Čeri paradajz – Čeri paradajz dobio je ime po engleskom nazivu za trešnju i u našim baštama i plastenicima se stidljivo pojavljuje, ali na trpeze stiže iz uvoza. Neki ga zovu i koktel paradajzom. Zbog kratke vegetacije i visokog prinosa, veoma je popularan među proizvođačima. Gaji se i na otvorenom polju, i u zaštićenom prostoru i nije posebno zahtevan.
Optimalna temperatura za klijanje i nicanje je 15 do 18 stepeni, a za rast i razviće oko 25. Traži azot, fosfor i kalijum, a iz grupe mikrolemenata najznačajniji su kalcijum, magnezijum, sumpor, bor, gvožđe, bakar, cink i mangan. Čeri se u zaštićenom prostoru može gajiti tokom cele godine, ali uz dodatne troškove zagrevanja zimi. Sitan trešnjoliki čeri paradajz ima bolju cenu i donosi veću zaradu od običnog.
Stručnjaci kažu da ova vrsta paradajza daje veoma dobar rod. Plodovi teže 10 do 12 grama, a po cvetnoj grani može da se dobije 150 plodova. Kao osnovni usev može da se gaji od početka marta do kraja oktobra. Plod ovog paradajza je izuzetno sladak. Sadrži dosta šećera, iako ima lepo izbalansiran odnos šećera i ukupnih kiselina. Postoje u nekoliko boja. Žuti čeri sadrži beta karoten, crveni likopen, a crni antocijan. Sva tri su antioksidansi. Po aru se sadi 300 biljaka, a nega je identična kao kod običnog paradajza.
Ako se odlučite za čeri paradajz koji je izraženijeg, slatkastog ukusa, divne mirisne arome, na raspolaganju su vam najslađe i najukusnije sorte:
Slatka trešnja – Popularan hibrid koji brzo sazreva i dugo donosi plodove. Sorta je otporna na sve bolesti i vremenske fluktuacije. Sorta trešnje naraste do 4 m visine. Crveni plodovi dostižu veličinu teniske loptice i oduševljavaju odličnim ukusom.
Sharp – Zanimljiv hibrid sa krupnim plodovima – do 220 g. Zbog produženog prinosa preporučuje se uzgoj u stakleniku. Genetski otporan na duvanski mozaik i verticilijum.
Lyubava – Uspešan hibrid, koji po popularnosti nije inferioran sorti trešnje. Sazreva u roku od 120 dana nakon nicanja. Plodovi imaju gustu, mesnatu pulpu, težinu – do 150 g. Visok prinos omogućava vam da uzmete od 4 do 5 kg iz jedne biljke. Grmovi su dizajnirani za razvoj u staklenicima.
Desert – Ranozrela sorta paradajza koja sazreva za 100 dana. Mali plodovi ne narastu veći od 20 g, ali se odlikuju odličnim ukusom i visokim prinosom. Biljka se uzgaja u staklenicima i na otvorenom polju, ali uz obavezno vezivanje za potporu.
Zlatna perla – Kao i trešnja, biljka je otporna na mnoge bolesti paradajza, zbog čega je popularna među baštovanima. Hibrid se odlikuje neobičnim plodovima – mali (do 15 g) plodovi tople žute boje sazrevaju na četkama. Paradajz se uzgaja u plastenicima.
Crvena trešnja – Visok grm je posut malim (do 35 g) svetlim plodovima. Odličan prinos – od 2 do 3 kg po biljci. Paradajz sazreva za 100 dana od dana nicanja. Sorta je otporna na bolesti i štetočine, pogodna za uzgoj u staklenicima i otvorenom polju.
R.D.J.
