Kada se posle ove zime, koja se samo tako zvala, sunce osmeli da proviri iza sivih, oblačnih zavesa, baba Marta ponekad reši da svoj bes iskali na prirodi, pa zbuni voćke, cveće, pčele… Legenda kaže da je baba Marta nekada stalno bila mila i draga starica, jer je njen mesec bio prvi u godini. Ipak, jednog dana kralj Numa Pompilije rešio je da martu, pa tako i Marti, oduzme prvo mesto u kalendaru, dodavši ispred još januar i februar. Ovo je toliko naljutilo “prvu damu kalendara” da je od tog doba postala ćudljiva i hirovita. I takva je ostala sve do današnjih dana
Povrtnjak
Najvažniji posao u povrtnjacima naotvorenom je priprema zemljišta za setvu i sadnju. Ukoliko imate malu baštu i želite da gajite povrće isključivo za svoju porodicu, možete je prekopati motikom ili ašovom, a u većim baštama najbolje bi bilo da zemljište preorete ili da koristite frezu i motokultivator. Na obrađenu površinu se rasporedi tanak sloj pregorelog stajnjaka, plitko prekopa pa pospe i mineralno đubrivo.
U martu se mogu sejati spanać, salate, rotkvice, grašak, šargarepa, peršun i paštrnak, luk, celer. U drugoj dekadi, odnosno sredinom meseca, seju se i dalje celer, rotkvice, mirođija, paštrnak i peršun, dok se krajem meseca ili u trećoj dekadi sade kupus, keleraba i kelj, krompir i čičoka koji se mogu saditi i počtkom meseca ako je zemnjište ugrejano. Takođe, rasađuju se salate, kupus, kelj, keleraba i ren.
Još nije kasno da se poseje bob. Ovo povrće treba uvek sejati na onu stranu bašte na koju duva vetar.
Lukove, posađene u jesen treba zaštititi od štetočina, prvenstveno muva.
Voćnjak
Voćke u „mrazovitim“ područjima još uvek se moraju štititi od kasnih prolećnih mrazeva.
U većim voćnjacima se rastura mineralno đubrivo koje se međurednom obradom unosi u zemljište i istovremeno se suzbija korov. U manjim zasadima i na okućnicama đubrivo se rastura u zoni podnevne senke krune i ašovom unosi u zemljište, te se istovremeno uništava i korov.
Čim krenu sokovi, valjalo bi breskve i kajsije oprskati preparatima na bazi bakra, odnosno, uraditi prolećno plavo prskanje. Rastvorom istih fungicida, ali obavezno posle rezidbe, štite se i malina i kupina, ogrozd, ribizla i drugo jagodasto voće, a kasnije i jabučaste i orašaste voćne vrste.
Jagodama se odstranjuje staro lišće i tek poterali stoloni.
Pčelinjak
U košnicama u kojima je saće dotrajalo treba ga zameniti novim.
Valjalo bi proveriti zdravstveno stanje pčela i obaviti i prvu prolećnu, preventivnu, zaštitu od varoe, da ova grinja ne bi kasnije ušla u košnicu i izazvala veliki pomor pčela.
Slabija legla valja spojiti s jačim.
Zelenilo
Sada je idealno vreme za sadnju ruža.
Orezuju se žbunovi koji cvetaju tokom leta, suve grane hortenzija, starije ruže, kao i nadzemni delovi perena koji su izumrli tokom zime. Žive ograde se koriguju, odsecaju lastari koji kvare izgled ograde, bilo da su s bočnih strana ili sasvim gore.
Travnjak je neizostavan ukras svake okućnice pa ga, da bi tokom godine to i ostao, u martu treba izgrabuljati. Ako je zemljište prosušeno, za lepih sunčanih dana valja rasturiti NPK đubrivo s više azota.
Vinograd
Vreme je za prolećnu obradu zemljišta. Prvo se rasture zgoreo stajnjak i azotno đubrivo, pa se ore na na desetak centimetara dubine i time hraniva zaoravaju.
U mladim vinogradima prazna mesta popunjavaju se novim kalemima.
Gljive
U listopadnim šumama, ispod lišća, može se naći martovka.
Pristižu smrčci, najkvalitetnije prolećne gljive.
Osim jestivih, u martu mogu da se sakupljaju i lekovite gljive, kakve su ganoderma lucidum, ganoderma aplanatum, brezova guba, borov trud i ćuranov rep.
Lekovito i začinsko bilje
Mart je za sakupljače lekovitog bilja jedan od najberićetnijih meseci. Mogu se guliti kora krušine, hrastov lišaj, sakupljati iglice i pupoljci jedinog listopadnog četinara-ariša, kora sa debljih grana zove.
Sakupljaju se pupoljci breze, topole, mladi listovi hrasta i guli kora sa mladih grana.
Mnoge lekovite biljke su baš u ovom mesecu najprikladnije za ubiranje. To su podbel, maslačak, ljubičica, srčanik, velika bedrenika, kod koje su lekoviti rizomi i mladi prolećni listovi.
Vade se rizomi arnike, prikupljaju list, cvet i koren jaglaca, rizomi iđirota, cvet gloga, jagorčevine, koren gaveza, mladi listovi čička, pirevina, mladi listovi i čitava biljka repušine, koren i mladi listovi božikovine, koren cikorije, vodopija.
