Pod količinom hrane potrebnom za prezimljavanje pčelinjih zajednica se podrazumeva kvalitetna hrana koja će biti dovoljna da svako pčelinje društvo uđe normalno i brzo u prolećni razvoj .
Potrebno je da: ako pčelinje društvo krajem avgusta ima 6 ramova legla , na njima bi trebali da se nalaze i bogati venci meda (oko 10 cm) , i oni bi trebali da se spuštaju na dole do polovine rama polukružno. Na takvih 6 srednjih ramova samo u vencima meda ima najmanje 8 kg, sa pergom i više. Ta količina hrane trebalo bi da bude dovoljna do meseca marta, ali u zavisnosti od vremenskih uslova, hladno proleće sa velikim brojem kišnih dana uticaće da da ta hrana ne bude dovoljna i treba vršiti dohranu. Pogotovo jer u martu počinje intezivan razvoj pčelinjih zajednica, a tada im treba i najveća količina kvalitetne hrane za stimulisanje matice, a to je med i polen. Što znači da pored ovih 6 ramova sa vencima meda koji će se do sredine septembra i produbljivati kako se leglo bude smanjivalo treba u košnici biti još po dva rama levo i desno sa polenom i medom gotovo krcati (što mu dođe još između 12-15 kg). Sa takvim ramovima sa strane (koji su rezerva) u toku zimskog perioda, kada god vremenski uslovi dozvoljavaju pčele dopunjuju medne vence iznad klubeta u kojem zimuju, jer uvek teže da im je hrana u neposrednoj blizini.
U lošim pašnim godinama potrebno je obratiti izuzetnu pažnju na potrebnu količinu hrane koju smo naveli i ko to to bude uspeo da im obezbedi, naravno uz ostale pripreme, može biti miran i normalno dočekati prolećne dane sledeće pčelarske godine.
Još jedan faktor je utiče takođe na sam razvoj i dinamiku razvoja samih pčelinjih zajednica, a to su klimatski uslovi u poslednjih par godina znatno izmenjeni, da su zime blaže nego što su bile ranije, ali to ne dovodi u pitanje količinu kvalitetne hrane, jer sve što je višak u prvoj ozbiljnijoj paši (bagrem) pčele će brže akumulirati i skladištiti u ćelije saća
Piše:Nenad Stefanović mast.inž.polj PSSS Leskovac
Foto: Pixabay