Sve krave na farmama koje koriste ove sisteme, nose pedometre koji šalju podatke o njihovom kretanju, a ceo sistem ima i senzore merenja sastava i kvaliteta hrane, vrste i načina muže, i javlja farmeru kada šta treba da promeni, kako bi se povećala proizvodnja mleka ili mesa, ili uvela kvalitetnija hrana
Moderan farmer mora imati prvenstveno jaku želju da koristi digitalizacone tehnike kako bi poboljšao poslovanje. Na temelju procene stručnjaka koji imaju iskustva u radu, treba napraviti projekat koji će poboljšati proizvodnju i vratiti uloženi novac.
Mali proizvođači mleka i stočari, ali i predstavnici srpskih mlekara, kao i stručnjaci čije je naučno interesovanje vezano za stočarstvo i proizvodnju mleka, s pažnjom su pratili izlaganje predstavnika kopanije Sano – koji su predstavili dostignuća svoje firme u oblasti digitalizovane poljoprivredne proizvodnje, odazvavši se na poziv Nemačke privredne komore. Tema aktuelna, ispričana na pravom mestu – na multikongresu Serbian Visions 2019, nedavno održanom u Beogradu, naročito ako se ima u vidu da je naša zemlja digitalizaciju stavila u sam vrh liste prioritetnih zadataka.
Sano je mlada laboratorija, jedna od najmodernijih laboratorija u Evropi, namenjena specijalizovanoj analitici stočne hrane, u saradnji s vodećom laboratorijom za analitiku u poljoprivredi u SAD – CVAS (Cumberland valey analitical services).
Odgovor na pitanje šta zapravo predstavlja prelazak s analognog na digitalni način razmišljanja i ponašanja uopšte, a potom i u stočarstvu, dao je Branimir Kampl, direktor Sano grupe za Jugoistočnu Evropu.
- Pojam digitalizacije u poslednje vreme jedan je od najviše eksploatisanih u javnom prostoru – rekao je dr Kampl. – Problem je, međutim, u tome što ljudi najčešće ne znaju načine na koji digitalizacija olakšava život. Pogrešno je mišljenje da će digitalizacija raditi posao umesto vas. Digitalizacija nije čarobno rešenje, moramo videti kako se, koristeći tehnologiju na pametan način, možemo okoristiti digitalizacijom i primeniti je da olakšamo i unapredimo posao. Digitalizacija podrazumeva procese koji se zbivaju u raznim sferama života koje upravljanjem softvera omogućavaju da dolazi do preuzimanja određenog fizičkog dela rada preko računara. Tako se stvara veliki broj podataka, a oni služe za dalju obradu, čiji je rezultat unapređenje radnih procesa. Podaci se čuvaju na serveru ili na „klaudu, a mogu da ih koriste i obrađuju svi učesnici u procesu.
Naša uloga nije samo da plasiramo strane investicije, već da unapredimo naše proizvođače, da budu reciptivniji za savremenu tehnologiju. To znači da se organizuje što je moguće više ovakvih skupova, da se edukuju, ne samo u Beogradu, veći u manjim mestima, a u toj promociji mediji mogu da imaju veliku ulogu. – rekao je dr Branimir Kampl. – Mi imamo jako dobre uslove jer imamo dobru genetiku. Naše krave po svojoj genetici mogu da proizvedu 30, 40 pa i 50 posto više mleka, samo da im se unapredi ishrana, a savremena tehnologija može da se primeni i na malim farmama.
U situaciji u kojoj je industrija informaciono-komunikacionih tehnologija zakoračila u novu revoluciju 4.0, poljoprivreda, kao jedna od najstarijih grana, mora da korača veoma krupnim koracima, kako bi stigla ostale proizvodne grane. To se posebno odnosi na mala i srednja poljiprivredna preduzeća, koja se tvrdokorno drže starog načina poslovanja, očekujući od države da im subvencijama, pomaže da opstanu na tržištu. Prema rečima Kampla, proizvodnja mleka postala je moderna privredna delatnost, a savremena rešenja, uključujući i ona koja nudi ova firma, neophodna su ako proizvođač želi da ostvari stalan rast i profit, koji je, na kraju krajeva, njegov cilj.
- Mi imamo proizvođače koji u velikoj meri u poljoprivredi poslove obavljaju ručno, najveći deo njihovog radnog vremena posvećen je teškom fizičkom poslu a takva slika nije podsticajna za mlade proizvođače i razvoj poljoprivrede – upozorio je Branimir Kampl. -. Ali, ovo nije budućnost naše poljoprivrede, nije u velikoj meri ni sadašnjost jer je kod velikog broja naprednih proizvođača digitalizaciona tehnika uzela maha. Puno fizičkog rada zamenjuje se mehaničkim, a menadžer ili vlasnik farme sve manje fizički radi, a sve više sedi ispred kompjutera, sakuplja podatke, analizira ih i na temelju tih podataka donosi odluke kako da unapredi proizvodnju.
Kako je istakao, proizvođač koji nema želju da poveća prihod i poveća količinu proizvoda, bolje da ne investira, u takvu tehnologiju, jer ga ona može ga samo dodatno finansijski opteretiti.
– Najgora stvar je uložiti u nešto samo zato što „ima komšija. Unapređenje poslovanja i povećanje efikasnosti osnovni su razlog ulaganja u tehnologiju, ako toga nema, ne vredi bacati pare. Moderan farmer mora imati prvenstveno jaku želju da koristi digitalizacone tehnike kako bi poboljšao poslovanje. Na temelju procene stručnjaka koji imaju iskustva u radu, treba napraviti projekat koji će poboljšati proizvodnju i vratiti uloženi novac.
Pri tome, kaže dr Kampl, prvenstveno moramo promeniti mentalitet, moramo uvesti digitalizaciju u naše glave, shvatiti da nema budućnosti za klasnične farmere. Ko želi da opstane na tržištu mora da postane preduzimač. Podsticaji države vrlo su korisni za proizvodnju, ali, kaže dr Kampl, moramo prekinuti sa greškom da kalkulišemo podsticaje u dugoročnu kalkulaciju, naročito one koji se isplaćuju po litri mleka i po kilogramu mesa. Takvi podsticaji se u tržišnim privredama ukidaju ili smanjuju i zamenjuju drugim vrstama podsticaja.
Stočarstvo jeste industrijska grana, ali ga ne čine samo velika industrijska postrojenja i hiljade grla. Ova poljoprivredna grana sve se više okreće ka malim, porodičnim firmama, koje moraju da ispune najvažniji uslov: da tržištu isporuče standardizovan proizvod, kako bi mogao da bude upotrebaljiv u ostalim procesima prehrambene industrije, kao i da bude proizveden uz niske troškove, kako bi imao konkurentnu cenu.
Efikasnost proizvodnje može se povećati primenom savremene tehnologije, koju je predstavio inženjer Tomislav Bosilj, direktor Sano Hrvatska i vođa laboratorije, predstavljajući načine na koje digitalizacija utiče na moderne analitičke metode koje se koriste u analizi obroka i kako ti rezultati utiču na ukupni sistem ishrane. Tako smo saznali da sve krave na farmama koje koriste ove sisteme, nose pedometre koji šalju podatke o njihovom kretanju, a ceo sistem ima i senzore merenja sastava i kvaliteta hrane, vrste i načina muže, i javlja farmeru kada šta treba da promeni, kako bi se povećala proizvodnja mleka ili mesa, ili uvela kvalitetnija hrana. Na taj način povećava se kvalitet mleka i mesa, povećava produkcija i time podstiče rast profita.
- Od stotinu farmera imate pet do deset posto koji su otvoreni za nove inicijative, za nove tehnologije i oni će po prirodi stvari prihvatiti sve što im može koristiti – rekao je dr Branimir Kampl. – Takođe, imate i onih deset posto koji to nikad neće uraditi. Naš je zadatak da se skoncentrišemo na proizvođače koji su spremni da prihvate nove tehnologije i stvorimo atmosferu u kojoj će i onim neodlučnima ta ideja biti prihvatljiva. Mislim da je upravo uloga medija u tome velika.
- Sano se na ovom tržištu razvijao najviše zahvaljujući uvođenju novih tehnologija – istakao je dr Zoran Damnjanović, doktor veterinarske medicine i Sano ekspert za mlečno govedarstvo, koji je na primeru primene Afimilk sistema koji koristi Sano predstavio način uvođenja digitalizacije u mlečnom govedarstvu i njegove rezultate. – Samo ako želite da napredujete, uložite novac, ali morate da pratite kako se ostvaruje cilj koji ste zacrtali. Sano ima instalacije na farmama koje imaju 40 krava, ali i u velikim sistemima s oko hiljadu krava. U Srbiji je ovaj sistem instaliran na desetak farmi i one odlično funkcionišu.
Prosečnog farmera, sa oko 20 krava, ulaganje u ovaj sistem košta oko 10.000 evra, a ako primenjuje savete stručnjaka, investicija može da mu se vrati već za godinu dana, poručili su stručnjaci.
