Kozmetički proizvodi Danke Stanisavljević Cice (62) iz Despotovca su apsolutno prirodni, tako da bi bukvalno mogli i da se jedu. Kreme za lice i negu kože, melemi za pete, za opekotine i ožiljke, kao i protiv hemoroida, oteklina i proširenih vena, dezodoransi, biljna eterična ulja i balzam za usne, pravljeni su od pčelinjeg voska i meda s Homolja, matičnog soka organski gajene aronije iz Vitanca i u nerafinisanom suncokretovom ulju domaćeg proizvođača. U kremama nema veštačkih konzervanasa, emulgatora, boja ili bilo kakvih drugih dodataka.
Piše: Jelena Lukić
Pre više od 40 godina od igumanije iz manastira Manasija kod Despotovca, zadužbine despota Stefana Lazarevića, dobila je recepturu za melem protiv opekotina. Danka tada nije ni slutila da će on postati toliko popularan i da će dosta godina kasnije i sama početi ozbiljnije da se bavi proizvodnjom melema i krema.
Igumanijin amanet
– Moja mama je bila babica, a igumanija je znala da sam ja od malena provodila dosta vremena na planini i u šumi, tražeći lekovite biljke. Došla je jednom kod moje majke i rekla da ima melem čiji recept želi meni da ostavi u amanet. Tako je krenulo. Napravili smo manje količine za nas i davali prijateljima i rođacima. Melem je savršen i pomogao je svima koji su ga koristili. Za vrlo kratko vreme prestaje i bol i crvenilo kod opekotina. Melem sadrži vosak, macerat zove, koren zove, kantarionovo ulje, propolis, med. Taj melem pravim više od 40 godina – ispričala nam je Danka.
Pre dve godine Dankina ćerka Aleksandra Branković, koja je farmaceut, predložila je da udruže njeno znanje iz farmacije i Cicino iskustvo – i tako su nastali Cicini melemi.
– Počele smo da proizvodimo najpre dve kreme, pa smo proširile asortiman. Uključile smo nove biljke s našeg podneblja, i to iz delova koji nisu zagađeni. Idemo što dalje na planinu, gde nema automobila, zagađenja, i tamo beremo biljke – nastavlja naša sagovornica.
Danka je dete planine i kaže da nikada nije želela da ode iz ovog kraja.
Vosak prirodni konzervans
– Najveće zadovoljstvo mi je da nađem pravu biljku za pravi lek. Naša ideja vodilja bila je da uopšte ne koristimo hemiju, ni u tragovima. Zato berem lekovite biljke na nezagađenoj planini. Koristim žalfiju, kamilicu, ruzmarin, lavandu, kantarion, bagrem. Berem ih uglavnom na Beljanici, koja je 30 kilometara udaljena od grada, i tu nema zagađenja. Vosak je s Homolja. To je beli vosak, koji se koristi za proizvodnju krema. Koristim i nerafinisano biljno ulje, kupljeno od poljoprivrednog proizvođača koji ne koristi hemiju u proizvodnji. Biljke potapam u nerafinisano suncokretovo ulje. Tako se pravi macerat – kaže Danka.
Biljka odstoji u suncokretovom ulju određeno vreme i prenese mu lekovite sastojke. Ranije je Cica radila s maslinovim uljem, ali se suncokretovo pokazalo kao bolje, jer potiče s našeg podneblja. Ona savetuje da koristimo biljke iz svog okruženja, s podneblja gde živimo i kaže da genetika tu igra važnu ulogu. Genetski kod koji nosimo je jako bitan. Zato treba i jesti hranu s teritorije na kojoj živite. To ne znači da ne pojedemo nekad i plodove mora ili kinesku hranu, ali treba da budemo opredeljeni za hranu koju su jeli naši preci.
Iako u kremama nema konzervansa, nije potrebno da se drže u frižideru.
– Vosak je najbolji prirodan konzervans, u vosku ne može ništa da se pokvari, već održava kremu svežom. Kreme se ne moraju držati u frižideru ako je temperatura do 20 stepeni. Svi naši preparati su održivi na toj temperaturi. Mi ih ne čuvamo u frižideru, već u hladnom zemljanom podrumu, znači, trudimo se da ih i čuvamo na prirodan način – ističe Cica.
Sve pravi kao za sebe
Danka ne pravi velike količine krema, već ga priprema po potrebi.
