Насловна ТЕМЕ ВОЋЕ JANUAR U ZASADIMA MALINA, KUPINA, RIBIZLI I BOROVNICA: Važno je raditi na...

JANUAR U ZASADIMA MALINA, KUPINA, RIBIZLI I BOROVNICA: Važno je raditi na kvalitetu

588
Teenage girl collects red currants

Januar je period kada naši proizvođači jagodastog voća imaju malo više vremena za odmor, sumiranje prethodne i pravljenje planova za narednu proizvodnu godinu. Bez obzira na to, zasadi se moraju redovno obilaziti i kontrolisati, zbog opasnosti da u njima dođe do štete od stoke, divljači i glodara. To se posebno odnosi na zasade maline, kupine i borovnice, jer se poslednjih godina sve češće dešavaju upadi srneće divljači, koja nanosi velike štete pupoljcima ovih voćnih vrsta.

Piše: dr Aleksandar Leposavić

Potrebno je proveriti i eventualno ponoviti postavljanje mamaca za poljske miševe koji je jedan od najštetnijih glodara, ne samo u zasadima jagodastog voća. Ova štetočina se brzo razmnožava, a posebno pogodne uslove za to ima u zakorovljenim zasadima. Treba istaći i činjenicu da je poljskim miševima za razmnožavanje u 2022. godini izuzetno pogodovao veoma dug topli i sušni period tokom leta i jeseni. Miševi izazivaju štete tako što u zoni korenovog sistema biljaka prave dugačke hodnike, u koje se uvlači hladan vazduh i, kao posledica toga, dolazi do delimičnog ili potpunog izmrzavanja korenovog sistema. Od oštećenja korena biljke se veoma teško oporavljaju, pa kasnije dolazi ili do njihovog potpunog sušenja ili slabijeg funkcionisanja tokom vegetacije.

Za uništavanje miševa koriste se zatrovani mamci, postavljanjem u rupe koje se zatvaraju zemljom, ili se stavljaju ispod gomilica od slame koje se prave na više mesta u zasadima. Mora se poziti da se mamci nikako ne razbacuju na otvorenom polju, po površini zemljišta, da se ne bi izazvalo trovanje ptica!

Prva prihrana i početak rezidbe

U januaru se zasadi jagodastog voća, izuzev borovnice, prvi put prihranjuju mineralnim NPK đubrivima. Pritom, naši proizvođači veoma često greše prerano rasturajući osnovna đubriva, jer se šablonskom primenom đubriva zasadi za kratko vreme „predoziraju” fosforom i kalijumom. U takvim situacijama, i ako se NPK đubriva primene tokom kasne jeseni i rano u zimu, sav azot bude ispran padavinama, a fosfor i kalijum u suvišku praktično nisu usvojivi biljkama. Zbog toga je važno da se zasadi prihranjuju isključivo nakon i na osnovu analize zemljišta.

U januaru se po potrebi i u skladu s mogućnostima izvodi popravka naslona u zasadima maline i kupine. Takođe, ako vremenski uslovi to dozvoljavaju, treba popuniti postojeće i podizati nove zasade jagodastog voća. Osnovni uslov za ovu operaciju je da je zemljište (ili supstrat za borovnicu) besprekorno pripremljeno i da temperatura tokom sadnje nije ispod nule.

U ovom mesecu se u zasadima visokožbunaste borovnice i ribizle može sprovoditi rezidba, dok u zasadima maline i kupine s ovom operacijom ne treba žuriti i ona se najčešće obavlja u proleće, po jasnom kretanju vegetacije.

Otežani plasman i isplata

Sve rečeno odnosi se na najveći deo proizvodnih regiona, ali pojedine aktivnosti pre treba uraditi u Mačvi ili u Jablaničkom okrugu u odnosu na područje zapadne Srbije ili priplaninskih i planinskih krajeva Raškog okruga. To se odnosi i na sortiment. U pogledu vremena početka vegetacije postoje velike razlike između različitih sorti jagodastog voća. Razlike u početku vegetacije između ranih i kasnih sorti u istim agroekološkim uslovima mogu iznositi od 8 do 10 dana. Tome se mora prilagoditi redosled obavljanja poslova u zasadima. I zato je januar mesec kada proizvođači uglavnom obavljaju pripremne radove i nabavku repromaterijala (stajskog i mineralnog đubriva, sredstava za zaštitu i drugo), ali i osluškuju signale o predstojećoj sezoni i otkupnim cenama.

Nažalost, sezona koja je za nama donela je mnogo problema u plasmanu maline i kupine. Veliki broj proizvođača još uvek nije uspeo da naplati predatu robu, a izvoznici su, zbog opšte poznate situacije u svetu, suočeni sa smanjenom tražnjom na globalnom nivou. Samo mali deo otkupljivača je u potpunosti isplatio preuzetu robu, a za sledeću sezonu se najavljuje da će u sezoni otkupa preuzimati samo ono po čemu je Srbija više od 40 godina gradila i po čemu je u svetu poznata – a to je kvalitet. A kvalitet ne mogu pružiti sve sorte maline koje su kod nas poslednjih godina uvedene u proizvodne zasade i koje su veoma često mešane sa dominantno zastupljenim i prepoznatljivim za našu zemlju sortama Vilamet i Miker. Mešanjem i uprosečivanjem kvaliteta robe izgubili smo svi, i o tome ćemo u narednom periodu morati da povedemo daleko više računa.

Probleme u plasmanu u prethodnoj godini su iskusili i proizvođači borovnice. Veoma često su bili izloženi nerealnim zahtevima u pogledu krupnoće plodova i to je za otkupljivače kod nas jedini kriterijum po kome klasiraju plodove. To se najavljuje i za predstojeću sezonu, zbog čega su pojedinci krenuli s rigoroznijom rezidbom u zasadima, kako bi obezbedili krupnoću 12, 14 pa čak i 16 plus. Smanjenjem količine plodova proizvođači će dobiti na krupnoći, biće im olakšana berba i trebaće im manji broj berača, ali krupnoća ploda ne bi trebalo da bude isključivi kriterijum za borovnicu, već bi valjalo insistirati na hemijskom sastavu i hranidbenom i lekovitom sadržaju pojedinih materija.

Golomrazica opasna za kupinu i neke sorte maline

Ovakva situacija i nezadovoljstvo borovničara uslovima na tržištu navela je pojedince da robu plasiraju od vrata do vrata, na pijacama i lokalnim marketima, a neki su plodove prerađivali u veći broj proizvoda i na taj način ostvarili veću cenu od ponuđene. Ribizla je jedini izuzetak, jer nije masovno gajena kod nas i malobrojni proizvođači uglavnom plodove prodaju na lokalnom tržištu, a naše fabrike ovo voće obezbeđuju iz uvoza, najčešće iz Poljske.

Većina sorti jagodastog voća kod nas smatra se kulturama prohladnijih klimata, i u uslovima normalnog fiziološkog statusa biljke uglavnom dobro podnose zimske uslove, mnogo bolje nego visoke temperature i nisku relativnu vlagu kojima su poslednjih godina sve češće izložene. S obzirom na to da se tokom januara većina kontinentalnih voćnih vrsta nalazi u fazi dubokog fiziološkog mirovanja, kada su i najotpornije prema niskim temperaturama, najveći broj sorti maline, kupine, borovnice i ribizle kod nas bez većih problema podnose mrazeve od -10 do -15 Celzijusa, a ako su zaštićene debljim snežnim pokrivačem, čak i do -30. Izdanci osetljivih sorti u odsustvu snega mogu u znatnoj meri da izmrznu kada temperatura padne na -7 do -10.

Ova otpornost može biti manja ako su biljke nedovoljno pripremljene za zimu usled većeg prisustva bolesti i štetočina, odnosno, neadekvatne zaštite, nepravilne primene pojedinih hraniva, naročito upotrebe povećanih količina azota u periodu vegetacije, prisilnog završetka vegetacije… Posebno velike štete jagodastom voću mogu naneti niske temperature tokom januara, ako su bez snežnog pokrivača. Golomrazica u našim uslovima najveće štete nanosi kupini, a posebno je sorta Loh Nes osetljiva, dok kod maline najveću osetljivost pokazuje sorta Tjulamin.

Štetna vremenska kolebanja

Da bi se predupredile štete od golomrazice i uopšte niskih temperatura, potrebna je kontrola bolesti i štetočina, pravilna ishrana i posebno je važan odabir dobrih lokaliteta za nove zasade. Veoma delotvorno na sprečavanje šteta deluje i kombinovana upotreba uree i bakra u poznoj jeseni. Urea u koncentraciji od 2 do 3% (2 do 3 kilograma na 100 litara vode) zajedno sa bakrom dovodi do sazrevanja tkiva biljke, a samim tim i bolje pripremljenosti za negativno dejstvo vremenskih uslova tokom čitavog zimskog perioda. Iskustvo govori da ovako pripremljene biljke bolje reaguju na kolebljive uslove tokom zimskih meseci i da kasnije kreću u proleće.

U takvim zasadima manje su štete od bakterije Pseudomonas syringae koja poslednjih godina pravi ogromne štete kod svih kontinentalnih voćnih vrsta. Posebno veliku štetu nanosi u uslovima kada period toplog vremena zameni period hladnog i vlažnog vremena. Promenljivo vreme, topli januari ili februari su sve češća pojava kod nas i u zemljama okruženja. To nije najpovoljnija okolnost za voćarstvo i proizvođači veoma često ne iznalaze pravi odgovor na izmenjene uslove. To se posebno odnosi na pomenutu bakteriozu, koja se sistemično širi za vreme vlažnog i hladnog vremena. Bakteriji izuzetno pogoduje kada tokom pozne zime nastupi period toplog vremena, nakon koga nastane promenljivo, hladno i vlažno proleće.

Promenljivo vreme negativno utiče na kondiciono stanje zasada jagodastog voća, a samim tim i na prinose. Zbog toga je potrebno sprovoditi sve preventivne mere i radnje i na taj način preduprediti negativan uticaj vremenskih kolebanja kojima smo sve češće izloženi.

Ima li leka za bakterioze?

Ne postoji efikasna zaštita obolelih biljaka od bakterioza. Zbog toga se moraju preduzeti sve mere da do njih ne dođe. Ako se zaraza ipak dogodi, potrebno je krčiti i spaljivati obolele delove biljaka i njihove domaćine i preduzeti kompletne preventivne mere zaštite (zdrav sadni materijal, pravovremena obrada i drugo). Od hemijskih sredstava primenjuju se preventivno sredstva na bazi bakra, kao i sistemici na bazi fosetil-aluminijuma, i baktericidi na bazi flumekvina. Poslednjih godina dobre rezultate daju preparati na bazi čajnog drveta u kombinaciji sa D-aminokiselinama, kao i upotreba različitih kombinacija efektivnih mikroorganizama.

U svetu se radi na suzbijanju bakterioznih oboljenja antibioticima. Međutim, ovakav način lečenja biljnih bolesti još uvek izaziva velike polemike i kritike lekara, veterinara i toksikologa, zbog realnog straha od pojave rezistentnosti patogena uopšte, dakle i onih koje napadaju ljude i domaće životinje.