Rajačke pimnice su nadaleko poznata turistička destinacija. Od proleća do kasne jeseni „Pimnice“ su pune života, pune ljudi, koji po lošim putevima prelaze kilometre kako bi uživali u ovim kamenim lepoticama. Mnogima se dopada što je utisak da je za njih vreme stalo, da je sve kao i pre stotinu godina, da je to raj za oči i odmor za dušu, ali kako je onima koji tamo žive i rade veliko je pitanje. O problemima koji se uz malo truda mogu lako rešiti pričala je Sanja Ankucović, koja sa suprugom Sašom Krčićem drži pimnicu C’est La Vie.
Piše: Zorica Dragojević
-Turizam na Rajačkim pimnicama staje s prvim danima zime. Uzrok tome je infrastruktura, loši putevi, snabdevanje vodom – odnosno nesnabdevanje, elektromreža koja je u jako lošem stanju, ulično osvetljenje i, naravno, kanalizaciona mreža koja ne postoji na pimnicama.
Iako mnogo toga fali, ipak postoji i nešto dobro, a to su radovi na međunardnom putu.
– U toku su radovi na međunarodnom putu od Negotina do granice sa Bugarskom. Ovo nama puno znači jer, kada turisti krenu iz Beograda, do nas mogu doći autoputem preko Paraćina do Zaječara, od Zaječara do Negotina je takođe „presvučen” put.
Doći do Negotina nije tako strašno, problem je doći do samog sela.
– Od graničnog prelaza do sela pre par godina je presvučen stari put, ali se nije radilo na njegovom proširenju. Potrebno je i pronaći rešenje da se zaobiđu pružni prelazi, kojih do Rajca iz pravca Negotina ima pet. To predstavlja problem i nama koji poznajemo put jer putujemo svaki dan iz Negotina do sela. Zamislite koliki je ovo problem čoveku koji prolazi ovuda po prvi put – pita se Sanja, naglašavajući da na prelazima ne postoje rampe, na nekim mestima je nepregledno, a dešava se i da vagoni ispadaju iz šina.
– Zbog ovog, jako uzanog puta koji deluje kao da je jednosmeran, turističke agencije se često ne usuđuju da nam autobusima dovode goste. Prosto je jako teško mimoići se s ostalim učesnicima u saobraćaju, naročito kada naiđu dva autobusa ili kamion, traktor, jedan drugom u susret – i to je tako do sela Rajac, a u selu još veći problem i još lošiji put.
– Čini mi se da je još veći problem put kroz samo selo Rajac, zakrpljen na bukvalno 300 mesta. Put od samog sela do pimnica je priča za sebe. Uzan, zakrpljen, krivudav, talasast, prosto se vozači autobusa ne usuđuju da krenu njime do kompleksa. Zimi se desi da i neko stablo prepreči put, tako da je vrlo rizično i za nas koji izlazimo do kompleksa automobilima, a kamoli za autobuse – priča Sanja kojoj ne pada na pamet da se povuče pred problemima, već traži način da ih reši. Jedan od njenih predloga je i da se napravi veliki parking s info centrom i javnim toaletom, što bi svako turističko mesto moralo da ima.
– Potreban i veliki PRAVI parking s javnim toaletom, info centar i sve ono što u 21. veku treba da prati jedan turistički kompleks. Prosto turisti sve to očekuju. Negde na pola puta od sela do kompleksa postoji objekat za javni toalet u kome nema vode i nije svaki dan otvoren. Svi ovi problemi postoje i u sezoni,u letnjim mesecima, ali ih je mnogo lakše prevazići. Vučemo vodu do kompleksa, kupili smo agregate za struju, navikli smo da uz pomoć “štapa i kanapa“ radimo turizam. Treba ozbiljno poraditi na svemu ako mislimo da nam mladi ostanu ovde i nastave put vinarstva i vinogradarstva, po čemu je istočna Srbija bila nadaleko poznata – poručuje Sanja, koja poziva sve da dođu u Rajačke pimnice i osete duh starih vremena. Prepreke će premostiti, naći će se načina da se gosti osete dobrodošlo.
– Dođite nam na Rajačke pimnice da osetite duh starih vremena, jer je ovde sve onako kao da je vreme stalo još pre sto godina. Polako vozite do nas jer drugačije ne možete, parkirajte se u selu pa dopešačite do nas – zdravo je. Kad nestane struja, upalićemo sveće i zasvirati na gitari, kad nestane voda, donećemo je s izvora. Hrane uvek ima, naš specijalitet od mesa se čuva zatopljen u masti ne treba mu ni voda ni struja – poziv je ove vredne žene i njenog supruga iz Istočne Srbije.
