Насловна ТЕМЕ ЗЕЛЕНИЛО JAPANSKI JAVOR: Dragulj u malom vrtu

JAPANSKI JAVOR: Dragulj u malom vrtu

1063
Фото: Shutterstock

Ako je bašta mala i nema mesta za visoke biljke, nesvakidašnji utisak stvoriće i samo jedan japanski javor. Vrtlari ga nazivaju baštenski dragulj i smatraju da mu treba dodeliti centralno mesto u bašti. Cenjen je i zbog mladih izdanaka purpurne ili prodorno svetlozelene boje u proleće, sočnog zelenila leti, crvenih i zlatnih nijansi u jesen, te zanimljivog i lepog spleta grana zimi – uvek ostavlja snažan utisak.

Listopadno je  drvo iz porodice Aceraceae. Samoniklo raste u Japanu, Koreji i Kini, a širom sveta je veoma popularna ukrasna biljka.

Iako rod javora ima više od 150 vrsta, pojam japanski javor se odnosi na dlanolisni. Japanci su, koristeći prirodnu raznolikost i genetsku varijabilnost, stvorili mnoge kultivare javora koji se smatra drvetom inteligencije Dalekog istoka, gde ima izuzetnu simboliku, te su mu dali  počesna imena koja je skoro nemoguće prevesti.

Biljka ima levkast, pečurkast ili oblik kišobrana s visećim granama ili na izbočenim delovima.  Spektar boja lišća japanskog javora je neuobičajeno širok. Čine ga tonovi i nijanse od svetlozelene, narandžastožute i crvene do ružičaste boje. Cveta od aprila do maja purpurnocrvenim cvetovima  i tada postaje još lepši i atraktivniji.

Svaki kultivar japanskog javora nosi u sebi toliku genetsku varijabilnost da mu svaki potomok dobijen semenom može biti potpuno različit. Upravo zato je teško naći sličnost između roditeljske biljke i potomaka. Međutim, to nikako ne umanjuje lepotu potomstva jednog kultivara, koja može dati mnogo najrazličitijih primeraka.

U mirnom razdoblju Edo ere, od 1603. do 1867. godine, bio je vrhunac kultivacije javora u Japanu. Postoje zapisi sa detaljnim opisom oko 200 kultivara iz tog razdoblja.  Uzgajani su kao vrtne biljke, ali i  bonsai forme.  Organizovani su i izleti u prirodu radi divljenja javorima u njihovom divljem okruženju.

Iako je japanski javor tradicionalno drvo japanskog vrta, sve je popularniji i kod nas. NJegova lepota će biti zapažena ako se nalazi na centralnom mestu bašte, ali i ako se kombinuje s drugim patuljastim vrstama. Veoma je dekorativan u alpinetumu, ali i u blizini jezera, pa i bazena u kućama za odmor.

Foto: Pixabay

 U prirodi može dostići visinu do sedam metara, a kod nas se gaje oni koji rastu obično od pola do tri metra, a to su uglavnom vrtni i saksijski. Zahteva plodno, umereno vlažno, slabo kiselo ili neutralno, dobro propusno zemljište. Prilikom sadnje u vrtu treba birati mesto zaštićeno od jakog vetra.

Ukoliko se gaji u saksiji ili žardinjeri, treba voditi računa da se zemlja ne isuši, ali mu i velika vlaga smeta, te je treba izbegavati. Posle kiše se iz podmetača kod biljaka u saksiji, odliva voda. Naročito su interesantni u luksuzno sređenim domovima i na terasama visokih zgrada u kombinaciji s bambusima. Zaliva se i zimi kada su temperature iznad 0 Celzijusovih stepeni, presađuje svake treće godine, a ako prezimljava napolju, saksija treba da je otporna na  mraz.

Japanskom javoru nije potrebna obilna prihrana. Ne orezuje se, sem uklanjanja grana oštećenih mrazom.

Nikada javor ne treba saditi na  toplim i suvim mestima, jer može doći do pojave mrkih fleka, kovrdžanja i gubljenja listova. Zato je najbolje kombinovati ga s perenama sporijeg rasta da bi se zaštitilo plitko korenje od zagrevanja.

Zalivanje i kvašenje  tokom vrelih letnjih dana prouzrokovaće fleke nalistovima.

Kalemljeni su najlepši

Prilikom kupovine japanskih javora treba voditi računa o tome da su kalemljeni. Varijeteti su brojni, ali se mogu svesti na dva tipa – Acer japonicum i Acer palmatum. Prvu grupu predstavlja omanje drvo koje svojim izgledom podseća na žbun režnjevitih listova zelenkaste boje koji su u jesen jarkocrveni. Veoma je omiljen Acer japonicum acontifolium, čiji list ima do jedanaest duboko urezanih delova, ali je  veoma zanimljiv i Japonicum vitifolium.

Crveni javori – Acer palmatum i  Acer atropurpureum najinteresantniji su u hortikulturi.  Odličan su kontrast zelenoj boji koja uglavnom preovladava u vrtovima gde se oni sade. Njihova lepota ne može proći nezapaženo bilo gde da se nalaze, odnosno na mestima gde znatno unapređuju vizuelni kvalitet prostora. I pored staze pun efekat  postiže  Acer palmatum dissectum.

Lepi su i neponovljivi i u većim vrtovima posađeni u grupama po tri ili četiri biljke u kojima se prelama vatromet boja.

D. Radivojac

Dobro jutro broj 545 – Maj 2019.