Pored pravilnog odabira lokaliteta i odgovarajuće pripreme zemljišta za sadnju, jedan od osnovnih preduslova za uspešnu proizvodnju predstavlja zdrav i sortno ispravan sadni materijal. Mnogobrojni su primeri neuspeha u voćarstvu upravo zbog nabavke neodgovarajućeg ili zaraženog sadnog materijala jagode, maline, kupine, borovnice, ali i drugih voćnih vrsta. Nekada su to sadnice iz domaćih rasadnika, često uvezene i bez adekvatne kontrole i odgovarajućih analiza distribuirane širom naše zemlje. Posledice su razočarenje i veliki finansijski gubici proizvođača.
Piše: dr Aleksandar Leposavić
Prema Zakonu o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja koji je donet još 2005. godine, u Srbiji postoje 4 kategorije sadnog materijala svih voćnih vrsta, i to predosnovni, bazni, sertifikovani i standardni. Zakon je usaglašen s EPPO sertifikacionom šemom koju je propisala međunarodna organizacija iz oblasti zaštite bilja. Ova šema opisuje potrebne korake u proizvodnji umnoženog materijala određene gajene biljke, čiji je zdravstveni status atestiran zvaničnim sertifikatom.
Sertifikacija i klasifikacija
Sertifikacija i klasifikacija predstavljaju različite alternativne pristupe u proizvodnji zdravog sadnog materijala. U tipičnoj sertifikacionoj šemi, sertifikovan materijal je proizveden kroz tačno određen broj koraka od pojedinačnih biljaka koje su testirane i oslobođene bolesti i štetočina i koje su održavane i umnožavane u strogo kontrolisanim uslovima, uz nemogućnost zaraze. U klasifikacionoj šemi klasifikovan materijal je proizveden kroz jedan ili više koraka od materijala koji, kao populacija, ispunjava određene zdravstvene standarde i koji je održavan i umnožavan u uslovima koji minimiziraju mogućnost zaraze. U oba slučaja, zdravstveni status je atestiran zvaničnim sertifikatom. Koji je od ova dva pristupa odgovarajući za datu kulturu, zavisi od cene i potrebnih sredstava, željenog zdravstvenog statusa, praktičnih mogućnosti testiranja, nivoa rekontaminacije i tržišne vrednosti finalnog proizvoda.
Stvaranje predosnovnog sadnog materijala odvija se u naučnoistraživačkim organizacijama, a početna faza je klonska selekcija u zasadima određene sorte ili odabiranje najboljih genotipova, dobijenih ukrštanjima. Zatim se utvrđuje sortna identičnost i fitosanitarni status, pa umnožavanje kulturom tkiva ili korenovim reznicama. Ovakav materijal naziva se ishodni sadni materijal i on se čuva u posebnim objektima, u kojima se dalje umnožava, i dobija se predosnovni sadni materijal.
Proizvodnja predosnovnog materijala regulisana je Pravilnikom o načinu i postupku proizvodnje sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja koji je donet 2006. godine. Prema ovom pravilniku, proizvodnju predosnovnog materijala maline može da obavlja ovlašćena organizacija u uslovima potpune izolacije, u mrežanicima koji su napravljeni od dvostruke mreže, zbog sprečavanja ulaska insekata i patogena, sa duplim vratima i nemogućnošću dotoka površinskih voda. Takođe, neophodna je i izolacija od korova unutar i van mrežanika, u širini od najmanje 10 m.
Od predosnovnog materijala podižu se matični zasadi kategorije „osnovni”. Osnovni materijal je prva kategorija sadnog materijala jagodastog (i drugog) voća koja se može saditi na otvorenom prostoru uz onemogućavanje infekcije patogenima i propisanu prostornu izolaciju od nesertifikovanih vrsta iz roda kojoj voćna vrsta pripada.
Posao za struku i nauku
Prethodne faze u proizvodnji sadnog materijala zahtevaju dosta vremena, znanja i kadrovske osposobljenosti organizacija, zbog čega se njihova proizvodnja odvija uglavnom u naučno-stručnim ustanovama. Zbog toga se ovakav materijal teško nalazi u prodaji za podizanje matičnih zasada.
Dobijeni sadni materijal, proizveden od osnovnog u polju za umnožavanje (na otvorenom ili mrežanicima), naziva se sertifikovani. Od sertifikovanog sadnog materijala, uz obezbeđenje prostorne izolacije od drugih nesertifikovanih vrsta, mogu se podizati matični zasadi za proizvodnju standardnog sadnog materijala. Zbog otežane kontrole prisustva korova, patogena i štetočina, nije preporučljivo da proces proizvodnje standardnog materijala u matičnjaku traje neograničeni broj godina.
Iz svega ovoga proizilazi da je proizvodnja sadnica jagodastog voća vrlo složen i odgovoran proces, pa je za tu namenu potrebno angažovanje poljoprivrednih stručnjaka različitih profila i dobro obučenih, stručnih i savesnih radnika. Proces proizvodnje treba da bude pod neprekidnim nadzorom voćarskih stručnjaka i ovlašćenih naučnih institucija.
Proizvođača sadnog materijala jagodastog voća u našoj zemlji ima registrovanih i neregistrovanih. Registrovani treba da ispunjavaju sve navedene uslove i sadni materijal, kupljen kod njih, trebalo bi da bude odgovarajućeg sortnog i zdravstvenog statusa. Nažalost, pored korektnih proizvođača, u praksi u našoj zemlji se veoma često dešava da neodgovorni proizvođači posežu za nedozvoljenom nabavkom sadnog materijala iz rodnih zasada. Takve sadnice su najčešće zaražene bolestima i štetočinama i negativnosti ispoljavaju odmah po izvršenoj sadnji. Neregistrovani proizvođači sadnice proizvode i prodaju bez ikakve kontrole, pri tome ne dajući nikakvu garanciju (za razliku od registrovanih), pa u slučaju ispoljavanja negativnosti oštećeni kupac teško ostvaruje pravo na nadoknadu štete.
Uvozni Tulamin i Polka s rakom korena
Šarolika je situacija u pogledu kvaliteta uvoznog sadnog materijala jagodastog voća. Kod nas postoje uvoznici sadnica sa dugogodišnjom saradnjom s inostranim renomiranim proizvođačima i njima se nije dešavalo da uvoze loše sadnice. Na žalost, postoje i oni koji kupuju od neproverenih, a nekada i od proizvođača kojima je zabranjena proizvodnja i distribucija sadnog materijala u zemlji porekla i na prostoru EU. Takav slučaj se desio 2016. i 2017. godine, kada je iz Holandije uvezen zaraženi sadni materijal visokožbunaste borovnice od proizvođača koji je bio suspendovan od strane njihove inspekcije, s jasnom zabranom proizvodnje. Takav materijal je bez problema ušao u našu zemlju i napravio je brojne probleme oštećenim kupcima, a najveći deo sadnica završio je u Mačvi.
Veliki problem s uvozom zaraženog sadnog materijala maline, sorti Polka i Tulamin kod nas se desio u 2010. i 2011. godini. Sadnice, zaražene rakom korena, od proizvođača iz Engleske, na intervenciju tada veoma uticajnog novinara bez ikakve kontrole prošle su fitosanitarnu inspekciju i zasađene na prostoru čitave naše zemlje. S obzirom na sprovedeni marketing i hvalospeve o „dobro” urađenom poslu, veliki broj novih proizvođača je nabavio sadnice iz takvih zasada i zbog toga danas imamo situaciju da se u našoj zemlji skoro i da ne može naći sadni materijal sorte Polka bez prisustva manjih i većih guka na korenovom sistemu. Ova sorta je robusna i u izvesnoj meri može podneti prisustvo ovog patogena, ali to nije slučaj i s uvezenim Tjulaminom i drugim sortama. Kod njih su se sušenje, slabiji napredak i plodovi koji ne liče na karakteristične za datu sortu, odmah ispoljili.
Signal za uzbunu dat je tek po prijavi oštećenog kupca iz okoline Arilja koji je imao ugovoren plasman, a koji zbog neuslovnih i nekvalitetnih plodova nije mogao ispoštovati potpisane ugovore. Tada su stručne službe izašle na teren, utvrdile nedostatke, ali su opet načinile grešku, jer su uzeti uzorci dati Englezima na analizu, bez ostavljanja duplog uzorka kod nas. Englezi su navodno uradili test koji im je, prema njihovim rečima, pokazao da su sadnice ispravne, ali su kao znak dobre volje prema srpskim proizvođačima sledeće godine poslali određenu količinu sertifikovanog sadnog materijala sorte Tjulamin, koji je, gle čuda, opet prošao našu granicu bez kontrole i koji je do preuzimanja stavljen u skladište u opštini Lučani. Do uništenja „velikodušno” poklonjenog, a zaraženog sadnog materijala došlo je tek po prijavi proizvođača koji su došli da preuzmu sadnice, a koji su na njima primetili guke veličine dečije pesnice.
Imajući sve ovo u vidu, proizvođači treba da budu upućeni na proizvođače i uvoznike koji su tokom dužeg niza godina sticali pozicije i koji se nalaze u registru našeg Ministarstva poljoprivrede. Ministarstvo spisak registrovanih proizvođača treba redovno da ažurira i da rasadničare agilnije kontroliše tokom procesa proizvodnje i uvoza sadnog materijala, jer za to ima obučeno ljudstvo i akreditovane laboratorije.
Jasno je da moramo iskoreniti prodaju sadnog materijala „na crno” koja je veoma prisutna, najviše kod maline i jagode, a znatno manje kod visokožbunaste borovnice i drugog jagodastog voća. Svi smo svedoci da su nam oglasi u štampi i drugim sredstvima javnog informisanja prepuni trgovaca koji nude sadni materijal, proizveden bez kontrole i bez ikakvih garancija, a njih su nekada inspektori sankcionisali na osnovu telefonskih poziva, dojave i većeg prisustva na terenu.
Zbog izbegavanja neprijatnih situacija, inspektori prilikom kontrole moraju imati potrebnu zaštitu, jer se u prošlosti dešavalo da proizvođači i trgovci prilikom izricanja sankcija čak i fizički zaprete službenim licima. Aktivniju ulogu i svojevrsni vid kontrole nepravilnosti treba da imaju i udruženja proizvođača i postojeće kooperative.
Širok izbor za proizvođače jagoda
Prema obliku produkcije, na tržištu Srbije postoje sledeći tipovi sadnog materijala jagode:
standardna zelena sadnica (klasična),
frigo sadnica,
zelena kontejnerska sadnica i
waiting bed sadnica.
Standardne zelene sadnice koriste se pri uobičajenom tehnološkom nivou gajenja jagode. One predstavljaju novoformirane živiće od matične biljke ove kulture u matičnjaku jagode. Za podizanje proizvodnih zasada jagode zelene sadnice se iz matičnjaka vade od početka avgusta do kraja septembra. Najbolji prijem ovako proizvedenih živića se ostvaruje ukoliko se sade u proizvodne zasade odmah po njihovom vađenju iz matičnjaka. U slučajevima u kojima je planiranu sadnju potrebno obaviti kasnije, živići se do momenta sadnje moraju čuvati u trapu. Nažalost, kod nas se zelene sadnice najčešće proizvode u rodnim zasadima bez ikakve kontrole i proizvođači ih koriste za sopstvene potrebe ili za prodaju drugim proizvođačima.
U poslednje vreme, većina zasada jagode zasniva se frigo sadnicama koje su najčešće poreklom iz Italije, Holandije, ređe iz drugih zemalja. Sadnju je najbolje obaviti u letnjem periodu (druga polovina jula i avgust). Ukoliko se zakasni, živići se neće moći dovoljno razviti do kraja vegetacije, što se neminovno odražava na prinos u prvoj vegetaciji.
Frigo sadnice se sade najkasnije tri dana po preuzimanju iz hladnjače, ali pre sadnje moraju da prođu fazu aklimatizacije (prilagođavanja), tako da se drže određeni vremenski period u pretkomorama hladnjače. Tako proizvedena frigo sadnica, posađena u prvoj godini po sadnji, ostvaruje stopostotni prinos, što je njena prednost u odnosu na klasičnu zelenu sadnicu, koja prve godine postiže svega 30% od mogućeg prinosa.
Poslednjih nekoliko godina sve je veća potražnja za zelenim kontejnerskim sadnicama. Prijem ovog sadnog materijala jagode je bolji, ali je njegova produkcija pogodna samo za neke sorte. Sve više je u upotrebi i tehnika tzv. čekajućih sadnica („Waiting bed“ – tehnika) koja je prvobitno razvijena u Holandiji.
Sorte koje imaju duži period formiranja cvetnih pupoljaka (Clery) potrebno je saditi ranije, dok se sorte čija bi ranija sadnja uslovljavala forsiranje previše generativnih tačaka rasta (Roxana), sade kasnije. Takođe, sadnice lošije klase sade se 15-tak dana pre nego sadnice standardnog kvaliteta.
Zašto izbegavati rodne zasade
Kupina se u našoj zemlji razmnožava zrelim i zelenim reznicama izdanaka i ovaj metod se primenjuje naročito kada je potrebno neku sortu ili hibrid brzo umnožiti. Zrele reznice su prečnika 5 do 12 mm i dužine 10 do 20 cm, s jednim, dva, ili tri pupoljaka. U praksi se najčešće koriste reznice sa dva pupoljaka. Takođe se sve više primenjuje ožiljavanje zelenim reznicama, zbog čega je postupak dosta usavršen. On se sastoji u sledećem: krajem jula ili početkom avgusta sa biljke kupine se skidaju (seku) poluzdrvenjene reznice. Zatim se kod bazalnog pupoljka reznice skida list, a kod gornjeg se seče na polovinu. Pripremljena reznica tretira se fitohormonom IBA kao i zrela.
Razmnožavanje kupine ožiljavanjem vrhova izdanaka je najčešće primenjivani način razmnožavanja u našim uslovima. Primenjuje se kod svih sorti kupine puzećeg rasta, kao i kod onih koje uopšte ne obrazuju korenove izdanke, zbog toga što na ovaj način ostaje nepovređeno centralno tkivo, pa se dobijaju biljke bez bodlji. Može se vršiti u rodnim zasadima i u posebnim matičnjacima. Proizvodnju sadnica u rodnim zasadima treba izbegavati zbog više razloga, od kojih su najznačajniji:
teško je očuvati sortnu čistoću,
otežana je potpuna zdravstvena kontrola sadnica,
otežana je primena agrotehničkih mera u zasadu,
otežana je berba plodova.
Primena savremenih metoda vegetativnog razmnožavanja, kao što je mikropropagacija in vitro sve više nalazi opravdanost i ekonomsku isplativost, naročito u razmnožavanju maline, kupine i visokožbunaste borovnice. Među brojnim prednostima koje pruža ova savremena metoda mogu se izdvojiti njena brzina, dobijanje velikog broja biljaka od jednog početnog eksplantata, kao i dobijanje uniformnog sadnog materijala.
Veoma retko se kod nas i u svetu mogu nabaviti stegnute (balirane) sadnice koje imaju zaštitnu mrežu stegnutu oko korena, s ciljem da čuva mikorizni supstrat.
Ribizla, crvena i crna, razmnožava se zrelim i zelenim reznicama, deljenjem žbuna i kulturom tkiva, a u prodaji se mogu nabaviti klasične sadnice golog korena i kontejnerske sadnice.
Prednost kontejnerskih sadnica
Kod visokožbunaste borovnice se za proizvodne zasade koriste sadnice koje su proizvedene nekim od vegetativnih načina. Najčešće se kod nas koriste kontejnerske sadnice, nabavljene u rasadnicima u Poljskoj, Holandiji, Austriji, a ranije i u Ukrajini. Pojedini rasadničari u našoj zemlji, u Poljskoj kupuju jednogodišnje sadnice u malim kontejnerima, koje zatim prepakuju u dvolitarske ili trolitarske kontejnere, neguju ih još jednu ili dve godine i potom iznose na tržište. Prednost kontejnerskih sadnica je u tome što se mogu saditi od proleća do kasne jeseni, jer nema odvajanja korena od supstrata, niti pak presađivanja.
Savet voćarima
Proizvođačima jagodastog voća savetujem da za proizvodne zasade koriste sadnice koje su proizvedene na neki od vegetativnih načina, u rasadnicima koji su pod stalnom kontrolom ovlašćenih državnih institucija. Nabavljene sadnice moraju biti deklarisane, sertifikovane ili standardne kategorije, sortno ispravne i moraju odgovarati propisanim standardima kvaliteta u pogledu zdravstvenog stanja i razvijenosti.
Maline sa golim korenom
Kada je u pitanju malina, na našem tržištu je najviše prisutna proizvodnja i prodaja sadnica sa golim korenom. Sadnice prve klase trebalo bi da su testirane na prisustvo fitoftore, virusa i drugih patogena, sa dobro razvijenim korenom (8 do 10 glavnih žila i uz obilje obrastajućih žilica), srednje debljine (prečnika olovke), i sa dosta očuvanih pupoljaka. Poslednjih godina se sve više koriste kontejnerske sadnice. Prednost je u tome što period sadnje može potrajati duže u odnosu na sadnice golog korena, jer nema odvajanja korena od supstrata ni presađivanja.
