Svi se sećamo stripa i crtanih filmova o simpatičnim Galima Asteriksu, Obeliksu i njihovom seoskom druidu Aspirinikusu, koji im kuva čudesni napitak od imele (Viscum album) zahvaljujući kom dobijaju nadljudsku snagu.
Keltski kult imele bio je toliko rasprostranjen i snažan da su se mnogi običaji vezani za ovu biljku sačuvali do danas, a svakako je najpoznatiji običaj dekorisanja za novogodišnje i božićne praznike. Ipak, imela je mnogo više od obične dekoracije.
Imela je poluparazitska biljka koja živi u krošnjama drveća. Primećeno je da dejstvo imele zavisi od domaćina. Imela sa jabuke i jele je otrovnija od one koja raste na topoli. Najčešće se koristi imela sa hrasta i kruške. Ovaj poluparazit se jako retko javlja na leski i u našem narodu postoji verovanje da ispod takvog drveta leži zmija sa zlatnom krunom na glavi. Onaj ko joj tu krunu skine, moćiće da leči sve bolesti.
Kod nas se imela bere u zimu, dok se u Francuskoj to radi u septembru. Prilikom sušenja imele potrebno je ukloniti bobice, jer su otrovne. Cela biljka ima jako fiziološko dejstvo i zato je potrebno pridržavati propisane doze.
Imela je vrlo složenog hemijskog sastava koji varira. Sadrži viskotoksin (kardiotonicni polipeptid), saponin, alkaloid, holin, vosak, histamin, antitumoralni protein, oligosaharozu.
Koristi se za regulaciju krvnog pritiska, protiv arterioskleroze, za ujednačavanje srčanog ritma, lečenje bubrega, deluje na nerve i reakcije neurotransmitera. Primećeno je da deluje na krvne sudove što objašnjava upotrebu imele u narodnoj medicini protiv proširenih vena. Čuvena austrijska travarka Marija Treben tvrdi da je ova biljka od velike pomoći kod dijabetesa. Ne samo što snižava nivo šećera u krvi, već deluje i na pankreas, a samim tim i na uzrok bolesti. Sebastian Knajp preporučuje imelu protiv epilepsije u kombinaciji sa valerijanom, božurom i cvetom pomorandže. Američki naučnici su utvrdili da imela, pored sladića, zove, matičnjaka, kantariona i bokvice, spada u grupu biljaka sa antivirusnim delovanjem. Testovi su rađeni sa virusima gripa i herpesa i rezultati su bili vrlo ohrabrujući. Međutim, imela se ne preporučuje ljudima koji boluju od side ili tuberkuloze.
U narodnoj medicini imela se koristi u lečenju steriliteta. To verovatno ima veze sa tim što su plodovi imele puni tešnosti koja podseća na spermu (stari Grci su verovali da je imela kosmičko seme).
Imela je ponovo privukla pažnju istraživača kada je otkriveno potencijalno antikancerogeno delovanje. Profesor Roland Grosman-Maticek, sa univerziteta u Hajdebergu, eksperimentisao je 27 godina sa ovom biljkom. Eksperiment je obuhvatao 35.814 bolesnika od raka. 10.226 bolesnika je pilo homeopatski lek ISCADOR na bazi imele. Istraživanje je pokazalo da su oni koji su koristili imelu živeli barem 40% duže od onih koji nisu. ISCADOR je lek napravljen po principima antropozofske medicine čiji je tvorac Rudolf Štajner. Primećeno je da lek, pored toga što usporava razvoj bolesti, pomaže i kod depresije, zatvora i termoregulacionih poremećaja koji prate ovu bolest. Iako bi ove podatke trebalo prihvatati sa rezervom, o imeli bi trebalo razmisliti kao opciji u lečenju.
Izvor: Vojvodina uživo
Foto: Pixabay
