Насловна ДОБРО ЈУТРО ЧАСОПИС Doživi Zlatibor

Doživi Zlatibor

689

Nekako uoči Vidovdana u našu redakciju je stigao poziv zanimljivog naziva “Doživi Zlatibor”. I kako dolikuje radoznalim novinarima, spakovali smo svoje stvari i proučavajući program za naredna četiri dana, krenuli smo put Zlatibora. Novi Sad nas je tog jutra ispratio sa pljuskovima i grmljavinom, kao da je želeo da nam poruči da požurimo u zagrljaj planini. A kada smo prošli Užice i videli Zlatibor, tačno je tako i bilo, plavo nebo i nasmejano sunce nad zelenom planinom. Stigli smo. Mi, odavde iz ravnice, na brdu i to ne malom. Imamo mi Frušku goru kojom se hvalimo, pašnjake i njive, sela i gradove, reke i jezera i sve to ima svoj šarm. A Zlatibor, ta planina sa najvišim vrhom na 1.496 metara i jedinstvenim pogledom koji se pruža sa Tornika, ostavlja sve bez daha. Ali da se vratimo na početak, onaj planinski, tek pristigli izašli smo iz kola i duboko udahnuli svež i čist vazduh. Odmah smo osetili dobrodošlicu vetra koji šapuće oko nas i obećava.

Pogača i so za početak

Naši organizatori su hotel – Zlatibor Mountain Resort & Spa i Galens Invest iz Novog Sada. Na recepciji su nas dočekali devojka i mladić obučeni u narodnu nošnju, sa pogačom i solju, pićem osveženja i širokim osmehom. Ljubazni i divni domaćini brzo su nas uputili da se smestimo. Radoznali i gladnih očiju krenuli smo da istražujemo hotel i sam centar Zlatibora. Sve je blizu, na dohvat ruke. Jezero, veštačko u centru, baš tog dana obogaćeno novim fontanama, vodenim topovima, gde majstori još doštimavaju i isprobavaju sve talasne efekte, a mi čekamo da ih uključe i odmah se slikamo, da nam ne promakne. Šetali smo i šetali, upijali sve što smo videli. Upoređivali smo planinu sa onim našim ravničarskim predelima, često se zaustavljali nenaviknuti na brdovit teren, puni priče i zadihani. Da malo odmorimo, seli smo na vožnju u mali panoramski točak, tačno na početku centra. Na samom vrhu nam se otvorio pogled na ceo Zlatibor. U svoj svojoj lepoti ogledali su se predeli ispred nas, a to je tek početak onoga što smo videli.

Nakon divno prospavane noći, sledeći dan je doneo predstavljanje Zlatibora. Ima li originalnijeg pokretanja, od onog najbržeg. Krenuli smo sa našim organizatorima, nas stotinak, peške, baš tu blizu (a uzbrdo iza pijace pa desno), na vožnju i avanturu kvadovima.

Preko 50 vozila u koloni šareni se po zelenim prostranstvima Zlatibora. Ne žurimo, adrenalin je visok već što smo seli na kvad, gledamo i upijamo. Volimo mi i da stanemo da slikamo. Svi nasmejani, puni neke divne energije. Mnogi od nas nikad nisu vozili kvad, vodiči su bili strpljivi da nas nauče i uvežbaju, a vredelo je svakog minuta. Umorni, ali zadovoljni, brzo smo se vratili do našeg hotela (doduše, bilo je nizbrdo) da u savršenom pogledu na centar Zlatibora i jezero, uz domaće specijalitete nadoknadimo potrošenu energiju.

Gold gondola

Devet kilometara najmodernije vazdušne trase zlatiborske gondole povezuje centar Zlatibora sa ski centrom Tornik, preko Ribničkog jezera na kojem se nalazi međustanica. Gondola trenutno ima kapacitet 800 putnika po satu u 72 zasebne kabine sa po 10 mesta. Maksimalan kapacitet gondole je 90 kabina i 1000 putnika/h. Vožnja Gondolom pružiće impresivnih 25 minuta sa neverovatnim pogledom na živopisne pejzaže Zlatibora. Brzina gondola je 6 m u sekundi. Pre zlatiborske gondole najduža svetska gondola bila je TianmenShan Cable Car gondola (7,4 km) koja se nalazi u sklopu Nacionalnog parka Zhangjiasie u Kini.

A onda do vrha – gondolom

Nismo dugo odmarali, ako želite da doživite Zlatibor, odmora nema. Čekala nas je gondola. Od skoro, Zlatibor se može pohvaliti i najdužom panoramskom gondolom na svetu. Od centra Zlatibora do vrha Tornik, onog visokog sa početka priče, vozili smo se oko 25 minuta. Sunce nas je milovalo, vetar rashlađivao, a mi smo uživali i upijali onu iskonsku prirodnu lepotu koja se prostirala ispred nas. I to je već bilo dovoljno za ovaj dan, ali ne i po mišljenju naših organizatora. Na međustanici gondole, taman negde na pola puta, nalazi se Ribničko jezero. I baš tu smo izašli iz gondola. Malo se spustili do jezera, to nije bilo teško, kad tamo, na obali već namešteni jastuci, ćebad, drveni panjevi i zvuk gitare – predivan prizor samo za nas. Zalazak sunca je sve to zabeležio, a i mi, i očima i svim čulima, naravno i aparatima da se ne zaboravi. Ovaj dan je zaista kratko trajao koliko smo ga dugo mi doživeli.

Naredni dan je krenuo još brže. Puno je lepih mesta na Zlatiboru, a tako malo vremena. Krenuli smo ka Stopića pećini. Orni do cilja, opremljeni osmehom i zanimljivim vodičem, uhvatili smo u objektivu svaki deo ove rečne pećine. Tek su nas ozebli nosevi podsetili da treba da krenemo dalje i izađemo iz ove lepotice. Nekako tihi i u svojim mislima popeli smo se uz mnogobrojne stepenice do autobusa. E tu, kad smo već došli do daha, imali smo i šta da kažemo o onome što smo dole videli. Ali mi smo krenuli dalje, čekali su nas Gostiljski vodopadi. Iako nam je vodič rekao da se ne razilazimo od grupe jer nas čeka jedan divni piknik, većina nas, sasvim očekivano, se spustila još dva nivoa niže da oko zabeleži lepotu i donjih vodopada. Taj glasni huk potoka i vodopada u svojoj brzini, u isto vreme donosi mir u duši, i to je nešto što ćemo sigurno još dugo pamtiti i čuti kad zatvorimo oči i prepustimo se sanjarenju.

I nije ovo sve. Ovo je početak, a za ostalo su se pobrinuli naši domaćini hotel – Zlatibor Mountain Resort & Spa i Galens Invest iz Novog Sada. I novi piknik, nova priča. Na zelenoj travi nas čekaju drvene klupe i stolovi, karirani stolnjaci, i podrazumava se sveže ispečen roštilj, kao na svakom pikniku. O, koliko smo stvari imali jedni drugima da kažemo uz ukusan zalogaj. Svaki korak i podsećanje: “E, a da li ste videli ovo, kako vam se sviđe ono?“ Kada nam je prva kap kiše pripretila, hrabro smo ušli u autobuse i lagano se vratili u hotel.

Umorni i zadovoljni, a nepokisli krenuli smo u osvajanje hotelskih sadržaja. Hotel – Zlatibor mountain resort & spa ima naravno i spa centar. Kako smo saznali o vodi u bazenima, koja je iz sopstvenih izvora – reč je o vodi bogatoj magnezijumom, kalijumom, kalcijumom i ostalim mineralima koji pozitivno deluju na zdravlje. U kombinaciji sa idealnom količinom gvožđa, ova voda nudi svojevrstan lek, koji blagotvorno utiče na tegobe nastale usled savremenog načina života i rada. Bila je prava prilika da mi to isprobamo i uverimo se iz prve. Tri bazena, dva đakuzija, razne saune, parna kupatila, masažni i terapeutski deo, pa idemo redom.

A da naši organizatori neguju i cene porodični odmor govori i predivan deo za zabavu dece i odraslih. Bilo nas je svuda i sve smo probali. Bili smo u svakom restoranu, baru, bazenu, sauni, kuglani, teretani, bilijar sali i play room-u za decu… Prisustvovali smo i kulturnom programu ”U susret Vidovdanu” gde su besedili naši glumci – Nenad Jezdić, Nebojša Dugalić i Nebojša Milovanović, uz etno grupu “Trag”.

I za kraj, ako nas pitate kako nam je bilo i da li smo doživeli Zlatibor, uz veliku zahvalnost organizatorima, odgovor bi bio krajnje jednostavan i iskren – JESMO I JOŠ GA DOŽIVLJAMO, a nadamo se da ćemo se još mnogo puta svi zajedno okupiti i družiti upoznavajući nove lepote ove divne planine. I uvek, kada nam se oči napiju visina i daljina, sa ovim sjajem lakše idemo u susret budućim danima.

Gostiljski vodopad

Na brdovitoj istočnoj strani Zlatibora, u pravcu starog puta Užice – Kokin Brod, nalazi se selo Gostilje. Kroz njega protiče reka Katušnica, a oko nje se uzdižu visovi: Zaboja, Borkovac i Rađenov Omar. Nalazi se na nadmorskoj visini od 1.000 metara, a udaljeno je od centra Zlatibora 25 km.

U selu Gostilje, u neposrednoj blizini Zlatibora, nalazi se Gostiljski vodopad koji je jedan od najviših vodopada u Srbiji. Njegova visina je oko 20 m. Okolina je bogata bukovom i borovom šumom, kao i lekovitim biljem.

Čuveni vodopad, po kome je ovo mesto poznato, nalazi se na Gostiljskom potoku, koji se još naziva i Vrelo. Na gostiljskoj reci ispred ušća u reku Katušnicu voda se obrušava sa 20 metara, visoko krečnjačke litice, formirajući tako jedinstven vodopad. Nizvodno od vodopada, potok gradi veći broj manjih vodopada, slapova, brzaka i virova sve do ušća u reku Katušnicu. Staze dužine 450 metara povezuju prostor oko vodopada. U neposrednoj blizini nalaze se vodenica potočara, dva drvena mosta preko reke Katušnice i novoizgrađeni bazen. Na brdu iznad vodopada nalazi se park sa klupama, ljuljaškama i klackalicama za decu. Potok je bitan po svom hidropotencijalu, koji je polovinom prošlog veka snabdevao Gostilje električnom energijom.

Stopića pećina

Stopića pećina nalazi se na severoistočnoj strani planine Zlatibor, između sela Rožanstvo i Trnava, na par stotina metara udaljenosti od puta Zlatibor-Sirogojno, što je čini jednom od najpristupačnijih speleoloških objekata Srbije. Udaljena je od turističkog centra Zlatibora 19 km. Za zlatiborsku pećinu impozantnih dimenzija stručna javnost zainteresovala se još početkom dvadesetog veka, a prve pisane podatke o njoj nalazimo u Zapisniku Srpskog geološkog društva iz 1901. godine, dok je prva speleološka istraživanja obavio naš veliki istraživač i tvorac naučne speleologije, čuveni Jovan Cvijić od 1909. do 1913. godine.

Stopića pećina dobila je naziv po zaseoku Stopići. Postojeća pešačka staza se spaja sa starom prilaznom stazom, kojom se nekada dolazilo do pećine. Najinteresantniji potez na staroj stazi je prolazak između vigledi. Vigledi su otvori u pećinskoj tavanici, a u narodu su poznati pod nazivom dugure. Ima ih ukupno šest i svaki otvor povezan je sa pećinom sistemom bočnih kanala. Vigledi su različite veličine, a najveći je dugačak 22,5 metara i širok 16 metara. Da su vigledi povezani sa pećinom dokazano je još u ranim fazama istraživanja pećine, a meštani okolnih sela su na veoma zanimljiv način došli do tog zaključka, čak i pre prvih speleologa. U svaku od šest provalija u zemlji bacali su obojeno kamenje. Svaki obojeni kamen koji su bacili kroz vigled pronašli su u pećini, što je bio jasan dokaz da su otvori u zemlji deo pećinskog sistema.

Stopića pećina je rečna pećina, jer kroz nju protiče Trnavski potok. Ulaz u pećinu se nalazi na 711,18 metara nadmorske visine. Pećinu čini pet celina: Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal. Iako nije naročito bogata pećinskim ukrasima ima bigrene pećinske kade, koje se svojom veličinom i dubinom (neke i do sedam metara) izdvajaju od drugih u Srbiji. Na zidovima ove pećine postoje oblici koji liče na razne životinje (slona) i različite predmete.