Rod jabuka u belocrkvanskim voćnjacima manji je za 50 i više odsto nego prošle godine. Cene su ostale na nivou prošlogodišnjih, standardi za prvu klasu jabuke, za proizvođače bez skupe moderne tehnologije, su nedostižni, rusko tržište ne funkcioniše kao nekada. Sve su to razlozi zbog kojih sve više malih proizvođača belocrkvanskog okruga odustaje od posla.
Rod manji za 50 odsto, troškovi proizvodnje veći za toliko, jer je poskupelo gorivo pa su troškovi transporta veći šest puta, skuplje đubrivo, pesticidi, dnevnice za berače. Cena jabuke na nivou prošlogodišnje – prva klasa 40, 45 dinara po kilogramu, industrijska od 10 do 13.
– Znači imamo cenu imputa, ulaznih troškova, oni svake godine sve više rastu i cena radne snage, a prodajna cena stoji već godinama na istom nivou, čak šta više i pada i mi dolazimo do situacije kada nam troškovi ili prevazilaze prihode ili se izjednačavaju i tu automatski nemamo više nkakvu zaradu i to primorava ljude da napuštaju posao – kaže dipl. inž. Dušan Savić, voćar.
Još veći problem malim proizvođačima predstavljaju standardi za proizvodnju jabuke prve klase. Druga klasa, plodovi sa malim tačkama ili sitnim oštećenjim, a više ne postoji već se ona smatra industrijskom jabukom, čija cena je jako mala.
– Voćnjaci se uveliko krče… ko je imao lanac – dva, pa čak i par hektara, znači ko ne radi po modernoj tehnologiji sa savremenim sredstvima jednosatvno ne može da proda svoju robu, nema kvalitet koji trgovci traže i to je ono što je sad veliki problem, svako ko je radio neko voćarstvo uz put, kome to nije osnovna delatnost, znači ko ne ulaže, on nema šansu da opstane, to se vidi, krče se voćnjaci masovno i po opštini Bela Crkva i ovde u opštini Alibunar – navodi dipl. inž. Dejan Pantelić, zaštitar i voćar.
I ono malo što su proizveli, pitanje je gde će i kada plasirati.
– Imamo situaciju da je ruska Federacija podigla mnogo jabuka, svojih voćnjaka tako da faktički oni do nove godine imaju svoju proizvodnju i nemaju potrebu da kupuju ili u nešto smanjenim količinama. Sad je jedina šansa da se to prodaje posle nove godine, a to zahteva skladištenje, hladnjače, boks palete, a to su opet nove investicije – ističe dipl. inž. voćarstva Dušan Savić.
Kao alternativa ruskom, objašnjava Savić, javljaju se tržišta u arapskim zemljama, ali tu postoje drugi potencijalni problemi, novi standardi u pakovanju, u kalibrima, u sortimentu. Ozbiljan problem, dodaje su i klimatske promene, učestalost poznih prolećnih mrazeva, koji su ove godine prepolovili prinose, i suša u letnjem periodu, iziskuju skupe sisteme za zaštitu od mraza i navodnjavanje, koje mali i srednji proizvoiđači ne mogu da priušte. Sve su to razlozi zbog kojih odustaju od voćarskog posla.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
