Šarmantna, nežna, sočna, blagog, očaravajućeg mirisa, kada dodirne nepce probudi sva čula… Da, to je malina, desertno voće koje je posle jagode, najzastupljenija voćna vrsta. U njenim aromama uživali su i stari Rimljani, što potvrđuje prvi istorijski zapis s početka nove ere u kojem Plinije Stariji navodi da na planini Idi u Grčkoj, nedaleko od Troje, raste malina. U Rusiji se prvi put pominje u 11. veku u vreme osnivača Moskve, Jurija Vladimiroviča Dulguskog. Zapisano je da se u okolini tog grada nalaze nepregledni malinjaci. Poznato i pod nazivom „crveno zlato“, ovo voće prvi put je počelo da se gaji u vrtovima u Engleskoj, tako da u knjizi „Raj u sunčanom zemaljskom raju“, objavljenoj 1629. godine, Perkinson celo prvo poglavlje posvećuje malini i navodi da postoje dve vrste – crvena i bela. U Srbiji je malina prvobitno bila ukrasna baštenska biljka, koja je kao takva počela da se gaji 1880. godine. Njena robna proizvodnja zaživela je 1920. godine, a za njen uzgoj određena su područja Valjeva i Čačka. Danas se ona proizvodi širom Srbije, a Arilje je cenatar malinarstva.
To je razlog zbog kojeg priču o malini selimo u selo Visoka kod Arilja u Zlatiborskom okrugu. Visoka je najjužnije mesto u ariljskoj opštini i nalazi se na najvišoj nadmorskoj visini, čak preko 1.350 metara. Zaseoci, centar sela i deo oko seoske škole, smešteni su visoko iznad reke Veliki Rzav, do koje se stiže strmim putevima i stazama. U takvom okruženju, na 1.100 metara nadmorske visine, svoje mesto pod suncem našao je malinjak porodice Žigon. Iako živi u Starim Banovcima, Ljubica Žigon nije odustala od porodične tradicije u kojoj je proizvodnja maline zaživela još 1970. godine. Imanje je nasledila od oca, a malinjak se prostire na jednom hektaru i obnovljen je pre sedam godina. Na ruži vetrova stvaran je izuzetan kvalitet letnje sorte „vilamet“, inače vodeće sorte u SAD i Kanadi, što nije čudo jer je američkog porekla i nastala u Oregonu ukrštanjem sorti „njuburg“ i „lojd džordž“. Reč je o otpornoj biljci krupnih tamnocrvenih plodova, koja počinje da zri krajem juna.
Poslastica za dijetalce
Ako želite da se hranite zdravo, da unesete vitamine, minerale i antioksidante u svoj organizam, a da pritom izbegnete kalorije i svojim čulima podarite užitak – slobodno navalite na maline. Ovo niskokalorično voće bogato je vitaminima, mineralima i vlaknima. Sto grama maline ima samo 53 kalorije koje dolaze iz 12 grama ugljenih hidrata, nešto manje od jednog grama masti i oko 1,2 grama proteina. Na osnovu dnevne preporuke za unos vlakana, ova količina zadovoljava oko 26 odsto potreba za dijetalnim vlaknima. Vitamina C ima za oko 32 odsto dnevnih potreba organizma. Sadrži i kompleks B vitamina, kao i vitamin E kojeg ima za šest odsto ljudskih potreba, te vitamin K koji zadovoljava oko sedam odsto potrebnog dnevnog unosa. Konzumiranjem 100 grama maline možete da zadovoljite 32 odsto potrebe dnevnog unosa mangana, dok su količine kalijuma, bakra, gvožđa, kalcijuma i magnezijuma varirajuće.
Ovo voće ima nizak glikemijski indeks, zbog čega se preporučuje i dijabetičarima. Sadrži šećer koji je prirodno organsko jedinjenje šećera, a koji se zove ksilitol i koristi se kao jedan od prirodnih šećera kao zamena običnom. On sadrži manje kalorija, sporije se apsorbuje u organizmu, tako da insulin ne podiže naglo. Ako vam je namera da smršate, maline su idealna namirnica za ove svrhe. Dijetalna vlakna malina pomažu da se u ovom slučaju osećate sito. Zbog slatkog ukusa, mogu da zamene slatkiše.