zemlji najčešća je letnja sadnja, i to u periodu jul-avgust. Živići, posađeni početkom jula, daju za 75 odsto veće prinose od živića sađenih krajem avgusta, pod uslovom da su primenjene i druge agrotehničke mere.
Saznajemo da novi, savremeniji zasadi jagoda, na gredicama prekrivenim crnom folijom, daju znatno veće prinose, ali se kod nas nedovoljno primenjuju. Prihvatili su ih jagodari u okolini Beograda, Smedereva, u Vojvodini, kao i u Mačvi, Pocerini i nekim drugim regionima. U pogledu sortimenta koji je izrazito heterogen, najviše je zastupljena sorta zenga zengana, i to u starijim zasadima u Pomoravlju. U ostalim delovima Srbije pored ove sorte, veoma je česta i stara sorta favet.
U poslednjih desetak godina znatno se povećava udeo relativno novijih sorti jagoda: marmolada, madlen, elsanta i druge, a poslednjih 4 do 5 godina dominiraju i sorte kleri, alba, antea, arosa, azija i joli (džoli).
Tako slatke, a kvarljive
Jagoda ima relativno mekan plod i veliki respiracioni koeficijent, što su glavni razlozi njenog relativno kratkog čuvanja u svežem stanju. Plodovi nemaju sposobnost dozrevanja nakon berbe, zbog čega se berba mora obaviti u punoj zrelosti dok su „čvršći“, za razliku od onih namenjenih za brzu prodaju i potrošnju.
U komorama s normalnom atmosferom plodovi jagode čuvaju se u uslovima temperature 0°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 procenata najduže do 5 dana, dok je period čuvanja u hladnjačama s kontrolisanom atmosferom do 10 odsto ugljen-dioksida i 1 do 2 odsto kiseonika duži, i iznosi najviše 10 dana. Nakon skladištenja, temperaturu jagoda treba postepeno povećavati, da ne bi došlo do kondenzacije vode i nagle pojave gljivičnih oboljenja. Najbolji režim je čuvanje na temperaturi od 6 do 8 stepeni u trajanju od 15 do 20 sati.
Plodove čuva mešavina gasova
U svom istraživanju, Marijana Apić je želela da pronađe najpogodniji način čuvanja plodova sorte jagode roksana (roxana) i da utvrdi u kojoj meri su oni pogodni za skladištenje pri različitim režimima kao i to kako se najbolje skladište i transportuju sorte alba i joli.
– Jagoda ima veoma ograničenu trajnost, i podložna je brzom kvarenju. Skladišni potencijal je veoma kratak. Jedan od novijih načina čuvanja jagode, koji se u poslednje vreme sve više koristi, jeste i modifikovana atmosfera. Modifikovana atmosfera (MA) termin je koji se upotrebljava kod pakovanja proizvoda u ambalažu, gde je modifikovan udeo ugljen-dioksida i kiseonika, gasova iz disanja plodova voćne vrste koja se čuva.
Duga tradicija baštenske jagode
Baštenska jagoda (fragaria ananassa), kao i ostale pripadnice ovog roda, pripada porodici ruža. Nastala je spontanom hibridizacijom čileanske i virdžinijske jagode u Francuskoj pre nekoliko vekova. Za relativno kratko vreme, zahvaljujući predanom radu selekcionara, postala je veoma cenjeno i traženo voće. U našoj zemlji gaji se od kraja 19. veka. Međutim, robna proizvodnja započinje u sedmoj deceniji 20. veka, što se poklapa s podizanjem hladnjača i savremenih fabrika za preradu voća.
Sorta jagode roksana (roxana) italijanska je sorta, stvorena u Ćezeni pre petnaestak godina kao rezultat ukrštanja sorti: surprise des halles i zenga zengana. Prilagođena je za gajenje u tunelima i na otvorenom polju i ubraja se u grupu perspektivnih sorti jagoda. Sazreva početkom treće dekade maja, bokor joj je umereno bujan i srednje uspravnog rasta. Odlikuje se veoma visokim prinosima. Plod je veoma krupan jer ima oko 30 grama, izduženo konusan, prilično ujednačen, svetlo- do narandžastocrvene boje. Meso je čvrsto, narandžastocrveno i sa slabo izraženom unutrašnjom šupljinom. Ukus ploda je zadovoljavajući.
Modifikovana atmosfera koristi se prilikom čuvanja voća, kao i za kontrolu pojave prouzrokovača bolesti i štetočina. Zbog ograničene sposobnosti za regulisanje pasivne atmosfere, često se koristi aktivna modifikovana atmosfera pri pakovanju proizvoda (MAP). To se radi stvaranjem laganog vakuuma i ubacivanjem u pakovanje željene mešavine gasova.
U pogledu ocenjivanja izgleda plodova, oni čuvani u MAP-u imali su najveći procenat zdravih plodova koji je iznosio preko 60 odsto, za razliku od plodova iz kontrole koji su imali znatno manji procenat zdravih plodova, a mnogo više nagnječenih i trulih – kaže ova mlada naučnica.
R.D.J.
