Avokado (Persea americana) tropsko je zimzeleno drvo koje pripada porodici lovora. Potiče iz Latinske Amerike i broji više od 80 sorti koje se svrstavaju u tri kategorije – meksičku, gvatemalsku i zapadnoindijsku.
Piše: Tanja Prolić
Rađa plodove zelene boje s velikom košticom koji s pravom nose epitet superhrane. Avokado obiluje „dobrim” mastima, sadrži dvadesetak vitamina i minerala, bogat je antioksidansima i vlaknima koja su blagotvorna za digestivni trakt i pružaju dugotrajniji osećaj sitosti. Od pasirane unutrašnjosti avokada dobija se čuveno jelo meksičke kuhinje – gvakamole sos ili namaz.
Možda znate da avokado na sasvim jednostavan način možete gajiti u svom domu, a mi ćemo vam reći kako:
Veliku semenku avokada nemojte baciti u kantu za otpatke, već je sačuvajte. Prilikom vađenja semenke (koštice) obratite pažnju na to kako je bila pozicionirana, tj. koji deo semenke je „išao” ka vrhu ploda, a koji je bio na donjoj strani. To će vam biti važno prilikom postavljanja koštice avokada na teglu. Ukoliko niste zapamtili, ne očajavajte: gornji deo koštice je uvek malo zašiljen, a donji blago ravan, i po tome ćete ih razlikovati.
U seme avokada ubodite tri-četiri čvrste drvene čačkalice. Potrudite se da razmak između čačkalica bude jednak, kako bi one ispunile svoju funkciju „skele”.
Staklenu teglu napunite vodom skoro do vrha i postavite semenku avokada na sledeći način: donji, zaobljeni deo treba da bude potopljen u vodu oko 1 do 2 centimetra, dok gornji, zašiljeni deo semena treba da drže čačkalice, da ne dolazi u kontakt s vodom.
Teglu sa semenom držite na osunčanom prozoru jer svetlost doprinosi njegovom bržem klijanju. Semenu avokada je za klijanje potrebno od 4 do 8 nedelja. Vodu u tegli menjajte svakog dana, jer ćete na taj način sprečiti pojavu gljivica i bakterija.
Nakon navedenog vremena počinje klijanje avokada: gornji deo semena koji drže čačkalice počinje polako da se suši, a spoljna smeđa opna da se odvaja. Klica se pojavljuje nakon što se seme „raspukne” od vrha do dela koji je u vodi.
Klica će se sve više razvijati i širiti, a kada novonastala biljka dostigne otprilike 15 centimetara skratite je 8 centimetara, jer se time podstiče njen rast, a kada ponovo dostigne 15 centimetara, vreme je za njen novi „dom”, tada je presađujete u saksiju.
Na dno saksije postavite kamenčiće ili šljunak kao drenažni sloj te na njega supstrat koji obiluje organskim materijama. Prilikom sadnje vodite računa da deo koji je bio u vodi, tj. donji deo, ide u zemlju, dok gornju polovinu semena ne pokrivate supstratom. Seme će početi da se suši kako mlada biljka sve više bude rasla i napredovala, a kada bude u potpunosti suvo, biljku presadite u malo veću i širu saksiju.
Ukoliko imate uslova, tokom toplih dana saksiju stavite na balkon, a kada spoljna temperatura padne na 10 stepeni, unesite je unutra i držite na oknu osunčanog prozora.
Ukoliko uočite žute listove na svojoj biljci avokada, to je znak da ste preterali s vodom. Zemlju je potrebno konstantno održavati vlažnom, ali s umerenom količinom vode.
Kao što smo rekli na početku teksta, avokado je tropsko zimzeleno drvo koje raste u visinu čak do 20 metara. Evo i saveta koji vam može pomoći u regulaciji visine: kada biljka naraste na oko 30 centimetara, uklonite lišće s vrha kako bi rasla u širinu, kao grm.
Najbolja setva avokada je tokom kasnog proleća ili leta, kako biste obezbedili kontinuiranu izloženost sunčevoj svetlosti u periodu klijanja (4 do 8 nedelja). Osim toga, u pitanju je tropska biljka koja voli više spoljne temperature tokom inicijalog rasta. Ukoliko se odlučite da presadite drvo avokada u svoje dvorište, važno je znati da mu za pravilan rast i razvoj najviše gode temperature od 15 do 30 stepeni sa umerenom vlažnošću. Stoga, najbolje vreme za sadnju na otvorenom je od aprila do juna.
Na pitanje kada možemo očekivati prve plodove ne može se dati precizan odgovor. Vaše drvo avokada može početi da rađa posle 3 godine, a nekad mu je potrebna čitava decenija, a s jednog stabla ubraćete 200 do 300 plodova.
Najveći neprijatelj ove tropske biljke iz porodice lovora jesu biljne vaši koje se naslađuju njenim lišćem. Najbolji način da ih se otarasite jeste da biljku sperete pod mlazom vode ili crevom, ukoliko je u pitanju drvo zasađeno napolju
