Uprkos vremenskim neprilikama, 39. „Kobasicijada“ u Turiji okupila je veliki broj posetilaca, ljubitelja vojvođanskih specijaliteta, u prvom redu njenog veličanstva – domaće kobasice.
Nadaleko čuvenu gastronomsku manifestaciju otvorila je ministarska poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Jelena Tanasković.
„Ministarstvo će se posebno baviti podržavanjem domaće, male proizvodnje, manufakture, naših domaćih proizvođača, kao čuvanjem kulture, starih recepata, jer Srbija stvarno može da ponudi mnogo toga. Ovakve manifestacije uvek imaju dobar odjek, a to je pokazala i ova 39. Kobasicijada, uprkos neprilikama koje nam je vreme donelo, kao i kiša“, rekla je ministarka.
„Kobasicijada je jedan od najvažnijih događaja u našem kalendaru. Trudimo se da iz godine u godinu napredujemo, ne samo što se tiče obaranja, već i u svim drugim segmentima koji su važni da bi jedna ovakva manifestacija privukla što veći broj posetilaca, što je zapravo i poenta – da nas prepoznaju na mapi turističko-gastronomskih manifestacija. Mislim da smo na dobrom putu i mislim da smo ove godine uspeli da budemo na visini zadatka, iako nas je vreme omelo“, kaže Radivoj Debeljački, predsednik opštine Srbobran.
Turinci su ove godine napravili kobasicu dugačku dva kilometra i 39 metara, težine dve i po tone. Za izradu najduže kobasice na svetu bilo je potrebno više od 28 krmača, pojedinačne težine veće od 250 kilograma. Na najdužoj kobasici na svetu nedelju dana je konstantno radilo 40 ljudi, po smenama.
„Turija je davnih dana postala poznata po Kobasicijadi. Ove godine su nam po prvi put došli Grci, a za manifestaciju znaju sve zemlje okruženja – Mađarska, Rumunija, Bugarska, Makedonija. Svake godine se takmičimo sami sa sobom, pa tako napravimo za jedan metar dužu kobasicu“, kaže Željko Popić, predsednik udruženja „Kobasicijada“ iz Turije.
Tradicionalan vojvođanski način pripremanja kobasice podrazumeva malo vode u labošu, a kada kobasica pusti svoju mast, treba je probosti kako bi u vodu pustila začine i tako se kuvala do samog kraja.
Za dobru kobasicu najvažnije je lepo, čisto meso, kao i dobri, prirodni začini – so, paprika, beli luk i biber, kaže Vojislav Mirković, koji po 29. put učestvuje i pravi kobasice na turijskoj manifestaciji.
„Danas je Turija centar sveta. Do sada smo moj prijatelj Zdravko i ja ispekli oko 200 kobasica. Pored toga, imamo još 400 u još jednoj turi, tako da ćemo mi samo subotu spremiti oko 600 komada za naše goste. Uvek se traži kobasica više jer ljudi prepoznaju naš kvalitet. Najvažnija je ljubav koju ubacim u kobaju kada je ručno mešam. Jedan deo odradim ručno, a drugi ide mašinski. Mi to kad radimo na stolu, 100-200 kila, tu se ugradi deo ljubavi, jer ne možeš nešto da radiš što voliš, a da radiš bez ljubavi“, kaže Mirković.
Inače, posetioci su imali prilike da kupe suvu, svežu i roštilj kobasicu, kao i brojne druge delikatese od svinjskog mesa koje su nudili izlagači iz cele Srbije. Organizatori kažu da se u proseku tokom tri dana, koliko traje kobasicijada, proda više od 5.000 parčadi kobasica od po 200 grama.
Podsećanja radi, turijska „Kobasicijada“ je u Ginisovu knjigu rekorda ušla 2013. godine, a tada su Turinci napravili kobasicu dugačku dva kilometra i 29 metara.
Zorana Ljubojev
