Kod nas se na okućnicama uglavnom gaji poneki struk bosiljka, koji je predviđen za obrede i lečenje. Sveti bosiljak Ocimum sanctum u Indiji se takođe koristi za lečenje, ali se u znak poštovanja, ova vrsta ne koristi u pripremi hrane.
Italijanski ili slatki bosiljak (Ocimum basilicum) se upotrebljava za dekoraciju jela, za pesto sos, za jela od testenine ili salate. Raste u visinu do 60 centimetara. Ova vrsta bosiljka koristi se i u terapeutske svrhe. Kod nas se u poslednje vreme sve više gaji Đenovese (Basilico Genovese), koji je ujedno najpopularnija i najzastupljenija vrsta u kulinarstvu. Ima izuzetno jaku aromu, privlačan miris, sladak i osvežavajući ukus, koji se ne gubi ni posle dužeg kuvanja. Osnovni je sastojak originalnog pesto sosa.
Začin koji pomaže varenju
Bosiljak se koristi u kulinarstvu, pre svega kao začin. Daje prijatnu aromu, ali pomaže i u varenju hrane. Koristi se svež ili suvi začin. Suvi bosiljak je jačeg ukusa i preporučuje se za jela od pasulja i graška. Neizostavan je u jelima od krompira, karfiola, plavog patlidžana, zatim u salatama i kod pripreme sosova od paradajza.
Najlekoviiji pred cvetanje
Bosiljak obiluje vitaminima A, K, C i B6, a od minerala sadrži magnezijum, mangan, kalijum i gvožđe. Moćno deluje kod obaranja temperature, za lečenje prehlade, upala i kašlja, blagotvorno deluje na srce. U narodnoj medicini upotrebljava se za poboljšanje rada bubrega, protiv mučnine i povraćanja. Od davnina se koristi protiv depresije i bolesti organa za varenje.
Da bi imao lekovito dejstvo, bosiljak se mora brati tokom leta neposredno pre cvetanja, jer je tada koncentracija eteričnih ulja najveća.
