Proizvodnja povrća je isplativa samo kada se biljkama obezbede svi potrebni uslovi. Prvenstveno, plodno zemljište bez insekata koji tokom ishrane oštećuju koren gajenih biljaka. Među njima najproždrljivije su larve žičara, a nešto manje i gundelja. U konvencionalnoj proizvodnji oni se uništavaju insekticidima koji, ako poštujemo načela organske poljoprivrede, nisu dozvoljeni.
I na takvim parcelama insekte valja uništiti, a to se postiže raznim agrotehničkim merama kao što su plodored i plodosmena useva, određeno vreme i način obrade zemljišta, upotreba organskog đubriva, redovno navodnjavanje i uništavanje korova.
Larve uništavati u proleće i u jesen
Pre nego što se započne uništavanje zemljišnih štetočina, moramo upoznati njihovu biologiju. Žičari pripadaju porodici skočibuba, ima ih mnogo vrsta, a životni ciklus im je višegodišnji i traje od dve do pet godina. Veći deo tog vremena provode kao larve u zemljištu. Odrasli, tamne bubice spljoštenog tela dugog oko jedan centimetar, žive na površini, mogu se videti tokom čitave vegetacije i ne prave štetu. Posebno su brojni od maja do kraja jula, kada se pare i polažu jaja plitko u zemlju. Iz njih se kroz dve do četiri nedelje ispile larve, za biljke najštetniji stanovnici zemljišta. One ceo život provode u zemljištu. Kod nekih vrsta to traje i četiri godine. Imaju čvrst, valjkast omotač, slamastožute do crvene boje, koji podseća na parče žice – otuda im i ime. Kako životni ciklus odmiče, tako one rastu, izdužuju se, da bi na kraju dostigle dužinu od nekoliko centimetara.
Njihova aktivnost, ali i brojnost, tokom vegetacije u velikoj meri uslovljene su temperaturom i vlagom u zemljištu. Zimi zbog niskih, a tokom žarkih leta – zbog visokih temperatura i suvog površinskog sloja zemljišta, one se spuštaju dublje, gde nema korenova biljaka, pa nema ni šteta. Čim se vremenske prilike izmene, penju se bliže površini.
Po pravilu, žičari u vegetaciji imaju dve aktivne faze kada su najbliži površini zemljišta i kada prave najveće štete: u proleće – od sredine aprila do sredine juna, i u jesen – od sredine avgusta do kraja oktobra. U tim periodima ih je najlakše i uništiti.
Kupusnjače i mahunarke truju štetočine
Masovno razmnožavanje skočibuba sprečava se i plodoredom. U njemu treba da su što više zastupljene okopavine, odnosno usevi sa ređim sklopom, jer oni im ne pružaju povoljne uslove. Ipak, za njih najgore gostoprimstvo je na parcelama sa kupusnjačama i mahunarkama, čiji koren luči materije koje su otrovne za skočibube, ali i za druge zemljišne štetočine.
Važnije je kada, nego koliko puta orati
Kad se poznaje biologija, odnosno „navike“ žičara, nije teško planirati vreme obrade. Nju svakako treba podrediti zahtevima gajenih biljaka. Obradom, posebno rotirajućim oruđima, ometa se razvoj svih stadijuma žičara. Pri tome se starije i krupnije larve i lutke direktno oštećuju, dok se mlađe izbacuju bliže ili na samu površinu, gde ih sunce, jaka kiša i mraz unište ili su plen ptica ili drugih predatora.
U principu, svaka obrada tokom vegetacije smanjuje brojnost ovih štetočina. Ipak, najbolji efekat se postiže kada se obrađuje u drugoj polovini leta i početkom jeseni. Ako se u plodoredu nađu strnine, ispod kojih ima najviše žičara, tada obradu valja odložiti za posle žetve, kada se strnjika plitko „oljušti“.
Vičniji baštovani često praktikuju da po obodu parcela sa povrćem poseju neku žitaricu, čiji će koren privući žičare. Tako ih je, na tom malom prostoru, obradom lakše istrebiti.
Zgoreli stajnjak zaustavlja najezdu
Dokazano je da na parcelama đubrenim stajnjakom žičari prave manje štete na gajenim biljkama. Takođe, dokazano je da nije svejedno koji će se stajnjak upotrebiti. Ako se đubri nezgorelim, povećava se napad žičara, dok je tamo gde je u jesen rasturan zgoreo stajnjak brojnost ovih štetočina mnogo manja.
Navodnjavanjem se takođe smanjuju štete od ovih insekata. Prvo, biljkama se obezbeđuje neophodna voda, one su vitalnije, a istovremeno vlažan sloj zemljišta mami ove štetočine koje su tada bliže površini, ili su čak i napolju, i lakše ih je uništiti.
Zakorovljene parcele pružaju mnogo povoljnije uslove za razmnožavalje i razvoj žičara od čistih njiva. Posebno je važno da su one čiste s proleća, kada ženke traže mesto za polaganje jaja. U čistim, a samim tim i provetrenim i osunčanim baštama, nema uslova za razvoj skočibuba.
Halapljivo potomstvo gundelja
Osim tankih, žućkastih žičara, u zemljištu se skriva još jedna opasna štetočina podzemnih organa biljaka. To su grčice – beličasto, debeljuškasto potomstvo gundelja. Na našim prostorima se sreće više vrsta – majski, mramorasti, mali prolećni, mali junski, anoksija… Odrasli su tvrdokrilci, dobri su letači i obično ne prave štetu na gajenim biljkama. Štetne su larve, koje žive u zemljištu, imaju dvogodišnji ili trogodišnji ciklus razvoja. Hrane se, u zavisnosti od uzrasta: mlađe korenovim žilicama, pa biljke sporo propadaju, dok starije izgrizu kompletan koren i usev se odmah osuši.
Larve imaju tamniju glavu, tri para nogu, duge su i do osam centimetara, i savijene u obliku slova „s“. Osim korena ratarskih i povrtarskih biljaka, izgrizaju i korenove sadnica u voćarskim rasadnicima.
Sve agrotehničke mere koje usporavaju, pa čak i sputavaju razvoj žičara, remete i životni ciklus gundelja.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 561 – Januar 2019.
