Više o ovim biljkama saznali smo u razgovoru s Pavlom Filepom i njegovom ćerkom Kristinom, pravim i iskrenim zaljubenicima u ove bodljikavce i velikim profesionalcima u svom poslu.
Ono što smo prvo pitali je – da li je kaktus teško gajiti.
Iznenađujuće, odgovor je negativan: za najveći broj vrsta kaktusa gajenje je jednostavno i oni preživljavaju i u najposnijoj zemlji. Ali, pravilo broj jedan je da se ne zalivaju od oktobra do aprila, praktično ni malo. U aprilu se biljke presađuju ako je to potrebno, što znači – ako je posuda premala. Ukoliko je biljka prerasla posudu u kojoj je, ili je čak saksija pukla, biljku presađujemo. Inače i kaktusi i sukulenti mogu godinama da se ne presađuju a da pritom veoma lepo napreduju i cvetaju.
Različitim vrstama kaktusa odgovara različita zemlja. Tako npr. Astrophutum voli bazno zemljište, dok druge vrste (Mammillaria) vole kiseli supstrat.
Ljubitelji senke i kamena
Rebutia kaktusi su brojni. Vole kamenito tlo, blagu senku, umereno zalivanje. Da bi obilno cvetali, neophodno im je obezbediti hladno mesto bez zalivanja. Traže plitke posude. Do izražaja dolaze ako su u grupi od po nekoliko u istoj saksiji. Veoma je lepa Rebutia minusculata, zanimljivih narandžastih cvetova, ali i R. kieslingii, cvetova boje kajsije, Rebutia narvaecnsis, nežnih bledoružičastih cvetova, i Rebutia violaciflora, prekrasnih pinkljubičastih.
U martu i aprilu je vreme za pripremu kaktusa za rast i cvetanje. Ovo se odnosi na biljke koje su u kući i stanu, dok u staklenicima period cvetanja i rasta počinje mnogo ranije. Najvažnije je da se ove biljke u aprilu iznesu na balkone, terase i u bašte i zaštite prvih nedelju dana od jakog sunca. Kaktusi mogu da se prihranjuju, ali to nije neophodno, jer su ovo veoma skromne i otporne biljke.
Traže i svoje mesto. Na prozoru, gde je bar dva-tri sata prisutna sunčeva svetlost, pravo je mesto za kaktuse i sukulente. Neophodna im je sunčeva svetlost, ali njena količina zavisi od vrste. Većina traži veoma mnogo svetlosti, ali zato postoje vrste koje mogu da se gaje i u senci. Na svetlom ali ne sunčanom mestu, na severnoj strani, uspevaju vrste iz familija kao što je Haworthia, Gasteria i Ephyphilum.
Kod klasičnih kaktusa kao što su Mammillaria i Rebutia neophodan je hladan, suv zimski vazduh. Vrste Notocactus, Parodia i Gymnocalycium, koje stoje tokom cele godine na zagrejanoj prozorskoj dasci, cvetaju, naravno ako se zimi količina vode svede na minimum.
Kaktusi cvetaju onda kada su “zadovoljni”, a priznaćete – nije uvek lako ispod trnja i surove maske doći do veličanstvene suštine. Kao što je slučaj i sa nekim ljudima. Ispod oklopa i maski surovosti često se kriju nevina bića sa iskonskom ljubavlju spremnom da sve podeli sa onima koji imaju ključ…
Ehinopsis za početnike
U mnoštvu saksija i gajbi s kaktusima veoma se teško opredeliti i odabrati onaj pravi, najlepši. Neki imaju lep oblik, drugi oblik i boju cveta, neki podsećaju na klupče obavijeno najtananijom srebrnom vrpcom, podsećaju na Miki Mausa… Pripadaju raznim rodovima.
Kaktusi iz roda Echinopsis u prirodi naseljavaju prostore u Argentini, Urugvaju, Paragvaju, Boliviji i Brazilu. Obično ih kupuju početnici pošto nisu mnogo „probirljivi“. Vole blagu senku. Cvetovi su im krupni, ali kratko traju. Mogu se videti samo jednu noć i po oblačnom danu. Lako se razmnožavaju izdancima, a koriste se i kao podloga za kalemljenje “težih” vrsta.
Ovom rodu pripada i Echinocactus grusonii, krupna biljka okruglastog oblika, čiji prečnik dostiže i do 40 centimetara. Bodlje mu mogu biti zlatnožute ili bele. Voli peskovitu zemlju, tokom leta više vode, a prezimljava na oko 4 Celzijusova stepena.
Procvetaju starije biljke, a izdanci se pojavljuju tek kad napune četrdesetak godina, pa se uglavnom razmnožavaju semenom.
Veoma su lepi Echinopsis oxygoni s bledoružičastim cvetovima, ali i Lobivia silvestrii (Chamaecereus silvestrii). Vole blagu senku, rosu ili orošavanje. Zimuju na hladnoći u suvom. U njihovim atraktivnim, raskošnim i raznobojnim cvetovima može se uživati samo dva do tri dana. Lako se razmnožavaju.
Parodiae su veoma zanimljive. Obuhvataju više rodova i lako se prilagođavaju. Samo vrsnim kaktusarima polazi za rukom da ih odgaje i razmnože. Veoma su zanimljive Parodia aureispina i P. procera, žutih cvetova sa tamnijom, kao oko sredinom, ali i u boji limuna.
Mammillaria je rod s više stotina vrsta. Rasprostranjeni su od severa do juga Sjedinjenih Američkih Država, ali ih je najviše u Meksiku. Uglavnom se lako gaje u peskovitoj zemlji, uz mnogo svetlosti i umereno zalivanje. Redovno, obilno i dugo cvetaju. Razlikuju se po boji i krupnoći cvetova.
Zimuju na temperaturi iznad nule, u suvoj zemlji. Mnogi su bokorasti, pa se lako razmnožavaju izdancima. Plodove formiraju u telu, te ih naknadno izbacuju i prikazuju.
Opuntia su izuzetno dekorativni kaktusi. Ima ih više od 300 vrsta. Potiču iz Južne Amerike, a rašireni su i na Mediteranu, u Australiji i nekim toplijim predelima.
Kod nas su ovi kaktusi veoma popularni. Prezimljavaju napolju i podnose naše kontinentalne uslove. Godi im boravak u bašti tokom leta, gde dodatno ojačaju i ranije procvetaju. Veoma su zanimljivi u kamenjaru. Skoro svi plodonose. Posebno su atraktivni Opuntia aburea, žutih cvetova s narandžastom sredinom, O. microdasys alba, ali i Opuntia alimifolia, sa žutim cvetovima i crvenim plodovima, koji se neretko kao poslastica nađu na meniju najskupljih restorana.
Dobro jutro broj 561 – Januar 2019.
