Kada je davne 1900. godine mađarski grof Gedeon Rohonci iz Alžira doneo krokan i zasadio ga na Biserno ostrvo, niko nije mogao da nasluti da će ova loza vrlo osetljivog muskata, uspeti da se primi i razvigori baš u ovom kutku razmeđe Banata i Bačke. Krokan se u međuvremenu skoro potpuno izgubio, pa sad od nas traže lozu da je ponovo zapate u Alžiru, kaže naslednik Zemljoradničke zadruge “Sokolac”, koja je nekada davno proizvodila nadaleko čuveno suvo stono belo vino.
Piše: Ivana Radoičić
– Mi smo kupili privatne plantaže koje su tik uz kaštel grofa Rohoncija i tako smo uspeli da dođemo do ove božije sorte – kaže Miloš Srećković, vlasnik vinarije “Fleur d’Oranger” i vinograda “Biserno ostrvo” koji na 20 hektara gaji muskat krokan i proizvodi čuveno suvo belo vino, delikatne muskatne arome i cvetnog mirisa. – Igrom slučaja bio sam na svečanoj akademiji povodom 230 godina postojanja Novog Bečeja, na kojoj je bio potpredsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor. U pozdravnom govoru, koji je trajao desetak minuta, sve vreme je pričao o krokanu. Zašto? Status varošice je potpisao habsburški car, a kad mu je ađutant doneo dekret na potpis, car je pitao “A gde se nalazi Novi Bečej?” Ađutant se na trenutak zbunio, ali se setio da odgovori da ne zna gde se tačno nalazi, ali zna da je odatle muskat krokan. Kako je rekao tad gospodin Pastor, muskat krokan je bilo redovno piće na habsburškom dvoru. Ta priča me je inspirisala.
Prijaju mu suša i sunce
Kako ističe Srećković, nema poznavaoca vina koji nije čuo za krokan, ili krokanj, kako ga zovu meštani, ali i za priču vezanu za njega, o devastiranju imena, probleme s plagijatima. Krenuo je da čita, istražuje, posetio Biserno ostrvo – i tako je krenula priča o “Fleur d’Oranger”.
Naš preduzimljivi domaćin podigao je 10 hektara novog zasada muskat krokana, a kako kaže, svake godine podigne nekoliko hektara, i tako već četiri godine, koliko postoji ova vinarija.
Sada, u petoj godini, proizvodimo između 25.000 i 30.000 boca. Ovo je prosečna proizvodnja, jer je u poslednje dve godine, naročito prošle godine koja je bila fantastična, kada su sve druge bele sorte bile dosta oskudne, krokan procvetao. Krokanu prija što više suše, kao u Africi, iz koje potiče. Što više sunčanih dana, on je sve bolji.
Krokan je poreklom iz Alžira, a uspeo je i opstao na Bisernom ostrvu zato što raste na pesku. To je peskovito staro korito reke Tise. Ova godina je dobra za krokan, prinos je nešto manji nego prošle godine, ali neće biti problema, kaže Miloš Srećković, objašnjavajući da se njegova vinarija usmerila pre svega na ekskluzivne restorane u Srbiji, a što se izvoza tiče, destinacija je Dubai.
Iz podruma u Dubai
Imamo ozbiljne razgovore i došli smo do zaključenja ugovora. Ovo vino iz podruma odlazi za Dubai, pa ćemo sačekati koju godinu da ponovo napunimo podrume, pre nego što ga opet pošaljemo na isto mesto.
I da, kupci će čekati, jer krokan je toga vredan. A da je težak za uzgoj, jeste.
Kad sam počeo da pričam o krokanu, dobri poznavaoci ove sorte samo su se nasmejali. On je bukvalno neodrživ. Ako ima kiše, kao 2019, beremo ga kao za slatko, toliko ga ima na čokotu, a sve ostalo ide u rakiju. Jednostavno, preosetljiv je na kišu. U nezi mora da pomaže struka. Bez dobrog enologa i dobre opreme nema dobrog vina. Osnov je, naravno, vrhunsko grožđe, a ovo je jako teško za uzgoj. Zato ume da vas nagradi vrhunskim vinom.
Specifična i retka sorta stalan je predmet pokušaja da se zapati i u nekim drugim krajevima. Prema rečima našeg sagovornika, bilo je više neuspešnih pokušaja da se krokan preseli u neki drugi kraj. Trenutno pokušavaju da ga vrate u rodni Alžir. U čemu je tajna?
Biserno ostrvo ima specifičnu mikroklimu. Kada pada kiša u Bečeju i Žablju, na Bisernom ne pada. Kada pada na Bisernom, u Bečeju i Žablju je suvo. Neverovatno je šta Tisa radi. Vetar je konstantan i zato je dosta suvo, a pesak je kao na moru.
Brend za ponos još bez zaštite
Iako je krokan brend Srbije oduvek, iako se pio na dvoru, ova sorta još uvek nije zaštićena.
Tek sada mu radimo geografsko poreklo i nadamo se da će taj posao biti završen do kraja godine. Procedura je ozbiljna, ali se nadam da ćemo konačno dobiti Biserno ostrvo na svetskoj mapi. Krokan je vrhunska sorta, stara 150 godina i to zaslužuje. Da bi jedna zemlja bila prepoznata kao vinogradarska, vinska, mora imati nešto po čemu je originalna. Krokan je definitivno naš brend kojim se možemo ponositi. On je bio evropski brend, zapravo, tako je i nastao. Mislim da sa krokanom možemo bez stida, s ponosom da se pojavimo bilo gde u svetu i da pariramo najboljim svetskim vinarijama – ističe Srećković.
Dodaje da nisu sledili put ostalih vinarija i da su pre svega ulagali u razvoj sorte i stvaranje kvalitetnog vina.
Mi smo malo promašili tu svetsku ekonomsku računicu, ali nam to nije ni bila tema. Svi će reći da treba da ulažemo prvo u marketing, a onda u proizvod. A mi smo uradli suprotno: napravili smo vrhunski proizvod, a u marketing ulažemo minimalno. Tek sada planiramo da se malo ozbiljnije pozabavimo upoznavanjem poznavalaca vina. Nama ne trebaju ljudi koji piju vino iz mode, već oni koji znaju razliku između vrhunskog vina koje se dobija od muskat krokana i nekog izvikanog, srednjeg kvaliteta.
Turizam u planu za sledeću godinu
Vinarija je proizvodno-tehnološki završena, međutim, nije završen restoran, te ćemo turiste moći da primamo kad je završimo, nadam se, do kraja sledeće godine. Tada ćemo ozbiljno krenuti u promociju. I Bečej i Novi Bečej i Žabalj bi trebalo da se turistički oslone na našu vinariju, jer zaista možemo da ponudimo svim ljudima koji dođu u našu zemlju vrhunski doživljaj i možemo da budemo ponosni na ono što imamo. Ovaj kraj negde je između Fruškogorskog vinogorja i onoga što Subotičko vinogorje ima da ponudi, i to je prava prilika za ozbiljan privredni razvoj.
