Lavanda nema neke posebne zahteve kad je u pitanju zemljište, pa tako bez većih problema raste i na siromašnom, plitkom zemljištu i na kršu. Za njeno gajenje pogodni su topli sunčani tereni, zaštićeni od vetra, južne, jugozapadne i jugoistočne ekspozicije.
U periodu mirovanja nadzemni delovi lavande mogu da izdrže mrazeve i do -15 (pa čak i -20) stepeni. Veću opasnost predstavljaju (naročito za hibridnu lavandu) kasni prolećni mrazevi, koji mogu da unište mlade, tek ozelenele izdanke.
Lavanda je izrazito svetloljubiva biljka. U nedostatku svetlosti, zaostaje cvetanje, manja je količina etarskog ulja u cvastima i količina estarskih jedinjenja u etarskom ulju. Količina i kvalitet etarskog ulja zavise od broja sunčanih časova u periodu cvetanja. Kišovito i oblačno vreme može prouzrokovati smanjenje količine etarskog ulja za 30 – 50%, a količine estara u ulju za 20 – 30%.
Lavanda je tipično kserofitna biljka. Za njeno gajenje mogu se iskoristiti suvi tereni. Nešto više vlage potrebno je u periodu do cvetanja, a kasnije dobro podnosi i dugotrajnu sušu. Za gajenje lavande pogodna su plitka, krečna zemljišta, kao i zemljišta formirana na vulkanskim stenama koje imaju manji značaj u poljoprivredi. Ako se gaji na boljim tipovima zemljišta i prinosi će biti veći. Hibridnoj lavandi pogoduju nešto dublja, plodnija zemljišta, sa boljim vodnim kapacitetom.
lantaža lavande eksploatiše se 15 – 20 godina. Najpogodniji su oni predusevi posle kojih ostaje nezakorovljeno zemljište. Mlade biljke lavande su osetljive na herbicide koji se sporo razlažu, a korišćeni su u proizvodnji kukuruza, pa stoga ne bi trebalo zasnivati plantažu lavande bar dve godine posle kukuruza.
Preporučuje se da se jako zakorovljeni tereni, kao i tek uzorane livade, pre zasnivanja zasada lavande bar godinu dana obrađuju kao crni ugar. Lavanda je loš predusev za većinu kultura, jer ostavlja za sobom slabo plodno, višegodišnjim korovima obraslo zemljište.
Prilikom zasnivanja zasada trebalo bi u zemljište uneti 35 – 40 t/ha organskog dubriva, 70 – 80 kg/ha P205 i 100 – 120 kg/ha K20 na dubinu 30-40 cm. U proleće, posle sadnje, primeniti 70 – 80 kg/ha N, zbog boljeg bokorenja. U godinama intenzivnog iskorišćavanja zasada trebalo bi svake godine uneti (u zavisnosti od plodnosti zemljišta) 60 – 100 kg/ha N, 50 – 60 kg/ha P205 i 80 – 100 kg/ha K20.
Preporučuje se jesenje đubrenje fosforom, kalijumom i trećinom azota, a 2/3 azota uneti u proleće. Folijarnim tretiranjem energetskim đubrivom sa izbalansiranim odnoso makro i mikro elementima (tipa Vuxalom ili Mikramidom) dva do tri puta postiže se stimulativan efekat. Posle cvetanja se ne preporučuje đubrenje azotom i folijarnim đubrivima, jer se povećava osetljivost na mrazeve i bolesti.
Zemljište za zasnivanje zasada lavande priprema se u jesen, godinu dana ranije, i to dubokim oranjem (na 35 do 40 cm) i unošenjem organskih dubriva. Ponekad se blizu površine zemlje nailazi za vodu nepropustljiv iluvijalni sloj, koji se podrivačem obavezno mora probiti, da u kasnijim godinama podzemne vode ne bi pravile štetu usevima.
Do zasnivanja zasada najbolje je da se zemljište obraduje kao crni ugar, ili eventualno zasadi neki rani predusev (neka leguminoza), koji će se skinuti sa parcele u maju. Mesec i po dana ili dva meseca pre sadnje, posle đubrenja fosforom i kalijumom, trebalo bi zemljište plitko poorati na 18 – 20 cm, poravnati i sabiti valjkom. Važno je da zemljište pre sadnje bude nezakorovljeno i ravno.
Izvor: Vojvodina uživo
Foto: Pixabay
