Približava se oktobar i setva pšenice ali i sve češća pitanja koliko će setva koštati, i da li će zemljoradnici uspeti da kupe repromaterijal višestruko skuplji u odnosu na lane.
Pšenica je u odnosu na prošlu žetvu poskupela za oko 40 odsto. Ove sedmice je kilogram bio 40 dinara na Produktnoj berzi Novi Sad, ali su prinosi u žetvi podbacili zbog tople i suve klime, pa ratari nisu imali neku zaradu.
Lane smo imali oko 630.000 hektara pod žitom i očekivanja su da će, uz mala odstupanja, i ove jeseni pšenica zauzeti iste površine. Nedoumica je hoće li ratari pri setvi primeniti potpunu agrotehniku zbog skupog goriva i veštačkog đubriva, jer ima poljoprivrednika koji najavljuju da će sejati pšenicu i štedeti na đubrivu i umesto deklarisanog semena korisiti sopstveno takozvanu „tavanku – seme sa tavana” nastalo u proizvodnji poljoprivrednika.
Prema računu Agrarne komore poljoprivrednih proizvođača Srbije, hektar setve pšenice ratare će koštati 140.750 dinara, odnosno 81.093 dinara po jutru. Do te sume je Komora došla računajući dizel po subvencionisanoj ceni od 180 dinara po litru.
Predsednik Agrarne komore poljoprivrednih proizvođača Srbije Nenad Manić kazao je za „Dnevnik” da je u cenu setve ušlo i koštanje arende što je najveći trošak poljoprivrednicima, jer po hektaru zakup tuđih njiva košta 500 evra, odnosno 61.360 dinara.
– Gledajući po stavkama za oranje, zemljoradnicima po hektaru treba 9.310 dinara za oranje, setvospremiranje 2.920 dinara, rasturanje veštačkog ubriva 1.920 dinara, setvu pšenice 4.480 dinara, veštačko đubrivo NPK 38.230 dinara i seme pšenice 22.500 dinara – naveo je Manić i dodao da su cene mašinskih radova uzete iz cenovnika Zadružnog saveza.
Ratar Aleksandar Vijolgav iz Kaća sejaće pšenice na istoj površini kao i lane. Seme je već kupio, a veštačko đubrivo treba da mu stigne. Koliko će ga setva koštati ne zna još, ali navodi da će biti sigurno daleko skuplja od prošlogodišnje.
– Skupoća je velika, a cena pšenice ni u žetvi, a ni sada ne prati naše troškove. Čim skinem soju, krenuću da pripremam zemlju za setvu pšenice jer nisam još ostavio neobrađenu njivu – kazao je Vijoglav.
Poljoprivrednik Janko Hrćan iz Kisača kaže da će u setvi pšenice koristiti sopstveno seme i neće primeniti potpunu agrotehniku jer cena pšenice ne prati cenu repomaterijala.
– Treba nam gorivo bez akciza i znatno veće subvenice po hektaru u odnosu na dasadašnje kako bi mogli da obavimo setvu kako treba. Zbog malih prinosa ne samo pšenice već i drugih poljoprivrednih kultura pomoć države je neodhodna i ukoliko ona izostane dogodine neće biti ni roda ni hrane – tvrdi on.
Ugledni stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević izjavio je za „Dnevnik” da je najoptimalniji rok za setvu period od 5. do 25. oktobra. On navodi da u zemlji ima dovoljno vlage, posebno posle skorašnjih kiše, pa će ratari imati dobre uslove da obave predsetvenu pripremu njiva.
Profesor Malešević posebno podvlači da se u setvi koriste deklarisana semena, a nikako „seme sa tavana“.
– U ovoj teškoj godini za poljoprivredu posebno su se istakla domaća semena po prinosima i kvalitetu roda i bila konkurentna stranim sortama – istakao je Malešević i dodao da nisu tačne tvrdnje da domaće sorte treba sejati gušće od stranih.
Ovaj stručnjak kaže da pre obrade zemljišta treba na što većim površinama primeniti osnovno đubrenje. Potrebno je zato konsultovati se sa savetodavcima ili uraditi kontrolu plodnosti oranica. Strnim žitima potrebna je osnovna doza azota, fosfora i kalijuma kako bi se do zimskog mirovanja obezbedili ovim hranivima.
– Orjentacione količine hraniva trebalo bi da se kreću od 40 do 80 kilograma po hektaru azota, 40 do 60 kilograma po hektaru fosfora i 20 do 40 kilograma po hektaru kalijuma. Ove količine mogu se iskombinovati upotrebom različitih formulacija kompleksnih đubriva i urea – zaključio je prof. dr Malešević.
Izvor: Dnevnik
