Jagoda se može saditi tokom cele godine i kada to spoljni uslovi ne dozvoljavaju. Od vremena sadnje u znatnoj meri zavise rodnost i kvalitet plodova, ne samo u prvoj godini nakon sadnje nego i ukasnijim godinama. Podizanje zasada jagode na PE foliji uglavnom podrazumeva sadnju tokom leta, mada se ona može obavljati i u jesen i tokom proleća.
Ukoliko ne želimo da zasad donese rod u godini sadnje onda se mogu koristi živići kategorije A i sadnja obaviti do 20. avgusta. Prva serija cvetova, koja se pojavi nakon sadnje “frigo” živića, mora da se ukloni. Bokor će se dobro razviti za narednu vegetaciju, ušteda se ostvaruje na ceni živića i u količini vode za zalivanje. Generalno za letnju sadnju je najbolje koristiti “frigo” sadnice određene kategorije, ali i kontejnerske sadnice pokazuju odlične rezultate jer zahvaljujući njihovoj ukorenjenosti u hranljivom supstratu daju visok procenat prijema nakon sadnje i brže stupaju u rod.
Za uspeh letnje sadnje od velike važnosti je obezbeđenost dovoljnim količinama vode, kako za zalivanje neposredno posle sadnje, tako i za redovna zalivanja tokom vegetacije. Pri sadnji jagode treba se držati pravila da ranije posađeni živiči, sredinom jula, daju veći prinos u narednoj godini jer imaju vise vremena da se razviju, ukorene, obrazuju vise cvetnih pupoljaka u odnosu na kasnije, krajem avgusta posađene živiće.
Živići jagode koji se koriste za sadnju treba da su garantovano zdravi,sortno čisti i da potiču sa selekcionisanih matičnih biljaka. Frigo živiće je potrebno aklimatizovati pre sadnje najmanje 15 do 20 sati u promajnoj senovitoj prostoriji ili podrumu. Posle dužeg transporta i neposredno po vađenju iz hladnjače potrebno je osvežiti sadnicu prskanjem sa vodom uz dodatak nekog biostimulatora. Cilj ovog tretmana je pospešivanje prijema i porasta biljaka. Svaki živić treba pojedinačno pregledati – da nema eventualnih oštećenja centralnog pupoljka, lišća ili korenovog sistema. Lišće koje je oštećeno, sasušeno i staro, 12 treba odstraniti, a suve žile skratiti do svežeg dela. Dan uoči sadnje poželjno je uključiti sistem i izvršti navodnjavanje zemljišta sa oko 30 l/m2. Najbolje je živiće saditi kada je vreme oblačno, a pripremljeno zemljište umereno vlažno. Kvalitetna sadnja podrazumeva postavljanje biljke na određenu dubinu, do visine korenovog vrata, pravilan raspored žilica u zemlji i dobar kontakt korena sa zemljom. Pri sadnji jagode na PE foliji posebna pažnja mora se posvetiti dobrom sabijanju zemljišta, dobrom zalivanju, i što manjim oštećenjima folije. Koren se ne skraćuje pre sadnje nego prilikom sadnje. Tehnika sadjena je sledeća: živić se postavlja na sadno mesto, zatim levom rukom uhvati nadzemni deo biljke, a desnom se pomoću račvaste sadiljke obuhvati deo korena i povuče nadole da željenje dubine. Kada se ta dubina postigne, naglim trzajem sadiljkom ka dubini se vrši odsecanje savijenog dela korenovog sistema. Posle toga vrši sabijanje zemljišta obema rukama oko živića a po završenoj sadnji uključuje se navodnjavanje.
Kontrola kvaliteta sadnje se obavlja tako što se živić uhvati palcem i kažiprstom za jedan list i povlači. Ako se list otkine onda je sadnja dobro izvedena, a ako se živić iščupa onda treba dodatno popraviti sadnju. Ako je dobra organizacija i dobro pripremljeno zemljište, jedan radnik može da posadi 1500 do 2000 živića dnevno.
Piše: Veljko Stepanović, PSSS Srbije
