Mada je počeo optimalan rok za setvu pšenice, ratari još nisu krenuli u setvu hlebnog zrna u većem obimu, jer dosta njih nije još završilo žetvu soje i kukuruza.
Na njivama se još mogu videti ove poljoprivredne kulture ili žetveni ostaci. Retke su oranice gde je zemlja kao „tepsija” pripremljena za novu ekonomsku godinu u poljoprivredi.
Za razliku od soje i kukuruza, žetva suncokreta je završena a podaci koliko smo dobili uljarice se još sabiraja, mada je poznato da ćemo suncokreta imati najviše u odnosu na druge useve. Iako podaci „Žita Srbije” kažu da je pod suncokretom posejano kao i lane 245.000 hektra, direktorka Poslovne zajednice „Industijsko bilje” Olga Čurović istakla je da je suncokreta posejano više nego prošle setve, ali da se ne zna još tačno koliko. Procene idu, navela je Čurović, od 260.000 pa i do 280.000 hektara.
Ukoliko zaista imamo toliko posejanog suncokretom, to je onda novi istorijski maksimum, jer se iz godine u godinu površine pod suncokretom uvećavaju. Razlog zašto se više seje su sve češće suše i visoke dnevne temperature koje ova uljarica može bolje da podnese od drugih kultura, ali i cena sa kojom su ranijih godina ratari bili zadovoljni.
– Suncokreta ćemo imati bar 700.000 tona. jer je uljarica bolje u odnosu na druge kulture podnela suvu i toplu klimu – rekla je Ćurović i skrenula pažnju na to da se mora biti obazriv prilikom iznošenja podataka o količinima sa kojima će naša zemlja raspolagati ove ekonomske godine zbog tržišta, domaćeg i stranog.
U Poslovnoj zajednici „Industrijsko bilje” ne znaju još ni podatke o tome koliko će biti težak ovogodišnji rod soje jer žetva nije završena.
– Prinosi idu do tone i znatno niže od tone. Tek naredne sedmice se očekuje da imamo podatke o tome koliko ćemo imati soje i na koliko je hektara tačno posejana – istakla je direktorka „Industrijsko bilje” Olga Čurović.
Iako su paori rod soje počeli da ubiraju još tokom septembra, a pojedini soju radili još i ranije, dakle krajem avgusta, vremenske prilike – prvo suša, a onda obilne padavine doprinele su tome da zrno soje, iako sazrelo, ne može da se požanje zbog velike vlage.
Po rečima dr Vojina Đukića sa Nacionalnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, procenjuje se da soja nije skinuta sa još 30 do 40 odsto površina od ukupno posejanih oko 240.000 hektara.
– Zrno soje je sazrelo, ali je vlažno. Ima njiva gde je vlažnost zrna i 19 procenata, a uljarica se žanje kada je zrno suvo 14 i 15 procenata. Zato ratari pokušavaju da preparatima ubrzaju sušenje zrna, jer se vlažna soja ne može čuvati na duži rok, brzo se kvari – kazao je dr Đukić.
Kako je naveo, godina je bila loša za sve poljoprivredne kulutre pa i za soju, koja voli padavine za vreme sazrevanja, a to joj je nedostajalo zbog suve i tople klime.
– Sa površina gde je soja skinuta prinosi variraju i razlikuju se po područjima – naveo je dr Đukić. – Ima parcela gde je rod od 500 do 700 kilograma po hektaru, a na nekim njivama se kreće od tone do 1,2 tone po hektaru .
Kukuruza smo ovog proleća posejali na približno milion hektara (950.000 hektara) i kiša nije naudila zrnu.
Dr Goran Bekavac sa Nacionalnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu napominje da je zrno suvo i može da se žanje, ali verovatno ratari nisu još stigli da obave žetvu.
– Rod je skinut sa 70 do 80 odsto parcela pa se u narednom periodu očekuje da žetva bude završena – naveo je dr Bekavac i kazao da su prinosi šaroliki i zavise od količine padavina.
– Ima područja gde je prinos i deset tona po hektaru jer je kiše bilo u pravo vreme, tokom vegetacije, ali ima oranica gde roda nije bilo uopšte – istakao je dr Bekavac i procenio da, imajući u vidu kakav je rod na njivama, nacionalni prinos kukuruza ove jeseni bude samo oko 3,5 tona po hektaru.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
