Setva ozime pšenice uspešno je ovih dana privedena kraju na skoro svim zasejanim površinama u južnom Banatu, na oko 28.500 hektara, a ratari treba da obrate pažnju na pojavu virusa cikada koji izazivaju patuljavost ove kulture.
U Poljoprivredno-savetodavnoj službi (PSS) Institut „Tamiš“ u Pančeva kažu da je nicanje pšenice prilično neujednačeno zbog suše, koja je neuobičajena za ovo doba godine.
Diplomirani inženjer i saradnik za ratarstvo u Institutu „Tamiš“ Bogdan Garalejić rekao je da je prema prvim procenama na području južnog Banata posejano oko 28.500 hektara, što je oko 5.000 više nego lane.
– Neuobičajeno za naš region je da ratari žele da povećaju površine pod ovom ozimom žitaricom, a verovatno ih je aktuelna solidna cena nagnala da to rade, kao i potreba za plorodoredom, bez kojeg dolazi do zakorovljenosti kukuruza ili do pada prinosa suncokreta – kaže Garalejić.
Ističe da je setva dobro protekla, iako su mnogi proizvođači nakon pripreme oranica ostavili njive od pet do sedam dana, pa su tada morali da „seju u suvu zemlju“.
– Ispala je panika da li će doći do nicanja, jer se priča o velikoj suši, iako je pre tri i četiri godine bilo neuporedivo gore i pšenica je nikla tek u decembru i januaru, što znači da je dugo bila u zemlji i čekala povoljnije uslove – kaže stručnjak.
Garalejić nastavlja rečima da su proizvođači nakon setve radili postupak „valjanja“, zbog upadljivog deficita vlage.
– Kiše je bilo svega 10 litara po kvadratu od 1. oktobra, što je ništa u poređenju sa u septembarskih 120 ili 110 litara za svega 10 dana avgusta – navodi on i dodaje da se kada je ovakva godina ne sme čekati već treba odmah sutradan sejati i ubrzo nakon toga valjati kako bi došlo do ujednačenog klijanja i nicanja.
Garalejić napominje da je sada bolje nicanje tamo gde je bilo vlage, kao recimo ispod tragova traktorskih točkova, ali da će se vremenom to izjednačiti.
Zaposleni u Institutu „Tamiš“ navodi i to da je Prognozno-izveštajna služba Vojvodine signalizairala o pojavi lisnih vaši cikada koje prenosi virus patuljovasti pšenice ili žute patuljavosti ječma.
– To svaki ratar treba to da proveri i ukoliko ih ima treba raditi tretmane od 11 do 15 sati kada je najtoplije i kada su insekti najaktivniji, a i generalna preporuka struke ja da se što češće izlazi na njive – kaže on i dodaje kako očekuje da će zaživeti služba Geoinformacionih sistema kako bi bilo snimljeno koliko tačno ima pšenice i drugih kultura.
Poljoprivredni proizvođač Marko Škrbić iz sela Jabuka kod Pančeva, koji je predsednik tamošnjeg udruženja ratara, navodi i da je setva pšenice pri kraju i da ona već niče, a podseća da se ove sezone bolje pokazala, pre svega zato što je kao ozimu kulturu suša nije toliko osakatila, a i cena je solidna oko 44 dinara po kilogramu sa PDV-om. Navodi da će troškovi setve pšenice po hektaru izneti, po njemu, veoma visokih oko 1.400 evra.
– U to spada NPK đubrivo “12:32:16“ (250 kilograma po 126 dinara), zatim dva tanjiranja sa po 10 litara nafte, pa 250 kilograma semena po 97 dinara, sabijanje valjkom (oko 500 evra), kao i zakup zemljišta od 400 evra, kao i proletnja prskanja (100 evra), prihrane (300 evra) i na kraju kombajniranje (100 evra) – nabraja Škrbić.
Na teritoriji Srbije setva pšenice, za koju stručnjaci kažu da je najskuplja do sada, još nije završena i očekuje se da će biti zasejano više od 720.000 hektara.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
