Berba malina je završena, ali za voćare u Zapadnoj Srbiji i dalje nema odmora. Posle „crvenog zlata“, na red za branje su stigle kupine koje u poslednje dve godine doživljavaju pravu ekspanziju kad su u pitanju potražnja i cena.
Tokom teških ranijih godina, mnogi su se odlučili da zasade poseku i sada se pokajali. Kupina je nekada bila zasađana na 6.700 hektara, a sada jedva doseže do 1.500.
– Potražnja za srpskom kupinom sada je veća nego za malinom. Usled velikih suša podbacili su Meksiko i Amerika koji su bili lideri u proizvodnji, zato sada koliko god da se kupina nabere u Srbiji, odmah se proda. Naročito zbog toga, jer se ona ne koristi samo kao konzumna voćka, već i kao podloga za pravljenje osnovnih farbi, za farbanje oružja, oruđa i metala – rekao je Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji.
Prethodnih godina otkupna cena kupine po kilogramu kretala se oko 50 dinara, a sada je dosegla svoj istorijski maksimum. Prošle i ove godine ona se kreće oko 200 dinara. Ipak, početak berbe je mnogo više obećavao nego što je to bilo na samom kraju.
– Startna cena kupine kretala se oko 220 dinara, međutim nakon dva dana cena opada na 120 dinara za jedan kilogram. Da je ostala prvobitna cena, sada bi dostigla neki vrhunac plaćanja od 400 dinara. Međutim, sa obaranjem cene sa 220 na 120, sada se ta neka finalna otkupna cena kreće od od 180 do 220 dinara, u zavisnosti od sortimenta – naglasio je Radović.
Za razliku od maline, berba kupine daleko je lakša. Dnevno može da se nabere mnogo više, a domaćini berače plaćaju mahom do 50 dinara po kilogramu. Ono po čemu malina i kupina takođe dele sudbinu jeste umanjen rod usled loših vremenskih uslova.
– Elementarne nepogode uništile su oko 70 odsto zasada, a ono što je ostalo da ljudi nisu posekli jedva je rodilo. To je prava šteta, jer je kupina sada konačno dočekala svojih pet minuta. Ja je uzgajam na 40 ari, na 10 sam primenio sve agrotehničke mere na vreme i obezbedio dovoljnu količinu vode i prinosi su oko tone po aru, što je odlično. Plodovi su fenomenalni. Na ostaloj površini rodilo je veoma loše. Ako se uzme u obzir celokupno stanje, može se reći da je oko 60 odsto kupine u Srbiji sagorelo – rekao je Radović.
On dodaje da je otvaranje novih tržišta za srpsku kupinu još jedan vetar u leđa voćarima koji se trude da ispoštuju zahteve inostranih kupaca. Kupine se više ne beru u plastične posudice, već u gajbice od oko tri kilograma i vlasnici parcela mogu da biraju kako i kome će da je prodaju.
Nekada su oni bili ti koji su obilazili vrata otkupaca kako bi ponudili voće, a sada su se stvari poprilično promenile pa kupci traže njih, skoro i ne pitajući za cenu.
Izvor: Rina
Foto: Pixabay
