Prateći tendencije u svetu, pogotovo u Americi i Italiji, a u poslednje vreme i kod nas, imao sam potrebu da napišem afirmativni tekst o gajenju oraha. Ova voćna vrsta je nedovoljno zastupljena u Srbiji, iako ima velike šanse u izvozu, pogotovo na evropsko tržište. Želja mi je da ukažem na najvažnije aspekte u tehnologiji proizvodnje oraha, počev od izbora lokaliteta, preko pripreme zemljišta, rastojanja za sadnju, izbora sorti i podloga, formiranja uzgojnog oblika, rezidbe, đubrenja, održavanja zasada u voćnjaku, do berbe, kako bih upoznao potencijalne proizvođače na koje sve faktore treba da obrate pažnju, kako ne bi u startu ili kasnije napravili greške, koje dosta koštaju, a u pojedinim slučajevima se i teško otklanjaju.
Piše: Prof. dr Zoran Keserović
U poslednje vreme sve je veće interesovanje kod nas za podizanje zasada oraha. Iako je u Srbiji dosta rađeno na selekciji oraha i tehnologiji proizvodnje, mora se napraviti veliki zaokret i u tehnologiji proizvodnje, i u strukturi sortimenta oraha. Imao sam priliku da obiđem najsavremenije zasade oraha u Italiji, a u poslednje vreme i u Srbiji, ali sam video i zasade gde su napravljene velike greške prilikom izbora sadnog materijala, koji su morali biti iskrčeni.
U proizvodnji oraha kod nas prisutne su jako velike oscilacije iz godine u godinu. Najveći rod bio je 2009. godine s ukupno 27.554 tone, a najmanji 2021. godine sa samo 7.645 tona, a prosečna proizvodnja u poslednjih 5 godina bila je 9.296,8 tona. Iz ovih podataka vidi se da je u Srbiji došlo do pada proizvodnje oraha u odnosu na 2000. godinu za 100 odsto. Vodeće zemlje u svetu u proizvodnji oraha su Turska, Italija i SAD, a u Evropi Italija i Španija.
Na mraz najotpornija sorta Šampion
Intenzitet fotosinteze oraha povećava se do 28 °C, a na preko 40°C se fotosinteza zaustavlja i na plodovima i mladarima se javljaju ožegotine. Orah najbolje uspeva u vinogradarskoj zoni. Za početak vegetacije potrebna je znatno veća suma temperatura, nego većini drugih voćnih vrsta kontinentalne zone.
Koren oraha u periodu mirovanja retko trpi oštećenja od mraza, jer deblje žile izdrže i do -10 °C i niže. Vegetativni pupoljci izdrže od -20 do -32 °C, u zavisnosti od sorte i pripremljenosti za zimsko mirovanje. Pri temperaturama od -25 do -27 izmrzavaju muški cvetni pupoljci i delom vegetativni, a pri -28 do -29 °C letorasti. Godine 2012. temperature od -28 do -30 °C uticale su na izmrzavanje srži kod svih sorti oraha u ravničarskom delu Vojvodine, osim kod sorte Šampion.
Pozni prolećni mrazevi nanose najčešće i najveće štete orahu. Mladi plodići oraha mogu da izdrže samo do -1°C, krenuli mladari izdrže do -2 °C, a otvoreni muški cvetovi do -3 °C. Pri izboru sorti za gajenje u nekom rejonu treba birati one s kasnim početkom vegetacije. Sorte sa dugom vegetacijom (francuske sorte) mogu stradati i od prvih jesenjih mrazeva, ali i od niskih zimskih temperatura, jer nepripremljene ulaze u mirovanje.
Orah je heliofilna biljka, ima prirodno razvedenu i retku krunu, kako bi se svetlost bolje koristila.
Blagi nagibi i severne ekspozicije
Orah uspeva na zemljištima različite strukture, ali su najpogodnija duboka, plodna zemljišta sa dobrim vodnim i vazdušnim režimom, kao što su černozemi i aluvijalni nanosi. Orah uspeva na zemljištima sa rN vrednošću od 4,5 pa sve do 9, ali je najpogodnija rN između 7 i 7,5. Za rast i razvoj oraha dovoljno plodno zemljište treba da sadrži preko 3% humusa, 250 do 300 ppm lako usvojivog kalijuma, od 80 do 100 ppm lako usvojivog fosfora i 6 do 8 ppm lako usvojivog gvožđa.
Za uzgoj oraha najpogodniji su blagi nagibi, a to mogu biti i severne ekspozicije zbog manjih temperaturnih kolebanja i kasnijeg početka vegetacije. Zatvoreni tereni, tj. Mrazišta, nisu pogodni za gajenje oraha. Velike vodene površine odbijaju svetlost na voćke, temperaturna kolebanja su manja, a i relativna vlažnost vazduha je veća, što uglavnom (osim većeg napada gljivičnih oboljenja) ima pozitivno dejstvo na voćke.
Privredno značajne sorte
Jupiter je češka sorta oraha koja se odlikuje kraćom vegetacijom. Srednje je bujna i rodna. Formira puno resa. Dobar je oprašivač za mnoge sorte. Plod je srednje krupan (12 g), ovalnog oblika. Ljuska je glatka, a randman oko 50 %. Jezgro je nešto tamnije boje. Može se gajiti u kontinentalnim uslovima. Nedostatak ove sorte je tamna boja jezgra. Može da se koristi kao oprašivač.
Šejnovo je poznata bugarska sorta. Odlikuje se srednjim početkom vegetacije, a vrlo kasno je završava. Stablo je srednje bujno i vrlo rodno, zbog velikog koeficijenta grananja. Masa ploda je oko 12 g. Randman jezgra je oko 54 %. Ljuska je tanka, a jezgra se lako vadi iz ljuske. Mana ove sorte je kasni završetak vegetacije i nešto tamnija jezgra. Dobre je rodnosti i ima dobar randman. U starim zasadima u Srbiji je vodeća sorta oraha.
Rasna je selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Vegetaciju započinje istovremeno sa sortom Jupiter, a završava nekoliko dana ranije. Srednje je bujnosti i visoke rodnosti. Rano stupa u plodonošenje. Cveta skoro homogamo. Zbog kasnog početka vegetacije, izbegava prolećne mrazeve. Ima krupne plodove (oko 14 g), malo kupaste. Randman jezgre je oko 52%. Može se gajiti u svim voćarskim rejonima i u kontinentalnim klimatskim uslovima. Pored sorte Šejnovo u starim zasadima pokazala se kao najbolja selekcija. Ima tanak endokarp i jezgru nešto svetliju od Šejnova, koja se lako vadi iz endokarpa.
Šampion je sorta Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Odlikuje se kraćom vegetacijom koja započinje 2 do 3 dana nakon sorte Šejnovo, a završava je 10 do 15 dana ranije. Srednje je bujnosti i vrlo rodna. Veoma je otporna na zimske mrazeve. Cveta protandrično. Plod je izuzetno lepog oblika, prosečne mase preko 14 g. Jezgro je lepe, svetle boje. Randman je vrlo visok (oko 58 %). Preporučuje se za gajenje u vinogradarskoj i mediteranskoj zoni, mada se zbog kratke vegetacije može gajiti i na području kontinentalne klime. Šampion je sorta koja je pokazala najveću otpornost na niske zimske temperature, ali je jako osetljiva na pegavost listova.
Srem je sorta Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Vegetaciju započinje 2 do 3 dana pre sorte Šejnovo, a završava skoro istovremeno. Stablo je srednje bujno do bujno. Plod je vrlo krupan (14 do 15 g), lepog izgleda. Ljuska je glatka i vrlo tanka. Randman jezgra je oko 57 %, a jezgro svetle boje. Preporučuje se za gajenje u vinogradarskoj zoni.
Tisaje sorta Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (autori D. Slović, S. Cerović i B. Gološin). Vegetaciju započinje i završava približno kad i Šejnovo. U cvasti ima i do 20 cvetova, od kojih ostane 7 do 8 plodova. U većini godina cveta homogamo. Plod je vrlo krupan (oko 15 g), okruglastog oblika, jezgro ne ispunjava najbolje ljusku, ali je ljuska tanka, pa je randman dosta visok (51%). Jezgro nije dovoljno svetlo. Preporučuje se za gajenje u vinogradarskoj zoni.
Sava je selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Stablo je srednje bujno. Vegetaciju započinje nekoliko dana pre sorte Šejnovo, a završava oko 10 dana ranije. Velike je potencijalne rodnosti, jer je rodnost lateralnih pupoljaka preko 80 %. Rađa redovno, čak i u godinama kada strada od prolećnih mrazeva. Plod je okruglog oblika, mase oko 12 g. Ljuska je tanka. Jezgro je svetlo i lako se vadi iz ljuske. Randman je oko 53 %.
Kasnirodni je selekcija Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Stablo je srednje bujno. Vegetaciju započinje vrlo kasno, oko 15 dana posle sorte Šejnovo, a završava oko 10 dana ranije. Izbegava pozne prolećne mrazeve. Rodni su joj i lateralni pupoljci. Cveta skoro homogamo. Plodovi su srednje krupni (oko 12 g), malo kupasti. Jezgro je lepe svetle boje. Randman jezgra je nešto niži (46%) što joj je jedina mana.
Ovčarje selekcija Instituta za voćarstvo u Čačku. Stablo je srednje bujno. Vegetaciju započinje srednje rano. Cveta protandrično. Plod je krupan, prosečne mase 13,6 g, a randman jezgre je oko 48 %. Jezgro je svetle boje i lako se vadi iz ljuske.
Geisenheim 139 je nemačka selekcija. Plod je srednje krupan (12 do 13 g), lepog oblika, svetle i dosta glatke ljuske. Randman jezgra je dosta nizak (48%). Resa veoma kasno, pa je dobar oprašivač za kasne sorte.
Geisenheim 251 je nemačka selekcija. Resa dosta dugo, tako da je pogodan oprašivač za sve predložene vodeće sorte. Ima srednje krupne plodove (13 g). Randman jezgra je dosta nizak (45%).
Neophodna promena sortimenta
Od svih navedenih sorti, u starim zasadima najviše su zastupljene Rasna i Šejnovo. Po mom mišljenju, mora se napraviti zaokret i u narednom periodu treba podizati zasade sa sortama koje imaju lateralnu rodnost, a to su: Chandler, Tulare, Lara i Howard, a kao oprašivači da se koriste Fernor, Fernette i Franquette.
Od svih podloga najbolje su se pokazali sejanciobičnogoraha, posebno u uslovima kontinentalne klime, koji imaju najbolji afinitet s orahom. Kalemljeni orah prorodi u drugoj, najkasnije u trećoj godini i dobro rađa. Sejanci crnog oraha (Juglans nigra) najčešće nisu dovoljno razvijeni (nemaju dovoljnu debljinu) da bi se mogli kalemiti. Između sorti oraha i crnog oraha kao podloge često se javlja tzv. kasna inkompatibilnost. Kalemljene na crnom i na mandžurijskom orahu, sorte oraha slabije rađaju nego kalemljene na sejance običnog oraha. Paradoks je izuzetno bujna podloga, bujnija i od roditeljskih parova (Juglans hindsii x Juglans regia). Ova podloga je otporna na trulež vrata korena i nematode.
Savremeni intenzivni zasadi
U Srbiji se do skoro orah gajio na rastojanju 8 do 12 metara između redova i u redu. Međutim, u savremenim intenzivnim zasadima između redova koristi se razmak od 7 do 8 metara, a u redu 4 do 5 metara.
Ako se ispoštuju sve ove mere, uz sortiment koji je predložen može se u 6. godini u endokarpu očekivati oko 1.200 do 1.300 kg. Cena u endokarpu je negde oko 5 evra. Po mojoj proceni, u 4. ili 5. godini može se očekivati da prihod pokrije troškove proizvodnje.
Prednosti gajenja oraha u odnosu na ostale voćne vrste su mnogobrojne:
Uspeva u lošijim agoekološkim uslovima,
Otporniji je na važnije prouzrokovače bolesti i štetočina,
Plodovi su transportabilniji i lako se čuvaju,
Drvo je kvalitetnije za preradu,
Zasadi su dugovečniji i preko 40 godina,
Deficitarna je voćna vrsta,
Korišćenje plodova u konditorskoj industriji i za proizvodnju ulja.
