I janur je počeo bez padavina, a dnevne temperature su prolećne. To međutim ne bi trebalo da nas zavara. Sudeći po pojavama u prirodi i narodnom verovanju prava zima nam stiže oko Jovanjdana, a u novovaroškom kraju kažu da će pored hladnoće i jakih mrazeva karakterističnih za ovo doba godine, biti i obilnog snega. Proleće i leto će biti sušni, pa goršataci već strahuju za letinu.
U prošlosti narod je pratio pojave u prirodi i vremenske prilike na pojedine crkvene praznike, a januar ih je pun, i na osnovu njih donosio svoju vremensku prognozu. Mada je u međuvremenu meteorologija uznapredovala, u pojedinim krajevima ne odriču se lako starih navika.
A u svinjskoj slazeni je, kažu, zapisana preciznija vremenska prognoza za zimski period nego u izveštajima meteorologa. Ono što su iskusniji kasapini još jesenas najavili, do sada se u potpunosti obistinilo.
-Nakon blage i po prilično ujednačene zime, oko 20. januara nam stiže zahlađenje, biće i obilnog snega, a takvo vreme će da potraje. Sve svinjske slazene su jesenas rekle isto, i do sada nije bilo omaške u onome što ‘saopšte’. Kod nas se veruje da svaki lep zimski dan mora da se ‘iskija’. To znači, ako je prvi deo zime blag i sunčan, u drugom će biti mraza i snega -kaže Vidomir Gvozdović iz Akmačića na padinama Zlatara.
„Pročitati“ zapisano na svinjskoj slezini nije međutim ni malo lako, mada tako izgleda. Zbog toga su oni koji to umeju „na dobrom glasu“ i rado viđeni gosti na seoskim svetkovinama. A jesenas je bilo puno posla i za kasapine i za seoske meteorologe.
– Svinjska slezina menja oblik svake godine, u zavisnosti od vremenskih prilika koje najavljuje. Da bi se pravilno protumačili znaci potrebno je da se slezina vizuelno podeli na šest jednakih dužnih delova, jer zima kod nas na planini traje šest meseci. Tamo gde je deblja nego obično znači da će u tom mesecu biti mrazeva, a kada je šira da će biti dosta padavina. Kada je na istom mestu i debela i široka znači da će biti hladno uz obilje snega –objašnjava kasapin Goran Dulanović iz Draževića kod Nove Varoši.
U poštapalici „sačuvaj me Bože vedrog Božića i oblačnog Đurđevdana“ koja se ovde koristi uvek tokom razgovara o vremenskim prilikama, sabrano je kažu meštani vekovno iskustvo predaka.
-Ako je oblačno na Božić, veruje se da će te godine dobro roditi voće, ako još i pada sneg biće svega u izobilju. Ako na Božić padne kiša, bogato će roditi sve što se okopa motikom. Kakva će biti godina, gleda se i po tome kavo su vremenske prilike i na Bogojavljenje, 19.januara. Ako na Bogojavljenje pada sneg ili stegne mraz, čeka nas dobra godina, a ako duva topao i suv vetar, godina će biti rodna, ali puna bolesti. Ako na ovaj praznik pada kiša, biće poplava, a ako je vreme vedro, preti suša narednog leta – kaže Neđo Grujičić iz Draglice.
Zelen Božić nosi beo Vaskrs, kažu u planinskim selima na tromeđi Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Vaskrs je ove godine 16. aprila, a sneg je u to doba godine ovde i ranijih godina padao.
Sudeći i prema drugim pojavama u prirodi, proleće i leto ne „obećavaju ništa dobro“. Na Murtenici su počeli da cvetaju borovi, kad im vreme nije, a cvet razvija i trava crnjuša koji naročito vole pčele. Javile su se i prve visibabe, dok je u selima bliže limskoj dolini opet rodila malina.
-Sve to nagoveštava lošu godinu, ali ne mora da znači. Na žalost vremenske prilike su se drastično promenile. Umesto četiri, poslednjih godina imamo dva godišnja doba i iz zime direktno ulazimo u leto, pa je sve nezahvalnije prognozirati vremenske prilike na osnovu pojava u prirodi i starih narodnih verovanja- kaže Radovan Glavonjić iz Bistrice.
Željko Dulanović
