Na ideju o uzgoju ljute paprike Živojin Antić, baštovan iz Ćuprije, došao je iz potrebe da se bavi proizvodnjom koja nije uobičajena, i u kojoj nema konkurenciju. Danas gaji oko 250 vrsta i populacija ljutih papričica u skladu s principima organske poljoprivrede.
Paprike potiču iz različitih delova sveta, a gaji ih u četiri plastenika na pet ari, i na 50 ari na otvorenom. Prva semena dobio je na poklon od prijatelja iz Indije i – tako je sve počelo. Iako na prvi pogled deluje kao skromna proizvodnja, ona zahteva mnogo posla i posvećenosti.
Najvažnija je jesenja priprema zemljišta
Na gazdinstvu porodice Antić zaokružen je ciklus proizvodnje paprike. Proizvodi se rasad za sopstvene potrebe, gaje i prodaju ljute papričice i sakuplja seme. Plodovi se koriste kao sveži, sušeni ili se prerađuju u domaćinstvu po želji kupaca. Prave se sosovi, tinkture po recepturi poznatog dr Šulca, suše se, melju, a sve je namenjeno tržištu. Najveći kupci su specijalizovani restorani.
Najvažnija je jesenja priprema zemljišta – svake treće jeseni po aru unesem po dve tone zgorelog ovčijeg ili kozijeg stajnjaka, dodam zeolit, pepeo od drveta i kreč radi dezinfekcije i popravke pH – kaže ovaj povrtar. – Sve se duboko zaore i ostavi do proleća. A, pre unošenja stajnjaka i oranja plastenik se detaljno očisti, dezinfikuje hidrogen-peroksidom i dobro zatvori. Posle dubokog oranja, i zemlja se dezinfikuje istim rastvorom i krečom i plitko obradi.
NAJLJUĆA IZ KAROLINE
U širokoj lepezi ljutih papričica u Živojinovom plasteniku najljuća je “karolina riper”, poreklom iz Severne Karoline, koja ima ljutinu od 2,5 miliona skovila. Kod domaćih ljutih papričica ta vrednost je do 50.000 skovila. Sledeća je “trinidad moruga skorpion red” iz Trinidada i Tobaga, gde je i kolevka ljutih papričica, i “jalokia” iz Indije. U odnosu na njih, ostale selekcije su vrlo blage.
U proleće, pre rasađivanja, zemljište se još jednom rastrese, pripreme otvori i rasađuje. Čim se rasade, biljke se zaliju rastvorom koprive i sleza, potom, u sledećem zalivanju samo koprive, pa koprive i gaveza i samo gaveza. Sve biljke za rastvor sakupljaju se tokom prethodne vegetacije. Kada se nakupi dovoljno herbe, odlože se na fermentaciju i u proleće se rastvor ubacuje u sistem za navodnjavanje kap po kap. Naš sagovornik praktikuje da sve što biljkama treba dodaje preko korena. Tako, kroz sistem za navodnjavanje, dodaje i bakterije i hranljive čajeve.
Same se štite od sunca i mraza
Kasnija nega zavisi od samih biljaka – kako kaže Živojin, biljke treba pažljivo posmatrati jer same pokažu šta im treba. Prvo se pod krov plastenika postavi žičana mreža za koju će se vezati paprika, koja sa bočnim granama poraste i do četiri metra. U celoj proizvodnji, vezivanje je najteži posao. Kada biljke dodirnu mrežu, pincira im se vrh i ostavi nekoliko bočnih grana koje se, opet, kada porastu – pinciraju. Sve se radi u krug zbog osvetljenja. Tako bujna vegetativna masa preko žice pravi “kišobran” i štiti donje delove od jakog sunca, ali i prvih mrazeva. Dešava se da se sveži plodovi, kao tokom ove vegetacije, beru sve do kraja godine, odnosno dok ne sazri i poslednja zametnuta papričica. Pre letnjih žega prostor između biljaka se zastre svežom herbom gaveza, koprive ili drugih biljaka, koje ih štite od isušivanja.
Naš sagovornik posebno ističe da proizvodnju u skladu s principima organske poljoprivrede nije teško realizovati, iako naiđu periodi kada se sa insektima vodi pravi mali rat. U zaštiti se ne koriste čak ni dozvoljena biološka sredstva. Jedini “preparati” su lavanda, ruzmarin, ljuta paprika, biber, mleko, na koje su osetljivi rilaši, kopriva, gavez… Radi zaštite od bolesti, među kojima prednjače bakterioze, koriste rastvor bakarnog kreča. Od biljaka se pravi tinktura i koristi 0,1-postotni rastvor kojim se prskaju listovi. Napominje da ovo ne pruža stopostotnu zaštitu. Uvek se izgubi oko 30 posto roda, što ovu proizvodnju čini neprivlačnom drugim poljoprivrednicima. Prinos je oko pola kilograma po struku, odnosno 5 do 10 grama po plodu paprike.
NAJLJUĆA IZ KAROLINE
U širokoj lepezi ljutih papričica u Živojinovom plasteniku najljuća je “karolina riper”, poreklom iz Severne Karoline, koja ima ljutinu od 2,5 miliona skovila. Kod domaćih ljutih papričica ta vrednost je do 50.000 skovila. Sledeća je “trinidad moruga skorpion red” iz Trinidada i Tobaga, gde je i kolevka ljutih papričica, i “jalokia” iz Indije. U odnosu na njih, ostale selekcije su vrlo blage.
SAM STVARA NOVE POPULACIJE
Za našeg sagovornika najveća prepreka u ovoj proizvodnji je nemogućnost izvoza semena. Da ono može da se izveze lakše bi razmenom dolazio do novih papričica, a i ekonomska korist bi bila veća. Naša zemlja je izuzetno pogodna za proizvodnju paprike i drugi povrtari širom sveta bi rado koristili seme proizvedeno u Srbiji. Inače, seme iz ovih plastenika je izuzetne sortne čistoće. Živojin na svakoj reprezentativnoj biljci mrežicom izoluje jednu od donjih cvetnih grana od samog momenta otvaranja prvog cveta do zametanja desetak plodova. Mrežice uklanja kada plodići postanu uočljivi. Dešava se da izoluje i celu biljku, i ako mu se učini zanimljivom, sledeće vegetacije njeno seme seje u poseban deo u kojem njegova ljubav prema paprici dolazi do punog izražaja. Naime, u tom delu je mesto za selekciju.
Kod ukrštanja ne obraćam pažnju na poreklo biljke i sortu – kaže ovaj povrtar. – Važno je da mi se neka osobinam učini posebnom. Ukrštanjem nastojim da te osobine zadržim a izbegnem one koje mi se ne sviđaju. Tako nastaju nove populacije, kod kojih se narednih vegetacija proverava stabilnost prenošenja traženih osobina.
KORISNE BAKTERIJE VRAĆA U ZEMLJU
– Poznato je da hidrogen-peroksid, kojim ujesen dezinfikujem zemlju, uništava sve, pa i korisne bakterije – kaže Antić.- U tako osiromašenom zemljištu biljke ne mogu da napreduju. Zbog toga sam pripremam bakterijsku kulturu i korisne bakterije vraćam u zemlju. U posebnim posudama već tokom zime natapam humus, smeđi šećer, i korenove nekih lekovitih biljaka. U proleće sve to odlijem, procedim i ubacim u sistem za navodnjavanje.
SAM STVARA NOVE POPULACIJE
Za našeg sagovornika najveća prepreka u ovoj proizvodnji je nemogućnost izvoza semena. Da ono može da se izveze lakše bi razmenom dolazio do novih papričica, a i ekonomska korist bi bila veća. Naša zemlja je izuzetno pogodna za proizvodnju paprike i drugi povrtari širom sveta bi rado koristili seme proizvedeno u Srbiji.
Inače, seme iz ovih plastenika je izuzetne sortne čistoće. Živojin na svakoj reprezentativnoj biljci mrežicom izoluje jednu od donjih cvetnih grana od samog momenta otvaranja prvog cveta do zametanja desetak plodova. Mrežice uklanja kada plodići postanu uočljivi. Dešava se da izoluje i celu biljku, i ako mu se učini zanimljivom, sledeće vegetacije njeno seme seje u poseban deo u kojem njegova ljubav prema paprici dolazi do punog izražaja. Naime, u tom delu je mesto za selekciju.
– Kod ukrštanja ne obraćam pažnju na poreklo biljke i sortu – kaže ovaj povrtar. – Važno je da mi se neka osobinam učini posebnom. Ukrštanjem nastojim da te osobine zadržim a izbegnem one koje mi se ne sviđaju. Tako nastaju nove populacije, kod kojih se narednih vegetacija proverava stabilnost prenošenja traženih osobina.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 561 – Januar 2019.
