Ren je višegodišnja biljka koja dobro podnosi niske temperature. Uspešno može da prezimi na njivi, ali u oktobru se vadi koren koji će se izneti na tržište. U ishrani se koristi onaj koji može dostići debljinu i do osam centimetara a dužinu do pola metra.
Cenjen je krupan ren belog mesa. Pravilno izvađeni, odnosno nepovređeni koreni mogu uspešno da se čuvaju do pola godine, a u zamrzivaču i duže.
Čaj za pluća
Čaj za čišćenje pluća se priprema od dva decilitra ključale vode kojom se prelije deset grama narendanog rena. Kada se prohladi, može da se pije – dva-tri puta u malim šoljicama.
Reznice za novu sadnju
Teško se vadi jer ima mnogo bočnih, sitnih korena, koji se lome i ostaju u zemlji. Paori ga nerado gaje na velikim površinama jer, kako kažu, odlomljeni koreni tokom naredne vegetacije daju nove biljke, pa tako, iako hranljiv i lekovit, može da zakorovi njivu.
Izvađeni ren se pokupi sa parcela i odloži u dvorištu ili šupi, gde se dorađuje. Prvo se očisti od zemlje, odseku mu se listovi i bočni koreni, koji se ne bacaju. Od njih se prave reznice za nove biljke. One treba da su duge oko 25 a široke oko dva centimetra, na vrhu ravne a pri dnu ukošene, da bi se izbegle greške kada dođe vreme sadnje. Odsečene se slože u snopiće i utrape, kao sve korenasto povrće.
Ukoliko se neće odmah iznositi na tržište, pripremljen ren se sortira po dužini i debljini i trapi u pesk u podrumu, u trap… Manje količine se čuvaju u frižideru ili zamrzivaču, gde može da ostane i godinu dana.
Eliksir za reumatičare
Ren je dobar lek i protiv reumatizma. Komadić rena se narenda i navlaži mešavinom vode i nekoliko kapi sirćeta. Prelije se uzavrelim mlekom. Kada se ono zgruša, odlije se surutka, tečnost se ulije u flašicu i čuva u frižideru. Pije se svakodnevno, jedna do dve čašice.
Domaćice plaču, ali ne odustaju
Svež koren se koristi u lekovite svrhe. Ovo povrće ubrzava varenje, olakšava rad pluća jer podstiče izbacivanje sekreta iz disajnih organa nastalog kao posledica prehlade. Preporučuje se i u slučaju blagih upala mišića. Svojim aktivnim materijama deluje antibaktericidno i antifungicidno. Sadrži vitamin C – koren do 100 miligrama na kilogram, a mladi listovi i do 400 mg, zatim kalcijum, kalijum, karoten – do 14 mg, jabučnu kiselinu, asparagin, glutamin, arginin i sumpor u organskom obliku.
Bogat je i etarskim uljima koja nagrizaju sluzokožu nosa i očiju, zbog kojih domaćice „plaču“, ali i druga lekovita ulja zbog kojih ne odustaju. Dakle, izvanredan je izvor vitamina i minerala, te ga treba češće koristiti. Poznavaoci narodne medicine ga preporučuju kao lek za poboljšanje imuniteta, protiv kašlja, bronhitisa, astme, reume, za izbacivanje peska i kamena iz bubrega… Najčešće se konzumira uz kisela jela – kao sirup, kuvan u belom vinu ili vodi, i kao čaj.
Ren se u ishrani najčešće upotrebljava kao prilog, u rendanom obliku, začinjen sirćetom i solju, i kao dopuna specijalitetima od ribe, masnim jelima i pikantnim sosevima. Ali, upotreba može da bude raznovrsnija, postoji mnogo recepata koje valja isprobati.
Pre kupovine valja znati kakav koren treba odabrati. On mora biti beo, svež, nikako svenut, prav, neoštećen, bez zelenkastih nijansi. Prvo se tanko oljušti, da bi se sačuvali svi korisni sastojci, i ostavi da odstoji najmanje 24 sata. Takav se iseče na kolutiće, manje delove, izrenda – što zavisi od potrebe. Ono što preostane može da se čuva u dobro zatvorenoj posudi u frižideru ili vrećici u zamrzivaču.
Renom se najbrže leče upaljeni sinusi. U posudi se u malo vode zagreje izrendani ren, ali ne sme se dozvoliti da pripravak bude vreo. Kada počne da isparava, glava se pokrije peškirom, nagne se nad posudu i pet do deset minuta udišu isparenja. Najbolje je da se to uradi pred spavanje. Postupak se ponavlja nekoliko večeri, sve dok sinusi ne počnu da se čiste. Tada se može prekinuti sa terapijom. Ukoliko je potrebno, ovo se ponavlja posle nekoliko dana.
Napitak protiv astme
Astmatičari mogu da ublaže tegobe čajem od šolje jabukovog sirćeta u kojoj se skuvaju četiri supene kašike narendanog rena. Kada ren omekša, procedi se i dobijenoj količini doda isto toliko meda i lagano kuva dok se ne zgusne. Ohlađen se ulije u teglicu i čuva u frižideru. Uzima se ujutru i uveče, po kašičica. Osobe koje imaju problem sa kašljem treba da svako jutro, tokom mesec dana, na prazan želudac, uzmu kašičicu ribanog rena i meda.
Ren može biti odličan začin i dodatak jelima, a karakteristična aroma obogatiće ukus pečene govedine, kobasica, kuvanog mesa – redovan je na vojvođanskim nedeljnim trpezama uz rinflajš. Uz dodatak jogurta, šećera ili majoneza, od rena mogu da se naprave i drugi prilozi, sosevi, salate…
Na primer, umesto klasičnog, zelenu salatu prelijte neuobičajenim prelivom napravljenim od jogurta, kisele pavlake, narendanog rena i, po želji, malo mlevenog kima.
Može i ovako: pomešati krupno narendan koren celera, sitno rendan ren, sitno isečen list peršuna i začiniti kiselom pavlakom. Maštovitiji će dodati i rendane jabuke, pržene semenke tikve golice, suncokreta, susama, čije, lana, i ostaviti da malo odstoji da bi semenke omekšale.
Malo rendanog rena može da se doda i krompir salati, koja će dobiti interesantan i drugačiji ukus.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 561 – Januar 2019.
