Sa sadnjom se počinje kada biljke formiraju 5 do 6 listova, pa sve do pojavljivanja na njima začetaka prvih cvetnih grančica (za 40 do 60 dana od nicanja). Nepikirani rasad se dan pre sadnje obilno zalije, jer će se tako lakše čupati, a rasad u loncima ili kockicama se poslednja 2 do 3 dana ne zaliva, da bi se lakše vadio i da zemlja sa žila ne bi ispadala. Pre iznošenja, rasad se poprska jednim od fungicida na bazi bakra.
Kao potpora za gajenje paradajza na okućnicama se najčešće koristi drveno kolje. U plastenicima i staklenicima najpraktičnija potpora su plastificirani konopci, obešeni o krovnu konstrukciju. U vrtnim centrima se mogu nabaviti i spiralni potpornji za paradajz, koji su izrađeni od metala i uz koje se biljka lako vodi u vis.
Rane sorte paradajza sade se na razmak 70 x 35 cm (41.000 biljaka/ha), srednje rane sorte i kasne sorte na razmak 80 x 40 cm, a u plastenicima i staklenicima na razmak 70 x 50 cm.
Sadnja i setva na otvorenom
Kada se odabere mesto, kupuje se rasad. On treba da ima jasno zelenu boju i temeljno stablo s puno listova. Kržljav se nikada neće razviti u kvalitetnu biljku. Savet je i da se na odabranoj parceli paradajz rasađuje u dva navrata. Praksa je pokazala da, zbog promenljivih vremenskih uslova, jedna tura uvek bolje rodi. Još jedan savet: paradajz će biti otporniji na napad plamenjače, koja je najopasnija bolest ovog povrća, ako se, čim se rasad primi, obavi prvo prskanje fungicidima na bazi bakra. Bakar nije otrovan, a u ovom pediodu je veoma delotvoran.
Vreme sadnje zavisi od agroekoloških uslova lokacije. Tako, u toplijim južnijim krajevima sadnja počinje već krajem marta za ranu proizvodnju na otvorenom, a u hladnijim krajevima sadnja počinje sredinom aprila do početka maja. Industrijski paradajz sadi se od 10. do 15. maja.
Za ranu poljsku proizvodnju setva semena za proizvodnju rasada počinje u južnijim toplijim područjima oko 10. januara, a za srednje ranu proizvodnju oko 15. februara. U severnijim područjima setva za ranu proizvodnju počinje oko 20. februara, a za kasniju proizvodnju početkom marta, pa traje sve do 10. aprila, što, naravno, zavisi i od sorte koju sejemo. Kada je u pitanju proizvodnja industrijskog paradajza, sa direktnom setvom na otvorenom se počinje polovinom aprila i traje do 10. maja, a obavlja se na gredicama. Koriste se precizne sejalice koje imaju ulagače za đubriva i herbicide. Dubina setve je 2 do 3 cm, a na gredicu se seju 2 reda razmaka 30 cm, a razmak kućica u redu je 25 do 30 cm.
Na malom posedu paradajz se najčešće gaji iz rasada proizvedenog u plastenicima. Da bi proizvodnja ovog povrća bila uspešna, bez obzira na to što je posed mali, treba pogoditi optimalno vreme za rasađivanje. Rasađivanje počinje kada se temperatura zemljišta i vazduha ustali na 15 Celzijusovih stepeni. Ako se presadi ranije, u hladnoj zemlji koren se slabo razvija, a listovi žute. Kasno iznošenje rasada ima za posledicu nesazrevanje plodova sorti koje se beru u fiziološkoj zrelosti. Uz to, pri kasnijoj sadnji, kada su visoke temperature, biljke se teže primaju.
Može se sejati direktno u lončanice, tresetne kocke, leje, ili u plastično saće. Direktna setva zahteva veći grejani prostor. Bez obzira na to gde se obavlja setva, dubina zemljišnog supstrata treba da bude 15 cm. Koriste se različite kombinacije zrelog stajskog đubriva, zemlje i peska, pa i gotove hranljive smese (Klasmann supstrat ili Brill supstrat).
R.D.J.
Foto: Dobro jutro
