Jagorčevina je prvi cvet koji hrabro izviruje dok sneg još uvek kopni. U prirodi raste na livadama, proplancima i u šumama. Ako je želite u dvorištu, treba znati da je u pitanju višegodišnja biljka, koja se prvo poseje, zatim rasadi, a potom može da se razmnožava deljenjem korena. Ova trajnica raste u visinu tek 10 do 30 centimetara. Nije zahtevna po pitanju nege, a u zavisnosti od vrste, može se uzgajati gotovo svuda, u dvorištu, na terasi ili u sobi. Raste bokorasto, a koren joj je kratak. Na naličju su joj listovi dlakavi, a bokori su prekriveni mnogobrojnih sitnim cvetovima. Jagorčevinu znamo po žutim cvetovima, kakvi su u prirodi, ali mogu biti i u narandžastoj, roza, crvenoj, ljubičastoj ili plavoj boji. Svaka cvetna drška nosi na vrhu jedan cvet.
– Jagorčevina je otporna biljka, kojoj hladnoća i umereni mraz ne mogu da naškode. Razmnožava se semenom od februara do juna, ili deljenjem bokora, nakon precvetavanja. Voli polusenovita mesta, ispod listopadnog drveća. Tako u toku cvetanja dobija dovoljno svetla, a kasnije, kad precveta i nastupi period mirovanja, ima hladovinu i vlagu – dodaje Rojević.
Zemlja u koju sadite jagorčevinu treba da bude propusna i umereno vlažna. Za gajenje u saksiji potrebna je posuda većih dimenzija, sa dobrom drenažom. Kako listovima jagorčevine ne prija kvašenje i orošavanje, idealno je zalivati zemlju oko biljke. Prihranjuje se tečnim mineralnim đubrivom za cvetnice od oktobra do početka cvetanja. Da bi novi cvetovi brže stigli, potrebno je redovno uklanjati one precvetale.
Cela biljka jestiva i lekovita
Dobra vest je da jagorčevina može da se gaji i u saksijama i u zatvorenim prostorima. Jagorčevinama će prijati prostor na prozorskim daskama, svetle i prohladne prostorije. Najbolje napreduju u prostoriji s jutarnjim suncem, na temperaturi od pet do 18 stepeni i osetljive su na nagle promene temperature.
Poznato da su listovi i cvetovi obične jagorčevine jestivi. Listovi se mogu koristiti u salatama ili kao čaj, a od cveta može da se pravi, na primer, vino. Veoma je cenjena u narodnoj medicini. U lekovite svrhe koriste se Primula veris i Primula elatior, čiji su sastav, dejstvo i upotreba isti. Upotrebljavaju se koren, listovi i cvetovi, u svežem i sušenom obliku. Koren se vadi u početnoj fazi cvetanja ili u jesen. Listovi se beru dok biljka cveta i bogati su vitaminom C. Cvet sadrži saponozide, flavonoide i enzime.
Većina ljudi kod nas je po preporuci lekara, bar jednom koristila čaj ili sirup od jagorčevine. Naime, jagorčevina je najpoznatija kao lek za iskašljavanje. Razgrađuje sekret iz pluća i grla i olakšava njegovo izbacivanje. Služi i za izradu pomoćnih lekovitih sredstava za lečenje disajnih puteva, posebno kod dece. Pored blagotvornog dejstva na respiratorne organe, jagorčevina ulazi u sastav različitih biljnih mešavina koje se koriste kod nervne uznemirenosti, nesanice, migrene, slabosti srca, cirkulacije krvi.
Kod upotrebe jagorčevine postoje i izvesna ograničenja, jer su u retkim slučajevima moguće alergijske reakcije ili problemi s organima za varenje. Takođe, trudnicama i dojiljama ne preporučuju se preparati na bazi ove biljke, zbog sadržaja saponina, koji može izazvati neželjena dejstava.
R. D. J.
