Pepino melon (Solanum muricatum) ili mini dinja nije toliko rasprostranjena biljna vrsta kod nas i teško da se može naći u marketima i pijacama, već jedino kod proizvođača i ljubitelja egzotičnog voća i povrća. Jedan od njih je i Živojin Antić iz Ćuprije koji se, između ostalog, bavi uzgojem neobičnih sorti voća i povrća.
Piše: Jelena Lukić
Pepino se širom sveta odgaja u velikim količinama. Poreklom je iz Južne Amerike, gde su ga preci današnjih Peruanaca, Čileanaca, Urugvajaca gajili pre više od hiljadu godina. Gaji se u umerenim i suptropskim predelima, kao što su Izrael, Španija, Novi Zeland i Kalifornija. Raste na nadmorskoj visini od 1.000 do 3.000 metara.
Višegodišnja je biljka koja se kod nas uzgaja kao jednogodišnja, zbog jakih mrazeva. Uzgaja se zbog sočnih plodova koji imaju ukus dinje, ali su čvršće strukture. Kao i dinja, pepino ima malu šupljinu koja sadrži mnoštvo malih i slatkih semenki koje se mogu jesti. Beru se kada dobiju boju ili kada omekšaju, uglavnom u oktobru, a mogu na nekom hladnom mestu da stoje još bar mesec dana. Plodovi ove mini dinje su veličine jajeta, tanke, glatke kore koja prelazi iz zelenkaste u žućkastu, s ljubičastim prugama.
Žbun ili dvometraš
– Pepino je blizak rođak paradajzu ili patlidžanu. Tako se i gaji. U Kini i Južnoj Americi gaji se u obliku žbuna kao determinantna sorta ili na jednoj grani kao paradajz. Tada se skidaju zaperci i može da poraste i do dva metra u visinu, i na svakoj grani može da ima od četiri do pet plodova. Ja sam pepino gajio u obliku žbuna. Raste veoma brzo, i za samo četiri do šest meseci nakon što se posadi, daje prve plodove. Cvetovi su grupisani slično kao i kod krompira i paradajza. Imaju belu, bledoroze ili jarkoplavu boju, a kod nekih sorti mogu biti i aromatični – kaže Antić.
Pepino se razmnožava semenom iz ploda ili reznicom.
– Kada prođe rod, poskidaju se vrhovi i potope u vodu da se ožile. Reznica se ožiljena stavi u zemlju i čuva tokom zime, na toplom i svetlom mestu, može pored prozora, gde će pustiti žile i bez mnogo zalivanja. Na proleće se rasađuje. Ukoliko se razmnožava iz semena, treba da se poseje u januaru i da se gaji na toplom dok biljka ne dostigne određenu veličinu, a na proleće da se rasadi. Posle nije komplikovan za uzgoj – objašnjava Antić i dodaje da je seme nabavio iz Kanade.
Pepino voli jako zemljište kao paradajz, i tokom rasta treba ga dosta zalivati. Nije mnogo zahtevan za uzgoj. Za razliku od paradajza, otporniji je na plamenjaču. Ne napadaju ga insekti, čak ni smrdibube. Jedino ne trpi mraz, osetljiv je na niske temperature, tako da već pri nula stepeni strada. Optimalna srednja dnevna temperatura za rast i razvoj je 23 stepena, a u stakleniku od 18 do 25 danju i 10 do 15 stepeni noću. Ipak, ne podnosi ni veliku vrućinu, jer već na 28 stepeni biljka miruje, dva meseca preko leta apstinira i tada nema semenskog materijala.
