Pored uobičajenih bolesti i štetočina na koje voćari budno motre, u zasadima se povremeno uočavaju i neki nepoželjni posetioci koji umeju da naprave veliku štetu. Zbog toga, tokom ovog meseca, kada se mnoge voćne vrste beru, valja češće zagledati listove, grane, mladare, ne bi li se otkrili ti nezvani posetioci. Oni najčešće tokom zime ostaju na stablima pa takve voćke, dok vegetacija miruje, treba s posebnom pažnjom „obraditi“, kako bi se smanjio broj kasnijih vegetacijskih prskanja.
Piše: Svetlana Mujanović
Azijska voćna mušica (Drosophila suzukii) u naše krajeve je stigla iz istočne Azije, prvi put je viđena pre bezmalo dve decenije i sada se ubraja u ekonomski značajne štetočine. Drozofila je polifagna štetočina, tj. napada veliki broj biljnih vrsta, poput jagode, maline, kupine, borovnice, trešnje, breskve, nektarine, šljive, smokve, vinove loze ali i drugo voće.
Štetu pričinjavaju ženke tako što, polaganjem jaja, oštećuju zdrave plodove u fazi zrenja. U njih polažu jaja, iz kojih se ubrzo razvijaju larve koje se hrane „mesom“ i začas ga unište. Čim položi jaje, kroz otvor koji napravi ženka, prodiru i paraziti prouzrokovači truleži. Združenim radom drozofila i truleži mogu preko noći da unište sve, tokom dana ubrane i u gajbu složene plodove. Odrasle drozofile su mušice, duge oko 3 mm. Od ostalih mušica mogu ih razlikovati samo dobri poznavaoci jer ženke imaju izraženu testerastu legalicu, a mužjaci tamne pege na prednjim krilima.. Jaja su bela, ovalna, krupnija od pola milimetra dok su larve beli crvići, dugi do četiri milimetra. Lutka je braon, ne duža od tri milimetra. Drozofila prezimljava kao odrasli insekt. Odlikuje se velikim potencijalom razmnožavanja i kratkim ciklusom razvoja, u toku godine može imati do 15 generacija. Posle prezimljavanja ženke polažu jedno do tri jajeta u zrele plodove, iz kojih se razvijaju larve koje ceo život provode u plodu. Kada uđu u poslednji stadijum, napuštaju ga i prelaze u lutku, iz koje se ubrzo razvijaju odrasle mušice. Toplo vreme s visokim temperaturama pogoduje razvoju ovog insekta, tako da u takvim uslovima jedna generacija može završiti razviće za 8 dana.
Pravi veliku štetu jer se hemijski ne može suzbijati. Pošto se pojavljuje u vreme zrenja, a larve su skrivene u plodu, hemijski preparati se ne smeju koristiti, odnosno, kod nas ne postoji nijedan insekticid koji ima dozvolu za zaštitu plodova od ove mušice. Od insekticida u svetu se koriste oni na bazi a.m. spinosad i cijantraniliprol, ali kod nas nemaju dozvolu. Nama preostaju samo preventivne mere i higijena voćnjaka. Preventiva podrazumeva postavljanje lovnih klopki s mirisnim atraktantom koji se priprema od 1,5 dl jabukovog sirćeta, 1,5 dl crnog vina i par kapi deterdženta. Klopke se postavljaju u voćnjak ili vinograd na visini od 1,8 m i na rastojanju od dva-tri metra po ivicama parcele, kako bi se smanjio broja odraslih drozofila.
Pošto polaže jaja u zrele plodove, valjalo bi sve one, koji se „promaše“ u redovnoj berbi, i koji prezru u voćnjaku, što pre pokupiti i spaliti. Takođe, mora se skratiti razmak između berbi, da bi se što pre ubrali svi sazreli plodovi. Divlju kupinu, džanariku i drugo samoniklo voće koje raste uz voćnjake s plemenitim sortama treba što pre iskrčiti, jer su oni najbolji domaćini ovoj štetočini.
Zbog stenice, kruške odbacuju listove
Kruškina stenica (Stephanitis pyri) polifagna je štetočina koja se može naći na jabukama i kruškama, ali i u zasadima koštičavog voća – u glogu, vrbi, ruži i mnogim drugim biljkama. Kasno se otkrije, jer se vešto skriva na naličju listova. Na voćkama pravi direktnu i indirektnu štetu. Direktnu pričinjavaju i odrasli i larve, jer tokom ishrane sišu sokove iz listova koje obezbojavaju. Prvo uz glavni nerv, gde se najčešće nasele, a ako je napad jak, boju promeni i čitava liska koja opada pre vremena. Indirektna šteta nastaje izlučivanjem slatkastog sekreta koji je pogodna podloga za razvoj neparazitne gljive čađavice, koja poput crnog plašta prekriva plodove, listove, mladare… Napadnute biljke zaostaju u porastu, daju slabiji i nekvalitetan rod ne samo u godini napada, već i u narednoj vegetaciji. Ovoj štetočini odgovaraju krajevi s toplom i suvom klimom, u kakve polako prelazi i naš region.
Valjalo bi da se listovi krušaka češće pregledaju, a posebno kada se primeti promena boje. Štetočina se dobro vidi i slobodnim okom. Odrasli insekti imaju široko i pljosnato telo, dugi su 3 do 3,25 mm. Krila su sivobele boje, mrežasta i prozirna sa dve poprečne tamne linije. Larve su tamnosmeđe boje, beskrilne, slične imagu. Jaja su ovalna, crna i sjajna, lako uočljiva. Prezimljava odrasla stenica pod korom drveta u šupljinama i ispod lišća u voćnjacima. Tokom godine ima dve do tri generacije. Prezimeli insekti javljaju se u proleće, čim kruške počnu da listaju.
Zaštita od ove štetočine nije teška, pod uslovom da se na vreme započne primena insekticida. Efikasni su kontaktni insekticidi (organofosforni i piretroidi). To je vegetacijska zaštita, ali se u voćnjacima u kojima je otkrivena ova štetočina ne sme izostaviti zimsko spremanje voćaka – struganje kore debla žičanom četkom da se izbace stenice koje su tu pronašle udoban zimovnik, i prskanje preparatima s mineralnim uljima.
Podsećamo na to da s posebnom pažnjom treba oprskati, bolje rečeno okupati, debla. Takođe treba sakupiti i spaliti opalo lišće, staru koru, a jesenje oranje između redova u voćnjaku je važna preventivna mera u suzbijanju kruškine stenice.
Strižibuba suši lastare leske
Poslednjih godina podizanje zasada leske postaje sve popularnije, pa novopečene voćare vrlo često tokom letnih meseci zabrine pojava sušenja vrhova lastara koja u mladim zasadima može biti vrlo upečatljiva. Detaljnim pregledom najčešće se otkrivaju hodnici i larve leskine strižibube. Osim leske, ova štetočina napada i orah. Leskina strižibuba (Oberea linearis) štetočina je crne boje, uskog tela dužine 11 do 16 mm i dugih crnih antena sa žutim nogama.
Štetočina se javlja krajem maja, kada ženke pojedinačno polažu jaja pod koru mladih lastara, a u krošnji se nalaze sve do avgusta. Ženka za polaganje jaja najčešće bira snažne uspravne mladare prečnika tri-četiri mm. Iz jaja se razvije žućkasta larva koja tokom razvoja poraste do 25 mm. Ona prvo buši kružni tunel oko mladara, a zatim se ubuši u njega i nastavlja da pravi tunel od vrha na dole, koji može da bude dug i do 60 cm. Njen razvoj traje dve godine i sve vreme provede u grančici, gde prezimi dve zime.
Posle druge zime imago izleće krajem maja. Dakle, ima jednu generaciju na dve godine. Posledica bušenja hodnika je uvenuće listova i potpuno sušenje vrha mladara iznad mesta ubušivanja. Ponekad se mladari i prelome na na mestu ubušivanja. Najvažnija mera zaštite je mehaničko odstranjivanje i uništavanje (spaljivanje) napadnutih mladara zajedno s larvom strižibube. S obzirom na to da larva buši hodnik na dole, važno je odrezati lastare dovoljno daleko ispod osušenog dela grančice.
Dudovac preti golobrstom
Dudovac (Hyphantria cunea) još je jedna u nizu polifagnih štetočina koji se u ovom mesecu može pojaviti u voćnjaku. Najradije se hrani listovima duda, zbog čega je kod nas i dobio ime dudovac, ali ne zaobilazi ni jabuku, krušku, orah, trešnju, šljivu, kao ni pojedine zeljaste biljke, poput deteline, lucerke, pasulja i plavog patlidžana. Došao nam je iz Severne Amerike, a štetu prave gusenice koje mogu izazvati potpuni golobrst. Odrasli dudovac je leptir bele boje, u proleće ima i primeraka koji na prednjim krilima imaju crne tačkice, dug jedan i po centimetar. Mlade gusenice su beličastožute boje, a kasnije potamne, porastu do tri i po centimetra i prekrivene su dugim dlakama. Dudovac prezimljava kao lutka u pukotinama kore, šupljinama stabla i drugim skrivenim mestima.
Kod nas se obično u aprilu pojavljuju leptiri prve generacije koji na naličju listova polažu zelenkastožućkasta jaja. Mlade gusenice žive zajedno u guseničnim gnezdima koja grade lučenjem paučinastih niti, zapredajući listove. Kako rastu, tako proširuju gnezdo, te se ono može lako uočiti. Za mesec i po dana one se potpuno razviju, pretvaraju u lutke koje daju leptire druge generacije.
U našim krajevima najviše štete nanosi druga generacija u vremenu od avgusta do septembra. Ako se zna da, u slučaju jačeg napada, gusenice za kratko vreme naprave golobrst u voćnjaku, zaštitu treba početi na vreme. Čim se uoče pojedinačna gusenična gnezda, odmah ih treba skidati, odsecati grančice i spaljivati, nikako ne ostavljati u kraj zasada. U slučaju da se registruje veći broj guseničnih gnezda (prag štetnosti je od dva do pet po stablu) preporučuju se zaštita insekticidima na bazi hlorpirifosa, alfa-cipermetrina. Prska se čim se uoče prva jajna legla, jer preparati mogu delovati jedino kada su jaja tek položena ili do početka piljenja prvih gusenica. Zakasnela primena insekticida ne daje efekte i nema svrhu.
Krvava vaš s paperjastim plaštom
Krvava vaš (Eriosoma lanigerum) je početkom dvadesetog veka preneta iz postojbine, Severne Amerike, u Evropu, pa i na naše područje. U našem podneblju vaš ceo životni razvoj (ishranu i razmnožavanje) provodi na jednoj vrsti (nema prelaznih domaćina) i gotovo je monofagna, jer se pre svega susreće na jabuci, ređe na dunji, a gotovo nikada na kruški. Ima puno generacija, počinje s prolećno – letnjim koje čine beskrilne ženke smeđe boje, duge oko dva milimetra, prekrivene belim, gustim končastim, voštanim vlaknima, čija je uloga da ih zaštite od predatora i insekticida. Uklanjanjem vunaste prevlake uočava se „gola“ vaš, koja, kada se pritisne, ispušta tečnost crvene boje, nalik na krv, otuda joj i ime.
U toku letnjih meseci (jul – avgust) povećava se broj krilatih ženki, takođe prekrivenih voštanim, paperjastim nitima, koje preleću na susedna stabla. Krvava vaš ima veliku moć reprodukcije, u toku vegetacije ima 10 do 12 generacija, a jedna ženka može da izleže 100 do 150 larvi, čije se razviće završi za dvadesetak dana. Temperature iznad 30 stepeni zaustavljaju razmnožavanje. U smiraj vegetacije, u jesen, kolonije vaši su najbrojnije, i to je vreme kada se veći deo populacije spušta na prizemni deo stabla i koren jabuke, gde će prezimiti. U rano proleće, kretanjem vegetacije i biljnih sokova, a to je u našim krajevima kraj marta – početak aprila, larve nastavljaju razvoj.
Posebno je opasna u matičnjacima podloga, rastilima i zasadima jabuke. Štete se vide na svim delovima biljke, pre svega na nadzemnom delu voćke – deblu, mladim granama, letorastima, kori, listovima, plodovima, ali i na korenovom vratu i korenu do dubine od 25 mm. Vaš se hrani sisanjem sokova, pri čemu u biljno tkivo unosi fermente koji izazivaju ubrzano deljenje ćelija, hipertrofiju tkiva i stvaranje „vodenih tumora“ koji pucaju. Na njih se naseljavaju paraziti koji stvaraju rak-rane. One otežavaju protok biljnih sokova, zbog čega voćka slabi i postepeno se suši.
Plodovi su često prekriveni izlučevinama štetočine i veoma pogodni za razvoj gljive čađavice, zbog koje se otežano beru, prekriveni su pepeljastom prevlakom, lepljivi i ne mogu biti namenjeni tržištu. Razvoj krvave vaši je intezivniji u mlađim, visokointezivnim zasadima, sa gušćom sadnjom, oštrijom rezidbom, intenzivnijim đubrenjem (naročito azotnim đubrivima), navodnjavanjem i pod osetljivijim sortama na vegetativnim podlogama slabije bujnosti. U suzbijanju vaši mogu se primeniti biološke, mehaničke i hemijske mere. Najznačajniji prirodni neprijatelj krvave vaši je parazitna osica (Aphelinus mali) koja je endoparazit – razvija se u telu vaši, hrani se na njen račun i na taj način je usmrti.
Redovnom zimskom rezidbom uklanjaju se jače zaražene grane, a preseci se obavezno premazuju kalemarskim voskom. U toku leta mogu se mehanički uklanjati kolonije vaši, koje su tada prekrivene belom, vunastom prevlakom i lako uočljive. U toku zimskog mirovanja potrebno je grane i deblo „okupati“ mineralnim uljem, a u vegetaciji insekticide koristiti kada insekti pređu s korena na nadzemni deo i počnu obrazovati nove kolonije. Mlaz se usmeri na deblo i ramene grane. Preparati koji su registrovani za suzbijanje krvave vaši su: Movento 100 SC (a.m. spirotetramat) i Teppeki (a.m. flonikamid).
