Iako se radi o opasnoj materiji, pčelinji otrov je veoma koristan proizvod zastupljen i u narodnoj, i u zvaničnoj medicini. Četiri veka pre Hrista, otac medicine Hipokrat lečio je njime reumatične bolesnike. Da Hipokratova mudrost nije zaboravljena, potvrđuje njegovo današnje korišćenje u lečenju reumatizma i neuralgija.
Pčelinji otrov podstiče lučenje kortizona koji poboljšava stanje kod reumatskih oboljenja, naročito kod hronične upale zglobova, što blagotvorno utiče na smanjenje i uklanjanje bolova. Takođe utiče na propustljivost kapilara, podstičući cirkulaciju krvi, snižava krvni pritisak i količinu holesterola u krvi, poboljšava opšti tonus organizma, a neretko i opštu odbrambenu snagu, naravno, kod ljudi koji ga podnose.
Piše: prof. Dejan Kreculj
Električnim, bezbolnim unošenjem apitoksina u organizam danas se ponegde leče bolesni periferni nervni sistem, reumatoze, reumatoidni artritis, bolesne arterije udova i još ponešto. Lečenje ovim preparatima mora se uvek odvijati pod kontrolom stručnjaka.
Sastav pčelinjeg otrova je složen, te različito deluje na više organa. To je bezbojna gusta tečnost kisele reakcije. Sadrži veću količinu magnezijuma, a male količine bakra i histamina. Sem toga, u njemu se nalaze fermenti hialorunidaza i fosfolipaza A. Dok magnezijum parališe nervni sistem, pomenuti fermenti razaraju crvena krvna zrnca i smanjuju sposobnost zgrušavanja krvi. Pčelinji otrov deluje negativno na mnoge fiziološke sisteme u organizmu: krvotok (izazivajući aritmiju, ubrzani puls, izliv krvi), organe za varenje (gađenje, povraćanje, prolivi), disajne organe (stezanje u grudima i teško disanje) i nervni sistem (bunilo, nesvestica, grčevi). Po delovanju je vrlo sličan zmijskom, ali je količina otrova pri pčelinjem ubodu mnogo manja – od 0,2 do 0,3 mg, pa je za jedan gram potrebno 3.000 do 5.000 uboda. Najopasniji su ubodi u usnu šupljinu, jezik ili jabučicu oka. Život čoveka može biti ugrožen mestom uboda (oko, slepočnica, krajnici, nepce, jezik), većim brojem uboda ili ako je osoba alergična na pčelinji otrov.
Ako se prilikom sukoba žaoka zabode u kožu, ona će se stisnuti oko nje i neće moći da se oslobodi. Tada cela žaoka ostaje u koži žrtve, a s njom žlezdani aparat i izvadi odmah, lučenje otrova traje još izvesno vreme. Radi toga, kod namerno izazvanih uboda u cilju lečenja, žaoka se ostavlja u koži još 5 do 10 minuta.
Nažalost, opasnost koja se ponekad može završiti tragično, postoji zbog preosetljivosti prema pčelinjem otrovu, koju ima određeni broj ljudi. Smatra se da pola miligrama pčelinjeg otrova predstavlja smrtonosnu dozu. Reč je o oko 400 pčelinjih uboda. Naravno, radi se o pretpostavci, jer stvarna doza za neko ljudsko biće može biti mnogostruko niža.
Pčelari ne obolevaju od reumatizma
Istraživanjima, posebno ispitivanjem pčelara koji su često doživljavali ubod pčele, otkriveno je da pčelinji otrov podstiče stvaranje protivtela koja organizam štite od njegovog negativnog delovanja, ali i od bronhijalne astme, različitih alergija, bolesti perifernog nervnog sistema, artritisa i reumatizma. Poznata je činjenica da pčelari veoma retko oboljevaju od reumatizma, za šta je svakako zaslužan pčelinji otrov.
Pčelinji otrov se skuplja pomoću posebnog uređaja koji se sastoji od staklene pločice ispod koje se nalaze žice s razmakom od oko 8 mm. Žice su priključene na električni napon od 18 do 22 volti, a pločica postavljena ispred leta košnice. Pčele, nadražene električnim naponom, bodu u površinu stakla i tada im iz žaoke izlazi otrov. Nakon određenog vremena osušeni otrov se ostruže.
Na kraju, evo nekoliko saveta kako možete pomoći sebi i drugima u slučaju uboda, naravno ako niste alergični. Najpre odstranite žaoku tako da pincetom ili noktom uhvatite njen koren što je moguće bliže koži. Pazite, nemojte stisnuti mehurić s otrovom, jer ćete tako ubrizgati još više otrova u kožu. Na mesto uboda stavite vatu natopljenu u čaši tople vode, u koju ste umešali pet grama sode bikarbone. Kao što je spomenuto, pčelinji otrov je kisele reakcije pa ćete ga ovim delom neutralisati. Osinji otrov je bazne reakcije i njega valja neutralisati sirćetom ili limunovim sokom. Otok može smanjiti nevenova mast.
Pčelinje odbrambeno oružje
Otrov mogu da luče samo pčele radilice i matica. Nastaje u dvema žlezdama, sakuplja se u mehuriću, odakle ga prilikom zaštite pčele ubrizgavaju ubodom žaokom kroz uzani kanalić u telo napasnika. Ovaj mehanizam pčele je njeno oružje kada se nađe u opasnosti ili bude zaplašena. Ukoliko je neprijatelj insekt, tada žaokom probija hitinski omotač, ubrizgava otrov i izvlači je.
