Povrtari u Pomoravskom okrugu gaje paradajz i papriku i u plastenicima, i na otvorenom polju. Jedan od njih, Dejan Janković iz Dvorice kod Ćuprije bavi se ranom proizvodnjom paprike i paradajza. Kaže da postoje i prednosti i mane, kako jednog, tako i drugog načina uzgoja.
Piše: Jelena Lukić
– U plastenicima na 60 ari imam oko 6.000 strukova paradajza i oko 15.000 sadnica paprike. Na otvorenom sam do prošle godine imao papriku na 1,5 hektara, ali ove godine sam smanjio jer, kada se stavi sve na papir, paprika na otvorenom i nije nešto rentabilna – navodi Dejan.
Dodaje da njemu lično više odgovara plastenička proizvodnja, jer donosi veći profit, iako su početna ulaganja veća i zahteva više rada.
Ranija berba – bolja cena
– Veliko je ulaganje u startu zbog podizanja plastenika, ali su biljke posle toga zaštićene. U plasteniku je bolja nega biljaka kada je reč o borbi protiv insekata, a i manje ima bolesti, što nije slučaj na otvorenom. U plastenicima paprika stiže za prodaju ranije, kada je veća potražnja na tržištu i može da se bere duže nego ona koja se gaji na otvorenom – objašnjava Dejan.
Berba paprike iz plastenika počinje krajem maja ili početkom juna, i može da traje do kraja novembra. To se baš isplati. Daje od 2 do 2,5 kg po struku, od početka do kraja sezone. Rod je oko 30.000 kilograma po sezoni i uglavnom uzgaja papriku šilju, i nešto manje baburu i ljutu papriku. Na otvorenom zelena paprika se bere polovinom avgusta, a crvena od septembra. Tada je dosta ima i cene su niže. Isto je i s paradajzom. Inače, i u plasteniku, i na otvorenom Dejan uzgaja runer, okrugli crveni paradajz. To je rani hibrid koji karakteriše dobra oplodnja, odlična čvrstoća i otpornost na bolesti.
Prošle godine, navodi naš sagovornik, više se isplatio paradajz na otvorenom nego iz plastenika, jer je dostigao i držao dobru cenu, ali to već diktira tržište.
– Proizvodnja na otvorenom se isplati onome ko radi veću površinu, jer onda i niža cena može da se nadomesti količinom povrća. Mislim da uzgoj paprike leti na otvorenom i ne donosi neku zaradu. Pre desetak godina se isplatilo, ali sada svaka kuća na selu sadi od 20 do 50 ari. U našem kraju parcele su od 50 ari do hektara. Veliki trošak je polivanje, naročito sada kada je poskupela nafta, a i đubrivo je duplo poskupelo – kaže Dejan Janković.
