Do prolećne setve ima još dva i po meseca, ali bez obzira na to, ratari već sada znaju da će ih sejanje primarnih poljoprivrednih kultura u aprilu papreno koštati, jer su semenske kuće već počele da im šalju cenovnike uvećane za 30 do 50 odsto u odnosu na lanjske.
Zato očekuju veće subvencije od države i strepe kakva će godina biti, pošto je tek ovih dana posle dužeg perioda bilo kiše i što cene pšenice, soje i kukuruza padaju na berzama, pa uz male lanjske prinose zbog suše i visoke troškove repromaterijala se nalaze na ivici finansijske izdržljivosti.
Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednih proizvođača Srbije Jovica Jakšić navodi da bi ih iz besparice izvuklo samo veća novčana davanja po hektaru. Mada zna da ta potpora ne može odjednom da bude kao u zemljama EU, naglašava da mora biti višestruko uvećana.
– Subvencije po hektaru treba da budu bar 200 evra, a ukoliko budemo dobili manje od tog iznosa, onda bolje da ništa ni ne dobijemo – ističe Jakšić i navodi da postoji rešenje da se subvencije za biljnu proizvodnju po hektaru znatno uvećaju.
Pod hitno bi, ističe, trebalo pregledati registar poljoprivrednih gazdinstava i naraviti evidenciju poljoprivrednika kojima je poljoprivreda osnovno zanimanje.
– Od oko 400.000 registrovanih gazdinstava trećina nisu prava, već poljoprivredu koriste kao dodatni izvor prihoda – naglašava Jakšić.-Prema procenama poljoprivrednih udruženja, od 130.000 do 160.000 gazdinstava uzima subvencije a nisu istinska poljoprivredna domaćinstva jer ili izdaju zemlju u aredu ili zemlju obrađuju u slobodno vreme, kada završe radne obaveze u firmama, gde mesečno primaju lični dohodak.
Po mišljenju Nezavisne asocijacije poljoprivrednih proizvođača Srbije, Jakšić kaže da bi se sprečila ta zlouprotreba potrebno je doneti zakon ko može da dobija subvnecije iz državnog budžeta.
– Okvir te regulative – Zakon o profesionalnom poljoprivredniku je napisan, ali nije još prošao javnu raspravu, pa bi postupak trebalo ubrzati – navodi Jakšić.
On, dalje, ističe da bi se zemljoradnicima i domaćoj poljoprivredi istinski pomoglo, treba odrediti strože kriterijume ko može da koristi državne pare po konkursnim linijama na kojima se može dobiti znatna suma novca radi unapređenja domaćinstava.
– Samo kod konkursne linije za kupovinu poljoprivredne mehanizacije se javljaju paori koji žive od obrade zemlje, pa je kupovina mašina po povoljnijim uslovima zaista usmerena ka razvoju poljoprivrede i poljoprivrednih gazdinstava. Ostale konkursne linije ne doprinose istinskom unapređenju domaćinstava baš zato što novac mogu dobiti svi paori koji imaju registrovano gazdinstvo – ističe Jakšić.
I ratar iz Torka u opštini Žitište Đorđe Milotin slično misli. Naglašava da bi konkursne linije koje objavljuju Ministarstvo poljoprivrede i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu trebalo da važe samo za poljoprivrednike kojima je poljoprivreda zanimanje.
– One koji koriste konkurse da bi dobili subvencije, a rade po firmama i bave se poljoprivredom u slobodno vreme treba isključiti – skinuti sa državnih jasli jer već imaju prihod na drugoj strani. Tako bi za nas bilo više novca, ne bi kukali i bilo bi nam lakše – naveo je Milotin.
Dalje kaže da subvencije za biljnu proizvodnju ratari treba da dobiju za celokupne površine koje obrađuju a ne za svega 20 hektara, koliko sada država daje podsticaj.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
