Prema zvaničnim podacima u Srbiji tokom 2002. godine bilo je 1,2 milona grla krava i junica. Danas ih je tri puta manje, procenjuje se da je u stajama i u tovu manje od 400.000 grla. Ozbiljno opada proizvodnja mleka, a time i sira kojeg se godišne se proizvde oko 60.000 tona. Nema ni mladih poljoprivrednika u ovom poslu. Mlečno govedarstvo je zahtevno i traži punu posvećenost. Jedino rada na farmi nikad ne manjka.
Kako kaže publicista i analitičar Branislav Gulan, proizvdonja mleka u Srbiji, a smim tim i mlečnih prerađevina, jedna je od najznačajnijih poljoprivrednih grana. Potrošnja mleka po glavi stanovnika, sa svim prerađevinama, iznosi oko 180 do 200 kilograma godišnje. U Finskoj je to oko 300 litara, a u Danskoj čak 900 kilograma ili litara.
– Potencijal za veću potrošnju mleka i mlečnih prerađevina postoji u Srbiji, ali tako niska potrošnja rezultat je pada standarda velikog broja građana, a samim tim i pada broja krava. Veliku broj proizvođača napustio je proizvodnju mleka zbog niske otkupne cene. Više se stimulišu veći proizvođaći mleka, dok mali proizvode gubitke i često zbog raznoraznih kriterijuma ne uspevaju da ispune uslove, objašnjava Gulan.
On napominje da je pored toga prisutna i nedovoljna zaitneresovanost lokalnih i državnih organa za čestu komunikciju sa stočarima. Znatan udeo u proizvodnji mleka ima i veliki broj farmera koji imaju manji borj grla krava, obično samo do deset.
-Prvo za unapređenje proizvodnje mleka neophodno je da se masovnije preuzmu adekvatne mere za poboljšanje rasnog sastava krava, stalno praćenje njihovog zdravstvenog stanja, ishrana i nega, takođe i primena novih biotehnologija u proizvodnom procesu. Svega toga nema jer stočari ističlu da do njih nisu stigle namanjene subvencdije od 28 milijardi dinara koje su im navodno bile upućene od Ministarstva poljoprivrede od 2016. do 2018. godine. Zbog takvog odnosa države, danas je gotovo nemoguće da opstane veliki brohoj malih farmera – sa grilma do deset krava muzara, u uslovima prekomernog uvoza i niske otkupne cene mleka, poručuje on.
Gulan još kaže da malih farmera ima svuda u zemlji, i kada bi ih podržala država, gotovo svaki region bi imao mlečni proizvod zaštićen geografskim poreklom. Pozitivan primer postoji za Homolje, malu geografsku oblast u istočnoj Srbiji koja neguje višedecenijsku tradiciju proizvodnje homoljskog sira od kravljeg mleka, kao i homoljskog sira od ovčijeg i kozijeg mleka sa zaštitom oznake geografskog porekla.
-Mali proizvođači mleka izloženi su teškoćama u plasmanu sirovog mleka, često dobijaju nižu cenu i ostanu bez premije za mleko jer ne mogu svaki mesec da prodaju po 1.000 litara. Velike mlekare u budućnosti vršiće pritisak da povećaju proizvodnju sirovog mleka jer će nastaviti sa podizanjem iznosa minimalnih količina koje se mogu otkupiti od stočara. Prognozira se da će u budućnosti doći do smanjenja broja malih mlekara i da će se izdvojiti one koje će po kvalitetu mlečnih prerađevina moći da opstanu kako na damaćem tako i na stranom tržištu. U budućnosti, kako se u velikom broju budu stvarala udruženja proizvođača mleka koja će se okreknuti preradi, Minstarstvo poljoprivrede trebalo bi da pomogne subvencijama i do 90 odsto. Ako ne bude subvencionisanja opreme za male mlekare, biće potrebno i organizovanje otkupne mreže sireva ili kajmaka koja je proizvedena u domaćoj radinosti, kaže ovaj analitičar.
Sve se negativno odražava na stročarstvo koje danas u Srbiji u BDP agrara učestvuje samo sa 29 odsto. To je karakteristika najnerazvijenijih zemalja sveta. Sve što je ispod 60 odsto je na nivou subsaharskioh zemalja.
– Male mlekare mogle bi da opstanu kroz proizvodnju raznih vrsta sireva, ali, pod uslovom da se osnuju zadruge koje će im pomagati u prodaji i izvozu. Ako bi se ugledali na Evropu, u njoj već jednu deceniju postoji trend otvaranja malih zadružnih sirara koje prerađuju od 500 do 5.000 litara mleka na dan sa svojih i drugih farmi proizvođača mleka. Međutim, i pored niza sitnih proizvođača mleka i prerađevina u Srbiji ne postoji nijedna specijalizovana radionica u kojoj se isključivo proizvode sirevi. Naime, broj mini mlekara kapacitgeta do 5.000 litara mleka na dan sa 5.000 u Srbiji smanjen na manje od 100 aktivnih. Razlog za to je loša agroekonomska politika prema stočarstvu, smanjenje broja muznuh grla za nekoiliko stotina hiljada, pad proizvodnje mleka i povećan broj staračkih domaćinstava, kaže Gulan.
Direktor Institituta za ekonomiku poljoiprivrede u Srbiji dr Jonel Subić kaže da je do 2019. godine ukupan broj muznih grla bio samo 427.000 krava, 106.000 ovaca i 99.000 koza. Tada je bilo pomuzeno 1,5 milijarda litara kravljeg mleka, 11 miliona litara ovčijeg i 31 milion kozjeg mleka godišnje. Po njegovim rečima, od proizvođača je bilo otkupljeno 5.089 kilograma svih sireva, kačkavalja, trapista i slično i mekih sireva – beli sir u kriškama 44.845 kilograma. Na zelenim pijacama prodato je 39.160 kilograma maslaca (butera), 2.138.221 kilograma kajmaka (skorupa), 11.781.831 kilogram svih vrsta sireva i 1.280.540 kilograma ostalih mlečnih proizvoda. On podseća da je u 2019. godini ukupno uvezeno 84.966.735 kilograma mleka i pavlake, mleka u prahu, kiselo – mlečnih proizvoda, surutke, maslaca i mlečnih namaza, sira i urde u vrednosti od 95,45 miliona evra. Dakle, te godine je uvezeno 7.769.571 kilograma sira i urde za šta je plaćeno blizu 30 miliona evra. Istovremeno je iz Srbije izvezeno 99,9 miliona litara mleka i mlečnih prizvoda u vrednosti od 84 miliona dolara. Tada je izvoz sira i urde dostigao 15,8 miliona kilograma u iznosu od 47,6 miliona evra.
Inače, nekada je Srbija viškove mleka, mlečnih napitaka, namaza, kremova i sira plasirala u druge republike bivše Jugoslavije. Od osamostaljivanja, viškove, oko 43 odsto ukupne proizvodnje, izvozimo, najviše u Rusiju i Makedoniju. Mada inostrani trgovački lanci u Srbiji na policama dominantno drže uvozne mlečne proizvode, nisu uspeli da naruše pozitivan saldo srpskog mlekarstva. Ipak, jasno je da pristrasnom trgovačkom politikom dosta to ometaju.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski
