Zahvaljujući pedološkim, ali i mikroklimatskim potencijalima Telečke visoravni, Riđica, jedno od sela somborskog atara, na samoj granici sa Mađarskom, neretko zaslužuje naziv „srpska Toskana“. Ali, kako to već biva kod nas, ovo naselje je poznatije po tome što se i autobus u njemu okreće, jer odatle nema puta dalje. Valjda zbog toga godinama je nekad uzorno selo propadalo, ali su onda došla nova vremena, novi ljudi i naraštaji, koji su shvatili da se baviti ratarstvom na peskovitom tlu predstavlja sigurnu kartu u pravcu propasti, pa se sve češće dižu zasadi vinove loze i voća.
Jedan od onih, tada mlađih, a sada ljudi u najboljim godinama, koji je među prvima krenuo u nešto drugačiju poljoprivredu je i Goran Gardijan, čija dva zasada jabuka, svaki na po tri jutra, predstavljaju jedan od uzroka što ovaj kraj porede sa čuvenom voćarskom i vinogradarskom italijanskom regijom. Uzgibani talasi Telečke grede ovog kasnog leta bivali su okićeni zelenim granama jabuka koje su se povijale pod obilnim rodom, pošto su, za razliku od vinogradara i uzgajivača bresaka i kajsija, oni koji se bave voćem zbog kojeg i Adam beše prognan iz Edena, imali razloga za zadovoljstvo. Ako ne i zbog cene, a ono svakako zbog kvaliteta i prinosa jabuke.
Ko brine o zdravlju, teže prodaje jabuku
Goran Gardijan (kojeg poznanici zovu i Goša) beše među prvima krenuo u proizvodnju voća na porodičnom imanju od roditelja nasleđenom, ali to ga nije sprečilo da već u početku bude samosvojan i različit. Naime, dok skoro bez izuzetka velika većina srpskih voćara ne želi da eksperimentiše i upušta se u avanturu sadnje drugačijih sorti do tradicionalnih, koje zahtevaju izuzetno intenzivnu primenu hemijskih sredstava zaštite bilja, Goša je krenuo drugim putem, ne bi li smanjio primenu pesticida, pa posledično tome tržištu ponudio ekološki sigurniju jabuku, ali i umanjio troškove proizvodnje.
Naše tržište je, blago rečeno, konzervativno, pa je teško prodati jabuku kod koje se može primeniti reducirana primena herbicida, potvrđuje Gardijan, koji i pored toga što naš svet isključivo „kupuje očima“, ne odustaje od svoje strategije da plodovi iz njegovih riđičkih voćnjaka budu što bliži prirodi.
– Sortiment koji gajimo je manje poznat javnosti, iako zahteva dvostruko manje prskanja, ali ako kažem da, umesto „ajdareda“ ili „jonagolda“, nudim „enterprajz“ ili „gold raš“, retko ko zna o čemu uopšte i pričam – veli Goran, precizirajući da je dobar deo novog voćnjaka zasađen podvrstom „gold raša“, oplemenjivačkim radom naših stručnjaka sa novosadskog Instituta razvijenim „KOP 307“. – Tako to ide kod nas – ko vodi brigu o ostacima pesticida u plodu, ima i brigu o tome kome će ga prodati – pomalo je rezigniran naš sagovornik, kojem u poslovima oko voćnjaka najčešće pomaže mlađi sin Luka, dok se supruga Radmila i stariji naslednik Jovan, više bave drugim segmentom gazdinstva, odnosno višim stepenom obrade voća.
Nije teško proizvesti, već naplatiti
Suočen sa činjenicom da mu se imanje nalazi u, zbog neposredne blizine državne granice, nebranjenom području kada je u pitanju protivgradna zaštita, jedan od problema koji je zaokupljao ovog preduzetnog Somborca je bio i onaj šta sa voćem koje tokom sezone dobije jedan ili dva „udarca“ leda, koji često zahvata ove prostore, i to u situciji kada na rafovima prodavnica „prolaze“ samo vizuelno besprekorni plodovi. Tako je 2012. godine započeo proizvodnju sokova, prvo od jabuka, a kasnije i od ostalog voća, stvarajući svoj brend „Green garden“, palete voćnih sokova, i to u „bag-in-box“ (kesa u kutiji) ambalaži od tri, pet i deset litara. Dok je pakovanje sokova i drugih namirnica u svetu u tu ambalažu razvijeno, kod nas se čine tek prvi koraci, a upravo je ključ cele priče u njoj, tvrdi Goran, ambalaži koja čuva kvalitet i ispravnost sokova, i to bez dodataka konzervansa.
-Ta ambalaža je kod nas nepravedno zapostavljena, dok u našem okruženju, tačnije u Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, svako selo ima barem po tri proizvođača slična meni. O zapadnoj Evropi da i ne govorim. Znam da su mnogi i kod nas počeli korišćenje takve ambalaže, ali su vrlo brzo odustali. Ja nemam nameru da odustanem, odnosno da umesto „bag-in-box“ uvodim neku drugu – kaže Goran, pojašnjavajući da je ova vrsta ambalaže osmišljena pre 60 godina u Americi i od tada se stalno razvijala i unapređivala.
Glavni „kunst“ je u slavinici koja ne dopušta vazduhu da uđe, a istovremeno dopušta soku da izađe, pa to curenje soka iz ambalaže „prati“ fleksibilna kesa tako da je sok neprestano u vakuumu. Kada nema vazduha, nema ni oksidacije, pa samim tim nema ni kvarenja. Dug rok trajanja je osiguran pasterizacijom, a s obzirom na to da proizvod ne sadrži konzervanse ili bilo kakve stabilizatore, ovakva ambalaža omogućava duži period čuvanja soka na sobnim temperaturama, pa je tako njegova konzumacija sigurna čak 45 dana nakon otvaranja, dok bez otvaranja sok ostaje svež i bezbedan za upotrebu celu godinu dana. Najveći deo Goranove proizvodnje je sok od jabuka, koji je samo ceđeni plod i ništa više. Bez dodatog šećera ili konzervansa. Kako kaže, pored svoje, koristi i jabuke drugih proizvođača, pošto matematika jasno pokazuje da zarad sirovinske baze ne treba podizati voćnjake, već činiti obrnuto, odnosno postojeću voćarsku proizvodnju nadograđivati ovakvim projektima. Upravo zbog toga, da bi mu prerađivački kapaciteti bili što duže uposleni, postoje i „Green garden“ sokovi od drugog voća, kao što su višnja, malina ili aronija, a veliku potražnju beleži i sok od paradajza.
– Nije teško proizvesti, već naplatiti, to je kod nas najveće umeće. Kada planiramo unapred, želja nam je da ovo ne bude sezonski posao, već da posla ima tokom cele godine, ili makar deset meseci – kaže Goran Gardijan, Somborac koji proizvodi i pakuje zdravlje.
Informaciona tehnologija u praćenju proizvodnje
Kao što je prednjačio kada je u pitanju izbor sortimenta u svom voćnjaku i pakovanje, Gardijan je ušao u projekat upotrebe informacione tehnologije u praćenju proizvodnje sokova. Kao rezultat saradnje sa doktorandom novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, svako pakovanje njegovih sokova je, pored QR kodom, obeležno i RFID čipom, na kojem su smešteni svi podaci o proizvodu koje svaki kupac može očitati pametnim telefonom – od toga koja sorta jabuke je u pitanju, preko toga kada i kojim herbicidima je voćka prskana, do toga kada je ubrana, ceđena, pasterizovana i kao sok zapakovana.
M. Miljenović
Dobro jutro broj 561 – Januar 2019.
