Насловна ВЕСТИ Katastrofalne posledice prošlogodišnje suše u Subotici

Katastrofalne posledice prošlogodišnje suše u Subotici

321

Posledice prošlogodišnje katastrofalne suše u regionu Subotice vidljive su i na novoj proizvodnji. Prve analize sadržaja azota u zemljištu Poljoprivredne stručne i savetodavne službe pokazuju da se jesenas itekako štedelo na primeni azotnih đubriva u setvi, tako da će biti potrebno primeniti velike količine ovog đubriva u prihrani. Sa cenama azotnih đubriva još više dobija na značaju apel stručnjaka da se analize zemljišta na sadržaj azota urade svake zime.

Manjak azota u zemljištu najvidljiviji je kod uljane repice, koja je jesenas u Subotici zasejana na oko pet hiljada hektara, gde će za prihranu biti potrebno čak 100 do 110 kilograma čistog azota po hektaru.Za pšenicu, koje je jesenas posejano za dvadeset posto više nego lani, potrebno je primeniti između 38 i 83 kilograma čistog azota po hektaru. Isto povećanje površina zabeleženo je kod ječma, za koji će biti potrebna prihrana sa do 69 kilograma azota po hektaru.

– Naša je preporuka da se en-min analiza uradi. Jednostavan je razlog. Tačno dobijaju tačnu količinu hraniva koju treba uneti u zemljište za prihranu, pogotovo s obzirom da su cene đubriva trenutno dosta visoke. Jeste, što se tiče UREE, u blagom je padu, znači negde sada oko stotinu dinara je kilogram UREE, znači malo je palo u odnosu na jesenas, ali bez azotnih đubriva nema ni prinosa. Znači, ne možemo očekivati prinose”- kaže savetodavac u PSSS Subotica Neven Orčić.

Kao i prošle, i početak ove godine praćen je netipičnim vremenskim prilikama. Izostanak snega i dugotrajnih minusa uticao je da se pšenice razvijaju tokom cele zime, što nije da ne pogoduje, ali nije ni dobro, jer u narednim fazama može doći do poleganja, tako da će na proleće morati da se koriste reguilatori rasta. Kod uljanih repica na pojedinim parcelama prisutno je crvenilo, ali to ne bi trebalo da zabrine.

– Ono što možemo reći je da je većina pšenica dobro izbokorena, da su čak i one pšenice koje su kasnije posejane, izvan optimalnog roka, čak su u fazi dva lista što je dobro. Ono što nije dobro trenutno jeste da je primećena pojava određenih patogena na samim biljkama. To je usled povišenih temperatura i možemo savetovati poljoprivrednim proizvođačima da obrate pažnju na patogene i na proleće, ako bude potrebe, što ranije rade primenu određenih mera – dodaje Orčić.

Ako se uzme u obzir sve što je zadesilo poljoprivredu Srbije u poslednjih godinu dana, jako je nezahvalno sada izvlačiti bilo kakve projekcije vezane za prolećnu setvu. Poljoprivrednici se nadaju da će se sve vrati na staro. A prvi korak ka tome bi bio da padnu temperature, sneg i da zima konačno bude – zima.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay