Ivanjsko cveće na latinskom se zove Galium verum, a narodna imena su mu broćac, broćika, ivan-cvet, ivanova trava, sirište, sirištica, žuto ivanjsko cveće, gospin prostirač, gospina stelja i jovanova travica. Raste na brdskim i pretplaninskim livadama, pored puteva, listopadnih šuma i šibljaka. Biljka je visoka 60 do 150 centimetara, stabiljka joj je četvorouglasta sa četiri izrazito ispupčene linije i na člancima je zadebljala. Ima zlatno žute cvetove koji se beru se u julu i nezaobilazan su deo obeležavanja Ivanjdana.
Srpska pravoslavna crkva Ivanjdan obeležava 24. juna po Julijanskom, odnosno 7. jula po Gregorijanskom kalendaru.
-Ovog datuma slavi se rođenje Svetog Jovana Preteče koji je s’ jedne strane najavljivao Hristov mesijanski dolazak, a s’ drige strane Sveti Jovan se naziva i Krstiteljem budući da je Isusa Hrista krstio u reci Jordan. Pre samog blagoveštenja kada je Bogorodici Sveti Arhangel Gavrilo objavio čudesno začeće, on se javio i starici Jelisaveti, prvoj ženi sveštenika Zaharija nagovestivši joj da će roditi sina Jovana. U trenutku kada je Jelisaveta začela, Zaharije je zanemeo, a progovorio je tek onog časa kada mu se rodio sin i na pločici je zapisao njegovo ime Jovan. Kao mladić, Jovan se podvizivao u pustinji, a u svojim pripovedima je kritikovao moralno posrnuće svojih savremenika pozivajući ih na pokajanje i život po Božijim zakonima i zapovestima. Narod je krštavao u reci Jordan govoreći im da ih krsti vodom, a da za njim ide onaj koji će ih krstiti Svetim Duhom i Svetim Ognjem, objašnjava Natalija Topličanin, kustoskinja Narodnog muzeja u Kruševcu i dodaje da ovaj praznik potiče od dvojakog imena Jovan ili Ivan i to je karakteristično za Srbe. Kada je u pitanju januarski sabor Jovana Krstitelja odomaćio se naziv Jovanjdan dok je za dan njegovog rođenja svojstveno ime Ivanjdan. Pored ova dva praznika, odnosno godišnja pomena, Srpska pravoslavna crkva obeležava i Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja koje je i izvršeno po naredbi judejskog cara Iroda.
Ivanjski venac kuću čuva
Običaji i verovanja koji se vezuju za Ivanjdan kod nas su mnogobrojni i razlikuju se od kraja do kraja. Postoje brojni rituali koji prate ovaj praznik koji se često se naziva i ženskim praznikom.
-Veruje se da je na Ivanjdan leto na svom vrhuncu i da je obdanica toliko duga da se sunce tri puta na nebu zaustavi dok ne zađe. U narodu postoje verovanja i da se na ovaj dan valja pobratimiti i okumiti jer je to po Bogu i Svetom Jovanu. Takođe, u vinogradarskim krajevima na ovaj dan ali i tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana, domaćini ne ulaze u vinograde. Veruje se da vinogradi najbolje napreduju sedam dana nakon Ivanjdana jer ih čuva Sveti Jovan. Kod Srba se zadržao i običaj da se na taj dan plete venac od žutog ivanjskog cveća koji se i zove Ivanjski venac. On se stavlja na vrata svakoga doma, priča naša sagovornica.
Pletenjem venaca želi se reći da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke i da se tim vencima priroda ovenčava. Ovi venčići, u koje devojke stavljaju crvene ruže, istovremeno podsećaju mlade da je došlo vreme da razmišljaju o svadbenim vencima.
Kako je zabeleženo u različitim izvorima, noć uoči Ivanjdana, u mnogim našim krajevima, devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence. Gružanke su s večeri, palile živu vatru ili kres, a s vencima ivandanjskog cveća celu noć oko nje su igrale i pevale. Kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, provlačile su se i žene koje nemaju decu, nadajući da će do sledećeg praznika u isto vreme, imati potomstvo. Zatim su se kupale u reci kako bi voda odnela urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana Preteče, u postu je išla kod osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako je žena sa ovim imenom bilo više, obilazile su svaku kuću, uzimale strukove trave iz venčića i pravile svoj venac. Sa njim na glavi kupale su se u reci i verujući da će im sledeća trudnoća uspeti.
-Ivanjsko cveće, kao i ostalo bilje, bere se predveče, noć uoči praznika i veruje se da ono ima lekovitu i magijsku moć. Zbog toga se od njega prave čajevi i melemi koji traju čitave godine, do sledećeg Ivanjdana, kaže Natalija Topličanin.
Bogorodičina postelja od ivanjskog cveća
Ali, ovo nije samo verovanje što potvrđuje i narodna medicina. Od ove biljke sitnih, žutih cvetića i igličastih listova, ne prave se samo tradicionalni venčići za Ivanjdan. Vekovima se od nje prave lekoviti čajevi za jetru, bubrege i protiv kožnih oboljenja.
Još jedna legenda vezuje se za ovo cveće i po njoj trudna Bogorodica prilegla je da se odmori na bokoru ivanjskog cveća koje od tada prijatno miriše na med. Ovaj miris potiče od esencijalnog ulja, a pored njega biljka sadrži i flavonoide, antrahinone i iridoide.
Ivanjsko cveće ima dugu tradiciju upotrebe u čajevima za jačanje i čišćenje jetre i ako se koristi u ove svrhe meša se sa travom ivom i maslačkom. Blagotvorno utiče i na urogenitalni trakt, a najbolje rezultate daje kada se u jednakoj mesi pomeša sa zlatnicom. Dnevno se pije litar ovog čaja podeljeneog u tri jednake doze.
Narodna medicina ivanjsko cveće ceni i kao sredstvo za zaustavljanje obilnih menstrualnih ili krvarenja iz hemoroida u kombinacijima sa rusomačom i hajdučicom.
Ova biljka se veoma često i uspešno upotrebljava u lečenju kožnih bolesti, posebno psorijaze. U tom slučaju na obolela mesta stavljaju se obloge od sveže biljke. Od velike koristi je ako se uz ovo pije i čaj od divljeg cveća dan i noć.
Ne treba zaboraviti da postoje tri vrste ove biljke i njihova lekovitost je različita. Najčešće se upotrebljava žuto ivanjsko cveće ali, veliku lekovitu snagu ima i belo, koje se sve više vraća u upotrebu jer ima snažno antikancerogeno dejstvo. A tu je i prilepac koji se uz pomoć povećih bodlji kojima je obrasla stabljika,“penje“ i kači za dlake životinja. Sve tri vrste Ivanjskog cveća imaju slično dejstvo na naš organizam ako rastu na istom staništu, takodje se upotrebljavaju na isti način.
Lišće se koristi kao sirište, a cvetovi teraju insekte
Nekada se ivanjsko cveće koristilo kao sirište, Naime, pomoću njegovog lišća bi se zgrudvalo mleko, a pritom bi sir poprimio slatkasti ukus i lepu žutu boju. Zato se jedno vreme u Engleskoj zvalo cheese renning – sirište. I danas se ova tehnika sirenja zadržala u nekim grčkim selima, a ostala je i u naučnom nazivu za ovu biljku, Galium verum, od grčkog gala što znači mleko.
Još jedan engleski naziv i danas se koristi za ovu biljku, lady’s bedstraw – damina slamarica i vodi poreklo od srednjovekovnog običaja da se sušenim ivanjskim cvećem pune madraci za spavanje i to ne samo zbog lepog mirisa već i zbog toga što ova biljka sadrži i veliki procenat kumarina koji je uspešno terao insekte, naročito buve kojih je tada bilo mnogo i nisu predstavljale samo napast već i prenosioce opasnih bolesti.
Ivanjsko cveće ima moć da suzbije preterani osećaj gladi, a kako pokreće limfu i izbacivanje viška tečnosti, efikasno je kod uklanjanja celulita. Zato je čest sastojak fitnes biljnih mešavina. Sve u svemu, ivanjsko cveće nam pomaže da budemo lepši, da dovedemo kilažu u normalu, da imamo čistu kožu i da se osećamo lakše i poletnije.
Piše: Jasna Bajšanski
Izvor: Dobro jutro
