Koštičave voćke – višnju, trešnju, šljivu, kajsiju i breskvu, bez obzira da li se gaje na plantaži ili okućnici, skoro svake godine napada gljiva monilija. Voćari to dobro znaju i kontrolišu je još pre cvetanja.
Da podsetimo: monilija se na svim vrstama koštičavog voća pojavljuje u dva potpuno različita oblika – kao Monilinia laxa, koja izaziva sušenje grančica sa cvetovima, i kao Monilinia fructigena, prouzrokovač truleži plodova, koja može da pravi štetu i na jabučastom voću. Nevolja je što ona prezimljava na samim voćkama – u grančicama i zaraženim, mumificiranim plodovima. Čim se stvore povoljni uslovi, organi za razmnožavanje padaju na još neotvorene cvetove, i kada procvetaju – prodiru u njih i zaraze ih.
Preko cvetova parazit zarazi celu grančicu, koja se zajedno sa njima suši. Kada se infekcija dogodi, ne pomaže nijedan fungicid. Efikasne su samo makaze. Monilija fruktigena zaražava oformljene plodve, često i zrele, koje su oštetili insekti, vetar, kiša… Gljivi odgovara vlažno i prohladno vreme. Tokom suvog i toplog proleća neće biti zaraze.
Zaštita je preventivna. Prvo, tokom rezidbe valja odstraniti sve mumificirane plodove i grančice na kojima su rasli, a posle rezidbe neizostavno je prskanje fungicidima na bazi bakra. Efikasni su: Funguran OH, Kocide 2000, Everest, Fungohem SC, Bakarni oksihlorid 50, Bakarni kreč 50, Beveblau kreč, Kupragrin, Bordovska čorba WP-20, Kuprablau WP. Svi oni istovremeno breskvu štite i od najopasnije bolesti ove voćke – kovrdžavosti listova.
Dobro jutro broj 563 – Mart 2019.