Jagorčevina, jedan od prvih vesnika proleća, od davnina je poznata kao lek za iskašljavanje, bronhitis i nazeb. Bogata je saponozidima, enzimima, mineralima i esencijalnim kiselinama. Koristi se kod migrene, nesanice, reumatizma. Ublažava prolećni umor koji karakteriše ubrzano zamaranje, malaksalost, vrtoglavica, pospanost i depresija, a javlja se s prvim sunčanim danima kod svake druge osobe. Ova biljka se najčešće koristi za lečenje plućnih bolesti i suzbijanje lupanja srca.
Počinje da cveta početkom marta, a mladi listovi koriste se za salatu. Skuvan i na kolutove isečen krompir se posoli, pospe iseckanim listovima jagorčevine, prelije maslinovim uljem i sokom od limuna.
Čajevi za razne tegobe
Nesanica i glavobolja: potrebno je 50 grama jagorčevine, 25 g lavandinog cveta, 10 g hmelja i 15 g kantariona. Do vrha punu kašiku ove mešavine prelijte sa 1/4 l vrele vode i ostavite da odstoji tri minuta. Proceđen čaj se pije zaslađen medom, dok je vreo, pred spavanje.
Prehlada i suvi kašalj: 50 g usitnjenih cvetova jagorčevine prelije se litrom ključale vode i ostavi da odstoji pola sata. Procedi se u stakleni bokal i pije pet šoljica dnevno.
Prolećni umor: usitni se 10 grama suvog korena jagorčevine, 10 g cvetova majčine dušice i 10 g anisa. Mešavina se prelije sa 2,5 decilitara kipuće vode i procedi. Pije se jedna šolja dnevno.
Za drugi recept potrebno je: 50 grama jagorčevine, 50 g pupoljaka zove (zelene, neotvorene drške cveta), 15 g koprive i 15 g korena maslačka. Puna kašičica ove mešavine se sipa u 1/4 l kipuće vode i ostavi da odstoji tri minuta. Nakon toga se procedi i po potrebi zasladi medom. Ovaj čaj se koristi i za pročišćavanje krvi.
Srčane tegobe: bocu od dva litra napunite svežim cvetovima jagorčevine, pa nalijte belo vino tako da cvetovi plivaju. Flašu zatvorite i ostavite na sunčanom mestu dve nedelje. Nakon toga napitak je spreman za upotrebu – uzima se tri puta dnevno jedna supena kašika.
Sve ređa u prirodi, češća u vrtu
U prirodi jagorčevina raste na livadama, proplancima i šumama, od marta do maja, ali je zbog ljudskog nemara – prekomernog i nepravilnog branja, znatno proređena i može da se nađe veoma malo njenih prirodnih staništa. Međutim, danas se jagorčevina uzgaja kao hortikulturna biljka, sa više stotina „pripitomljenih“ vrsta, varijeteta i hibrida, koji se razlikuju po boji, obliku i periodima cvetanja.
Ženski cvet jagorčevine je zeljasta biljka, niskog rasta, koja može narasti od 10 do 30 centimetara u visinu, s bazalnom rozetom listova. Listovi jagorčevine dugi su 5 do 25 i široki 2 do 6 centimetara. Cvetovi su pojedinačni, svetložuti, beli, a mogu biti i crveni, kao i ružičasti. Nalaze se na duguljastoj peteljci. Oplodnja je moguća isključivo između različitih cvetova, pa je prema tome polenizacija sa muškog na muški, odnosno sa ženskog na ženski cvet neefikasna.
Muški cvet jagorčevine predstavlja jednu od biljaka koja najranije cveta u Evropi, a cveta u rano proleće. Engleski naziv za jagorčevinu je primrose, i potiče od starofrancuskog primerose ili srednjovekovnog latinskog prima rosa, a u prevodu znači „prva ruža“.
Bere se u vreme cvetanja
S obzirom na to da se lako uzgaja, jagorčevina je vrlo čest stanovnik naših vrtova ili domova. Odgovaraju joj niske temperature. Veoma je otporna na hladne zime, ali je tokom leta treba zaštititi od jakog sunca i toplote. Sve jagorčevine su višegodišnje, bilo da ih uzgajamo kao sobne ili vrtne biljke.
U narodnoj medicini jagorčevina zauzima značajno mesto. U lekovite svrhe koriste se Primula veris i Primula elatior, čiji su sastav, dejstvo i upotreba isti. Od ovih biljki za lečenje se koriste sušeni koren, listovi i cvetovi, koji se beru isključivo po sunčanom vremenu i suše jedan dan, na toplom i prozračnom mestu. Listovi se beru dok biljka cveta i suše se tri do četiri dana. Koren može da se izvadi tada ili u jesen. U narodnoj medicini se koristi kao prirodan ekspektorans, odnosno sirup za izbacivanje sekreta i sluzi iz grla i pluća. Na iskašljavanje uglavnom utiču saponozidi, kojih najviše ima u korenu jagorčevine. Čaj od ovog dela biljke deluje protiv glavobolje i vrtoglavice, a smiruje i nervozu. Kada se pomeša sa medom, pomaže kod izbacivanja kamena iz bubrega.
Cvetovi su bogati flavonoidima, koji krvne sudove čine elastičnijim i deluju kao diuretik. Trudnicama i dojiljama ne preporučuju se preparati od jagorčevine, jer zbog saponina može doći do neželjenih posledica.
Dobro jutro broj 563 – Mart 2019.
