Može da se proizvodi direktnom setvom semena, zelenim i zrelim reznicama, a u nekim zemljama razmnožava se isključivo rasadom, dobijenim setvom semena na otvorenom polju. Hibridna lavanda može da se razmnožava samo vegetativnim putem – reznicama ili položenicama.
Neophodno je da zemljište bude zaštićeno od vetra i mraza i da može da se zaliva. Važno je da ne bude zakorovljeno. Seje se u jesen ili u rano proleće. U slučaju prolećne setve, seme mora da se izloži niskim temperaturama (jarovizacija). Jesenja setva je sigurnija i jeftinija. Seme lavande niče sporo, te se preporučuje sejanje s nekom biljkom koja će obeležiti redove (salata, bela slačica). Na većim površinama seje se na razmaku od 35 do 40cm između redova, a na manjim na razmaku od 15 do 20. Opitmalna dubina setve je 0,5 do 1cm u jesen i 1 do 1,5cm u proleće. Zatim, preporučljivo je sabijanje valjkom. Počinje da niče početkom aprila, sve do početka maja. Nega rasada sastoji se u redovnom čišćenju od korova (okopavanje). Ako su iznikle biljke suviše guste, treba ih prorediti kada su u fazi četiri do pet listova, a izvađene biljčice zasaditi na drugu parcelu, na razmaku 35x5cm. Rasad se zaliva dvatri puta, naročito posle nicanja i košenja. Biljke se kose na 8 do 10cm iznad površine zemljišta, kada su visoke 18 do 20cm, da bi se bokorile. Potrebna količina semena za setvu je 79kg/ha, od čega se dobija 600.000-800.000 sadnica. Plantaža lavande eksploatiše se 15 do 20 godina. Hibridi se dobro razmnožavaju mladim reznicama. Radi očuvanja dobrih sortnih osobina i za dobijanje homogenih useva, danas se u više zemalja (Bugarska, Francuska) primenjuje isključivo ovaj način razmnožavanja. U aprilu ili avgustu jednogodišnje reznice ožiljavaju se ispod folije ili u toplim lejama pokrivenim staklom. Za skidanje reznica najpogodnije su četvorogodišnje ili petogodišnje biljke. Na uobičajen način pripremljene reznice zabadaju se u pesak na rastojanju od 6 do 10cm između redova, a biljke 2 do 3cm, na 4 do 5cm dubine. Posle zalivanja, reznice se zasenjuju. One koje su razmnožavane u avgustu, preko zime je neophodno pokriti. Ožiljene reznice se u maju sade u „školu“. Dobro ožiljen rasad dobijen prolećnim razmnožavanjem sadi se još u toku jeseni iste godine, a razmnožen u maju, u avgustu ili u jesen sadi se iduće godine na stalno mesto. Na jednom kvadratnom metru dobija se 600-800 ožiljenih reznica. Poslednjih godina hibridna lavanda razmnožava se reznicama ožiljenim na slobodnom prostoru. Za ovaj način razmnožavanja pogodna su duboka, plodna, srednje vezana zemljišta, s dobrim vodnim kapacitetom, koja se po potrebi mogu zalivati. Reznice dužine 12 do 20cm skidaju se sa starijih žbunova od sredine oktobra do kraja marta. U brazdice dubine 18 do 20cm, koje su na 35 do 40cm jedna od druge, stavljaju se reznice u razmaku od 3 do 5cm, tako da im vrh viri 5 do 7cm iznad površine zemlje. Redovi se dobro zalivaju, da bi se zemlja prilepila uz reznice. Prazan prostor oko reznice treba da se popuni peskom ili tresetom, ali tako da ostane brazdica za sakupljanje vode. Površina se održava bez korova i po mogućnosti zaliva tri do pet puta. Čim novi izdanci dostignu dužinu 15 do 20cm, kose se na 8 do 10cm iznad zemlje, da bi se podstakao intenzivniji razvoj bočnih izdanaka. Reznice će do jeseni razviti korenov sistem i već u prvoj godini će rasadni materijal imati izvanredan kvalitet. Na 1 ha može da se smesti 700.000-900.000 reznica, a stručnom negom će se 70 do 80 odsto njih ožiliti.
Ožiljene reznice vade se neposredno pre sadnje ili istovremeno s njom. Na manjim površinama vade se ašovom, a na većim određenim plugovima (u obliku slova V). Izvađen materijal se do upotrebe ili prodaje mora sačuvati od isušivanja. Rasadni materijal se odmah zaliva, a ako to nije moguće, treba ga prekriti zemljom.
R.D.J.
