Prvi zasadi maline zasnovani po metodama organske proizvodnje registrovani su u Srbiji 1999. godine. Nema preciznih podataka koliko površina oni danas zauzimaju, ali se procenjuje da se godišnje iz Srbije izveze 1.500 tona organske maline, što čini do 2 procenta ukupne proizvodnje. To je dovoljno da zaključimo da interes za ovu proizvodnju postoji, pa i da se pozabavimo tržištem i zahtevima kupaca.
Na svetskom tržištu raste potražnja za svežom malinom, ali se istovremeno traži maksimalna zdravstvena bezbednost ove proizvodnje u svim fazama. Da bi se održao kvalitet i sprečila pojava patogenih gljivica, sveže ubrani plodovi sve češće se pakuju u tzv. MAP pakovanja, polietilenske posude u kesama koje su napunjene ugljen-dioksidom. Bezbednost hrane se odnosi na opasnosti koje potiču iz same hrane u trenutku potrošnje, konzumiranja, unošenja od strane potrošača. Opasnost može nastati od primarne proizvodnje, preko prerade, skladištenja, transporta, sve do prodavnica za prodaju ili objekata za pružanje usluga.
Kao odgovor na zahteve tržišta, veletrgovine su postavile svoj zahtev prema farmerima, zahtevajući programe sa nezavisnom inspekcijom koja će garantovati da je voće i povrće gajeno, brano, pakovano i transportovano u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom. Jedan od tih zahteva odnosi se na vreme i način berbe plodova.
Zreli, zdravi, celi i uniformno obojeni plodovi beru se svakog drugog dana, a u povoljnim uslovima svakog dana. Malina se ne bere između 12 i 15 časova, i to zbog visoke temperature, jer u momentu berbe plodovi moraju biti potpuno suvi. Berači moraju biti upoznati sa strogim pravilima higijene: čiste ruke i odeća, zaštićena kosa… Plodovi se slažu u čiste gajbe i odvoze vozilom u hladnjaču. U Srbiji dominira smrznuta malina, pa se u tom smislu plodovi prvo hlade na 0 do 2 Celzijusova stepena, a nakon toga duboko smrzavaju na -35 do -40 °C. Inače, plodovi se čuvaju na -18 do -20 stepeni.
Vreme berbe zavisi i od namene plodova: oni namenjeni potrošnji u svežem stanju i zamrzavanju beru se dan-dva pre pune zrelosti, dok se plodovi maline namenjeni za proizvodnju sokova, koncentrata i džemova beru u punoj zrelosti. Pritom se obavlja i klasiranje plodova. Najbolje je da najpre prva grupa berača bere kvalitetne plodove (krupne, čvrste, zdrave i neoštećene) za potrošnju u svežem stanju i zamrzavanje, a zatim druga grupa naknadno u posebnu ambalažu obere i preostale plodove.
Stajnjak, kompost i zelenišno đubrenje
Briga o zdravom plodu počinje znatno pre berbe. Ključni preduslov za ostvarivanje osnovnog principa organske poljoprivrede “hrani zemljište da bi hranio biljke” je povećanje sadržaja organske materije u zemljištu! Prelazni period (period konverzije) treba maksimalno iskoristiti da se primenom stajnjaka, komposta, zelenišnim đubrenjem i drugim merama poveća sadržaj organske materije u zemljištu.
Kao redovna mera povećanja sadržaja organske materije i održavanja plodnosti preporučuje se unošenje oko 20 tona stajnjaka po hektaru svake godine, uz poštovanje ograničenja o maksimalnom unosu od 170 kg čistog azota po hektaru godišnje. Da bi se ispoštovala navedena pravila potrebno je obaviti analizu zemljišta i količine prilagoditi potrebama svake konkretne parcele. Da bi se na jednom hektaru vrednost humusa povećala za 1 odsto potrebno je oko 200 tona zgorelog stajnjaka.
Stajnjak je najbolje primeniti posle berbe, krajem novembra i od decembra do početka februara. Ne rastura se po celoj površini malinjaka, nego samo u pantljikama duž redova maline, širokim 1 do 1,2 metra, posle čega se unosi u zemljište okopavanjem ili kultiviranjem. Treba da je dobro zgoreo, bez semena korovskih biljaka. Može se koristiti živinski, ovčiji i goveđi stajnjak – prva dva u količini od 15 t/ha, a goveđi 20 t/ha, ako se rastura svake godine, a ako se primenjuju svake druge – onda se ove količine dupliraju.
Kompost (prirodno razložena organska materija) se može primeniti u količini koja ne bi trebala da pređe 25 t/ha/godini. Postoje pozitivna iskustva sa gajenjem maline primenom 60 litara komposta po dužnom metru špalira. U takvim uslovima biljke se dobro razvijaju i pokazuju znatnu otpornost prema svim patogenima, a posebno prema prouzrokovačima bolesti korena, truleži i uvelosti.
Povećanje sadržaja organske materije u zemljištu i poboljšanje njegove strukture postižu se i zelenišnim đubrenjem. Ovaj postupak podrazumeva da se zeljaste biljke seju, gaje do faze cvetanja, a posle toga zaoravaju. Biljke se gaje kao predusev, međukultura i naknadni usev. Kao predusev gaje se jari ječam i obična grahorica, lupina. U jesen, kao naknadna kultura seju se: uljana repica, smeša maljave grahorice, ljulja i deteline, smeša maljave grahorice i ozimog ječma. Kao međukultura (zajedno sa malinom u toku proleća i leta u međurednom prostoru) gaje se facelija, stočni grašak… Zelena biljna masa u periodu cvetanja se tarupira ili kosi rotacionom kosom i zaorava. Biljke vezuju vazdušni azot zahvaljujući kvržičnim bakterijama na korenu i na taj način povećavaju sadržaj ovog hraniva u zemljištu.
Čista izvorska voda za zalivanje
U sušnim periodima malina se mora navodnjavati. Ona ima plitak korenov sistem, i za svoje potrebe zahteva mnogo vlage, naročito od početka do kraja berbe, te je zato treba navodnjavati u više navrata. Pošto u područjima gajenja vlage uglavnom ima sve do kraja maja, u sušnijim godinama prvo navodnjavanje treba obaviti neposredno pred zrenje, a drugo u toku punog zrenja, sa po 30 do 35 litara po kvadratnom metru. U vrlo sušnim godinama (kao npr. 2007) mora se navodnjavati i češće, po potrebi, ne samo do kraja berbe, već i dalje tokom avgusta. Najbolji način navodnjavanja je sistem kap po kap, koji štedi vodu i ravnomerno je distribuira oko biljke.
Kvalitet vode za zalivanje čine njen fizički, hemijski i biološki sastav. Pesak i čestice zemlje nisu štetni, ali su nepoželjni jer mogu oštetiti sistem za zalivanje. U vodi ne sme biti ostataka nafte, rastvorenih soli u visokoj koncentraciji. Zato je potrebno pre zalivanja sprovesti hemijsku analizu vode i obavljati je svake treće godine.
Biološki sadržaj vode je neophodno utvrditi pre svega na prisustvo bakterija koje mogu ugroziti zdravstvenu bezbednost plodova (Salmonella spp. i Escherihia coli). Navedene štetne bakterije mogu se pojaviti ako se koristi zagađena voda za zalivanje. Zbog toga za zalivanje treba upotrebiti čistu izvorsku vodu.
Nije svaka zemlja za malinu
Higijena berbe, pakovanja, skladištenja, kvalitetna organska prihrana i čista voda za zalivanje bitni su, ali ne i jedini uslovi za dobar organski malinjak. Pravilan izbor zemljišta za sadnju je veoma značajan jer malina stvara snažan, ali plitak korenov sistem i veliki broj izdanaka. Najbolji izbor su gajnjače, deluvijalna zemljišta, rečni nanosi (aluvijumi), kao i smeđa slabo kisela zemljišta. Treba izbegavati plitka, teška, zbijena, zabarena i glinovita, krečna i suva, kao i ona sa visokim nivoom podzemnih voda, jer na njima malina slabo raste, dajući mali broj slabih izdanaka. Zemljište ne sme sadržati štetne nematode. Pogodna su srednje teška do laka zemljišta, propustljiva, sa sadržajem organske materije preko 3 odsto. Ona sa dobrom drenažom su poželjan uslov jer na zbijenim dolazi do zabarivanja, što pogoduje razvoju nekih bolesti kao što je trulež korena. Zbijena takođe imaju i lošu strukturu koja remeti mikrobiološku aktivnost, što dovodi do slabijeg usvajanja hraniva. Stoga je, za dobru procenu zemljišta, potrebno u zimskom periodu ili u rano proleće iskopati profil od bar 40 centimetara. Dodavanje organske materije i gajenje na uzdignutim redovima doprinosi prevazilaženju problema vezanih za teška zemljišta.
U područjima pored reka, depresijama, niske zimske temperature, uz strujanje hladnog i suvog vazduha, mogu dovesti do oštećenja izdanaka maline, koja se ponekad pogrešno tumače kao posledica napada prouzrokovača bolesti. Odsustvo kretanja pupoljaka na izdanku (ceo izdanak, deo izdanka, pojedini pupoljci) je tipičan simptom uz promene boje oštećenog dela izdanka. Izdanci koji imaju manji presek (tanki) i oni koji su napadnuti bolestima posebno su osetljivi na oštećenja od zimskih mrazeva. Potrebne su preventivne mere nege i zaštite radi sprečavanja pojave bolesti izdanaka, a zasade valja podizati na lokaciji na kojoj je manja verovatnoća pojave niskih zimskih temperatura i mrazeva. Pre zimskog perioda valja izabrati izdanke srednje razvijenosti i bujnosti, odstraniti tanke, kao i bujne, jer su zbog pucanja kore osetljiviji na napad malinine muve galice.
Obrada zemljišta u malinjaku izvodi se prvenstveno radi njegovog održavanja u rastresitom stanju, uništavanja korova i unošenja hraniva u zonu korenovog sistema, što doprinosi boljoj ishrani maline, očuvanju vlage i aeraciji zemljišta. Međuredna obrada se obavlja tanjiračama ili rotofrezama, a u redu ručno, okopavanjem i plevljenjem. Upotrebu freze treba svesti na minimum, jer prekomerna zbija oranični sloj zemljišta. Takođe je bitno da obrada bude plitka, posebno kada se obrađuje zona neposredno oko redova maline, jer čak i vibracija zemljišta može oštetiti koren maline čiji je glavni deo u dubini do 30 centimetara.
Prilikom izvođenja obrade treba voditi računa da zemljište ostane ravno, jer se tako najbolje sakupljaju i čuvaju rezerve vlage u zemljištu, a korenov sistem maline ravnomerno i najbolje razvija.
„Vilamet“ dominantna sorta
Za zasnivanje zasada maline koristi se sadni materijal koji je proizveden metodama organske proizvodnje. U toku proizvodnje sadnica u rastilima u zaštiti od prouzrokovača bolesti i štetočina mogu se koristiti samo sredstva koja su dozvoljena u organskoj poljoprivredi. U periodu do 2005. godine malina je razmnožavana uglavnom sadnim materijalom koji je dobijan iz proizvodnih zasada. Uprkos činjenicama da su tako šireni dobri klonovi čije su pozitivne osobine prepoznate i da je cena ovakvih sadnica bila niska, ovakav način nekontrolisanog umnožavanja doveo je do širenja nekih vrlo destruktivnih bolesti kao što je trulež korena maline, što je dovelo da sušenja mnogih zasada.
Sorta „vilamet“ dominira u strukturi sortimenta maline u Srbiji (više od 90 odsto). Poslednjih godina, gajenje sorte „miker“ je u porastu, ali su dosadašnja iskustva pokazala prednost „vilameta” u organskoj proizvodnji. Radi osavremenjivanja sortimenta, Institut za voćarstvo u Čačku, kao i nekoliko privatnih kompanija, introdukovali su nekoliko novih sorti: „tjulamen“ i selekciju K 81-6 iz Kanade; „heritejdž“ i „latam“ iz SAD; „polku“, „polanu“, „pokusu“ i „poranu rosu“ iz Poljske; „oktaviu“ iz Engleske. U postupku je introdukcija i drugih perspektivnih sorti koje bi zbog svoje adaptibilnosti i otpornosti bile pogodne za organsku proizvodnju. Prema podacima stranih autora, pogodne sorte za organsku proizvodnju su i „titan“, „koho“, „heritejdž“ i „kivigold“.
„Vilamet“ je bujna sorta i stvara veliki broj uspravnih izdanaka sa srednje dugim i elastičnim rodnim grančicama, koje se retko lome pod teretom roda ili dejstvom jačeg vetra. Sazreva srednje rano, prosečno krajem prve dekade juna. Zrenje počinje krajem prve dekade juna a završava se polovinom jula. Period sazrevanja plodova traje dosta dugo, prosečno 30 dana. Tolerantna je prema ekonomski najštetnijim virusima, a umereno je osetljiva prema plamenjači pupoljaka i rodnih lastara maline (Didimella applanata). Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 4 grama, zaobljenokupast, tamnocrvene boje, čvrst, slatkonakiseo, aromatičan i ukusan. Lako se bere i dobro podnosi transport. Plodovi su pogodni za svežu upotrebu i razne vidove prerade i veoma pogodni za duboko smrzavanje. Prezreli plodovi služe za dobijanje odličnog soka i kao bojadiser. “Vilamet” je trenutno privredno najznačajnija sorta u Srbiji. On će to i nadalje biti, ali je realno očekivati da će se širiti novije sorte, pre svega „miker“, „skina“ i druge koje poseduju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama.
„Miker“ je u Srbiju za komercijalno gajenje unet 1994. godine, od kada počinje da se širi vrlo brzo. Sazreva srednje kasno. Počinje da zri prosečno početkom treće dekade juna, nedelju dana posle „vilameta“. Broj izdanaka po žbunu i dužnom metru nešto je manji nego kod „vilameta“. Izdanci su vrlo bujni. Rodne grančice su umereno duge, snažne i lepo raspoređene na dvogodišnjim izdancima. Manje je osetljiv na ljubičastu pegavost listova i izdanaka maline, a otporan je prema antraknozi. U odnosu na „vilamet“, manje je osetljiv prema truleži korena, što je vrlo značajno za naše uslove. Ima dubok zimski odmor, pa nešto kasnije kreće u proleće. Kasno završava vegetaciju i osetljiv je na jake zimske mrazeve. Plod je krupan (oko 4,5 g) i ujednačen tokom cele berbe. Jarko je crvene boje i privlačnog izgleda, čvrst, zarubljenokupast, gladak, pravilnog oblika, aromatičan i slatkog do slatkonakiselog ukusa. Lako se bere. Ima duge rodne grančice i zahteva dodatne naslone. Dobro podnosi manipulaciju. Takođe, dobro podnosi smrzavanje, a malo gubi pri odmrzavanju (defrostaciji). Sardrži više suvih materija od „vilameta“. Na osnovu dosadašnjih rezultata kod nas, može se smatrati privredno značajnom sortom maline. Velika rodnost i kvalitet ploda su mu glavne prednosti, a neophodnost većeg rastojanja i dodatnih naslona su mana ove sorte.
KAKO SE ORGANSKA FARMA PREPOZNAJE
Ekološki principi organske proizvodnje moraju biti i vizuelno prepoznatljivi na i oko farme, odnosno zasada. Ako je, na primer, malinjak zasnovan kao organski, odmah se oko njega prepoznaje zona cvetajućih biljaka spontane flore, tzv. kompenzacionih neobrađenih površina, koje treba da zauzimaju 5 do 7 odsto ukupne površine gazdinstva. To su mesta za skrivanje, ishranu i razmnožavanje korisnih organizama: ptica, neotrovnih zmija, ježeva, korisnih insekata…
NE SADITI NA LIVADI
Rotacija useva je u funkciji održavanja plodnosti zemljišta i prevencije pojave bolesti i štetočina. U zasnivanju zasada maline treba izbegavati krompir, papriku i paradajz kao preduseve, jer su domaćini patogenih gljiva koje izazivaju uvenuće biljaka. U smeni useva, kao i za zelenišno đubrenje dobri su mešavine trava i deteline, ozima strna žita sa izuzetkom ovsa, kao i većina vrsta kupusnjača, isključujuću uljanu repicu. Kadifica povoljno utiče na smanjenje prisustva nematoda u zemljištu.
Pretkultura je takođe vrlo važan faktor uspešnosti proizvodnje. Dobri efekti u sprečavanju pojave bolesti i poboljšanju strukture zemljišta postižu se ako se jednu do dve godine na zemljištu predviđenom za zasad maline gaji divlji radič ili druge biljke dubokog i snažnog korenovog sistema kao što je heljda. Kao pretkulture nisu poželjne botanički srodne vrste koje pripadaju istoj familiji kao i malina, jer one mogu biti domaćini zajedničkih patogena. Zasnivanje zasada maline na zemljištu na kome je u prethodnom periodu bila spontana livada nije preporučljivo jer vodi brzom uspostavljanju brojne korovske flore i većoj štetnosti larvi žičnjaka (Elateridae).
KONTROLA U 210 TAČAKA
Znatan broj privatnih kompanija u Srbiji koje se bave otkupom i preradom organskih malina uveo je sistem kontrole bezbednosti hrane HACCP – analiza opasnosti i kritične kontrolne tačke. Jedan broj otkupljivača uvodi GLOBALGAP standard koji se odnosi na segmente primarne poljoprivredne proizvodnje. GLOBALGAP standard definiše okvir za primenu pravila „dobre poljoprivredne prakse“, koja su prihvatljiva za veleprodajne i maloprodajne sisteme u svetu. Ovim standardom se u sistem komercijalne poljoprivredne proizvodnje uključuju sve prihvatljive integralne metode kontrole štetnih organizama, što dugoročno treba da doprinese održivosti proizvodnje. Ovaj standard podržava principe HACCP i podstiče njihovo korišćenje. Standard je podeljen u 14 delova: sledljivost, evidentiranje i unutrašnja inspekcija, seme i sadni materijal, istorija polja, zemljište, upotreba hraniva, navodnjavanje, zaštita useva, žetva/berba, rukovanje proizvodima, otpad i reciklaža, zdravlje, bezbednost i dobrobit radnika, zaštita životne sredine i žalbe. Predviđa oko 210 kontrolnih tačaka koje su podeljene u primarne (obavezne), sekundarne i preporuke.
CRNA MALINA ŠTITI OD RAKA
Na svetskom tržištu raste tražnja za malinama crnog i purpurnog ploda, pre svega zbog visokog sadržaja bojenih materija, koje imaju zaštitnu i preventivnu ulogu u nastanku malignih oboljenja i uopšte u usporavanju procesa starenja ćelija ljudskog organizma.
ŠPALIRSKI UZGOJ
Uspešnost gajenja maline metodama organske proizvodnje zavisi od adekvatne tehnologije gajenja. Ranije korišćeni sistem žbunova je napušten i sada se malina gaji isključivo špalirski. Međuredno rastojanje treba da bude 2,2 do 2,5 m – „vilamet“, ili 2,7 do 3,0 m za sortu „miker“. Prilikom zasnivanja zasada na dužni metar sade se tri do četiri sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Špalir se formira korišćenjem stubova i dva do tri reda žice. Nakon berbe dvogodišnji izdanci orezuju se do zemlje, ostavljaju desetak dana u špaliru (da se jednogodišnji postepeno izlože direktnoj svetlosti i da predatorske grinje pređu na mlade izdanke). Orezani izdanci se tarupiraju i unose u zemljište ili se sprovodi njihovo kompostiranje. U proleće se obavlja izbor rodnih izdanaka u vreme bubrenja pupoljaka. Ostavlja se 4-5 izdanaka debljine 9-12 mm po dužnom metru špalira (ne treba da budu suviše tanki ni debeli). Vezuju se za žice da bi se sprečilo njihovo pomeranje. Rodni izdanci režu se na dva do tri pupoljka iznad gornje žice. Prve serije mladih izdanaka se uklanjaju do početka cvetanja rodnih, ili čak do berbe ako je obezbeđeno zalivanje. Izdanci se uklanjaju kada su dugi 10-15 cm. Kasnije uklanjanje je otežano zbog procesa odrvenjavanja. U praksi je dokazano da novi izdanci koji se za narednu sezonu odgaje sredinom ili u drugom delu tekuće sezone daju najveći prinos. Međutim, u područjima gde nema dovoljno padavina novi izdanci se moraju odgajiti ranije da bi postigli dovoljnu razvijenost i zdrvenjavanje. Odmah nakon berbe stari se uklanjaju na već opisan način, da bi se sprečilo širenje uzročnika sušenja na mlade izdanke. U istom periodu sprovodi se tretman mladih izdanaka bakarnim fungicidom.
Dipl. inž. Predrag Nastić
Dobro jutro broj 566 – Jun 2019.
