Mada je do proleća ostalo još mnogo dana, ono nam laganim koracima ide u susret. To se oseća i na pčelinjaku. Od prve polovine meseca februara životni procesi u pčelinjim društvima, u odnosu na prethodni period, značajno se menjaju. Bez obzira kakvo je vreme napolju, sa produžetkom trajanja dana, u košnicama se budi novi život. Posle dužeg perioda zastoja, matica ponovo polaže sve više jaja, a pčele dobijaju zadatak da mlado leglo othrane i odneguju. Tri nedelje nakon zaleganja u košnici se pojavljuju nove, mlade pčele. Njihov broj će u početku biti simboličan, da bi ih vremenom bilo sve više i da bi konačno u zajednici zamenile svoje prethodnice izležene prošle jeseni.
Rađanje novog života i buđenje pčelinjaka velika je radost za svakog pčelara, ali ono znači i nove obaveze. Za razliku od prethodnog perioda, kada je pčelama bio neophodan samo apsolutni mir, sada je dužnost pčelara da ih češće posećuje i, ako zatreba, pruži neophodnu pomoć.
Pažljivo osluškivanje košnica
Sada se već može približno proceniti uspešnost dosadašnjeg zimovanja. Ovo radimo, pre svega, osluškivanjem i osmatranjem ponašanja pčela na letu, a kada vremenske prilike dozvole, u lepim, sunčanim danima bez vetra, otvaramo košnice. Osluškivanje košnica obavljamo komadom gumenog creva koje stavljamo na otvor leta. Ako je u košnici sve u redu, čućemo uobičajeni „žagor“ zdrave pčelinje zajednice. Brujanje može da bude znak da je leto zapušeno uginulim pčelama. Ako je leto čisto, ovakav zvuk upućuje na mogući gubitak matice. Međutim, ako se iz košnice ne čuje ništa, potrebno je pokucati, pa ako se ni tada ne čuje ništa, takvu košnicu treba obeležiti kao sumnjivu i kasnije je otvoriti. Osim gumenog creva, za osluškivanje se može koristiti i stetoskop. Njime je moguće ne samo čuti, već i utvrditi približno mesto pčelinjeg klubeta kod košnica nastavljača bez obzira gde su se pčele jesenas uzimile.
U vreme pročisnog leta pčelar neizostavno treba da bude na pčelinjaku i da posmatra ponašanje pčela. Tada je neophodno da se sva zapažanja za svaku košnicu evidentiraju u pčelarskoj beležnici. Ona će biti izuzetno važna za preduzimanje, kada to vreme dopusti, odgovarajućih mera. Jedino košnice iz kojih pčele ne izleću i za koje se pouzdano može utvrditi da su društva stradala, treba obavezno zatvoriti da pčele iz drugih košnica ne bi u njih ulazile. Uobičajeno je da se mortalitet od pet do deset procenata smatra za normalne gubitke tokom zimovanja, u zavisnosti kakvi su meteorološki uslovi vladali tokom zime.
Kada se pojavi nekoliko toplih dana valja ih smišljeno iskoristiti. Po lepom, tihom, blagom vremenu košnice treba pažljivo otvoriti. Mnoštvo pčela će tada biti van košnice. Podnjače su sada zaprljane voštanim trunjem i mrtvim pčelama. Potrebno ih je očistiti, voštano trunje prosejati i kasnije pretopiti, a mrtve pčele spaliti. Kod košnica nastavljača najbolje je podnjače zameniti čistim. Ako ih nemamo u rezervi, pčelama će biti velika pomoć da ih očistimo, dezinfikujemo i dobro osušimo.
Kontrola zdravlja pčela i rezervi hrane
Prvo ovogodišnje otvaranje treba da nam da informaciju i o zdravstvenom stanju i jačini pčelinjih društava. Zato valja uzeti uzorke mrtvih pčela, upakovati ih u kutijice ili papirne kesice, nikako plastične, i uputiti ih, uz konsultovanje sa veterinarskim inspektorom i društvom pčelara, najbližoj ovlašćenoj veterinarsko-specijalističkoj laboratoriji na pregled. Takođe treba obaviti detaljnu kontrolu stanja rezervi hrane, naročito zaliha cvetnog praha. Ukoliko pčele nemaju dovoljno hrane za obilnu ishranu matice i negu legla, obnavljanje društva mladim, vitalnim pčelama biće sporo ili će doći do slabljenja, naglog opadanja brojnosti, te će ga bolesti i štetočine brzo savladati. Dodavanjem šećerno-mednog testa, takozvanih pogača, možemo preduprediti takvo stanje.
Obilnija potrošnja hrane u ovom periodu uslovljena je potrebom za višom temperaturom u klubetu, što ima za posledicu i povećanje vlažnosti u košnici. Zato je potrebno pojačati ventilaciju da bi se sprečilo kondenzovanje vlage, buđanje ramova, saća i polena, što kao krajnji ishod ima bujanje nozematoze i ugunuće društva. Tu nam od velike koristi može biti gornje leto. Ne treba se bojati da će pčelicama biti hladno, pošto je poznato da društva nikada tokom zime ne stradaju od hladnoće, već od gladi, bolesti i vlage.
Na kraju, kada se košnica bude zatvarala, potrebno je pregledati utopljavajući materijal. To je obično nekoliko listova novinske hartije, koju u svakom slučaju treba zameniti čistom i suvom.
D. Kreculj, prof.
Dobro jutro broj 562 – Februar 2019.
