Kupina uspeva do 600 metara nadmorske visine. Podnosi različite tipove zemljišta i njeno gajenje je moguće na brdovitim i manje dostupnim površinama. Dobra je medonosna paša i lako se razmnožava vegetativnim putem. Veoma je otporna na bolesti i štetočine. U punu rodnost ulazi u trećoj godini. Plodovi su veoma osetljivi za transport i podložni su bržem truljenju, te je za berbu neophodno sve unapred pripremiti. Prinos u organskoj proizvodnji kreće se od 9 do 15 tona po hektaru.
Pogoduju joj topliji krajevi i južne ekspozicije, a jako vetroviti predeli nisu poželjni. Najbolji su blagi nagibi. Kupinu je moguće uzgajati i u sušnijim klimatskim područjima, ali uz sistem za navodnjavanje, jer joj je vlaga neophodna. Uravnoteženo đubrenje i navodnjavanje povećavaju njenu otpornost na niske temperature, čak do –20 Celzijusovih stepeni. Ne podnosi visok sadržaj kalcijuma. Preporučuje se da se kupinjaci ne podižu pokraj divljih kupinjaka (zajedničke štetočine i bolesti). Razmaci sadnje zavise od načina gajenja. U organskoj proizvodnji preporučuju se malo veći razmaci u odnosu na one u uobičajenoj proizvodnji.
Predlaže se da se pre podizanja zasada obavi meliorativno đubrenje. Za njega u organskoj proizvodnji bi trebalo obezbediti oko 40 t/ha kompostiranog stajskog đubriva. S obzirom na to da je kupina osetljiva na niske temperature, mora da se obrati pažnja na agrotehniku.
Kupina se priprema za zimu tako što đubrenje ne sme da bude preterano, a s navodnjavanjem se prestaje već u septembru. Cilj je da izdanci ne uđu prebujni u zimu. Otpornost izdanaka na zimske niske temperature se povećava ako se krajem septembra kupinjak prska bordovskom čorbom (1 odsto). Ukoliko se on dobro pripremi za zimu, izdržaće temperature do –20 stepeni. Plodovi imaju visoku vrednost, deluju profilaktički, terapeutski i imaju zaštitnu ulogu, jer u sebi sadrže kiseline, šećer, minerale, pektine, vitamine i dr. U prehrambenoj industriji upotrebljavaju se kao odlična sirovina za dobijanje sokova, vina, sirćeta, sirupa, džemova, kompota i želea.
Evo primera i predloga sorti kupine i prirodnih preparata za zaštitu i organski uzgoj, koje predlaže dr Milica Fotirić Akšić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
Prvenstveno su neophodne sve preventivne mere, kao što su sadnja zdravih i dobro razvijenih sadnica, sadnja otpornih sorti, analiza zemljišta, pravovremena priprema zemljišta za sadnju i podesno đubrenje. Preporučene sorte kupine za organsku proizvodnju su: „tornfri“ (samo u toplijim područjima i na blagim padinama), „loh nes“, „čester tornles“, „tripl kraun“, „karaka blek“, „helen“ (izuzetna otpornost na ljubičastu pegavost i većinu drugih bolesti) i „loh taj“.
Bolesti i štetočine koje napadaju kupinu su brojne:
Ljubičasta pegavost (Didymella applanata) – javlja se krajem maja i početkom juna. Na donjoj strani listova su ljubičaste pege, koje su naročito izražene oko pupoljaka. Kasnije se pojavljaju smeđe pukotine na izdancima. U toku leta, parazit smanjuje porast izdanaka, uništava pupoljke i oštećuje listove, što smanjuje otpornost na zimske mrazeve. Štete su vidljive sledeće godine, jer se na zaraženim izdancima rodne grančice slabo razvijaju ili se uopšte ne razvijaju, dolazi do defolijacije, plodovi su sitni i mekani. Pri intenzivnijem napadu izdanci se suše. Za suzbijanje didimele važno je orezivanje dvogodišnjih izdanaka odmah posle berbe, uništavanje korova u zasadu i proređivanje mladih izdanaka koji se ostavljaju za rod. Mere zaštite su tretiranje bakarnim preparatom u zimskom mirovanju (dva puta), a i u toku vegetacije, malom koncentracijom (0,2 odsto).
Narandžasta rđa (Phragmidia rubi ideai) – najčešće napada dvogodišnje izdanke krajem maja, a kasnije prelazi na listove. U početku se na naličju lista vide narandžaste pege, koje kasnije potamne. Zatim se listovi savijaju prema unutra, deformišu, suše i opadaju. Na ovu bolest sorta „tornfri“ je relativno otporna. Preventivna mera zaštite je odstranjivanje izdanaka koji su doneli rod odmah posle berbe. Za suzbijanje se koriste bakarni preparati (bordovska čorba).
Pegavost lista (Mucosphaerela rubi vest) – ukoliko se pojavi, primenjuju se isti preparati kao kod didimele.
Antraknoza (Plechdodiscela elsinoe) – napada cvetove, listove, izdanke i plodove. Najvidljiviji simptomi su na izdancima u obliku svetlosivih prugastih i ovalnih pega, koje prilikom intenzivnijeg napada usporavaju njihov rast i izazivaju sušenje. Plodovi se deformišu, razvijaju se samo s jedne strane i ostaju sitni. Sorte bez bodlji su manje otporne na bolest, u odnosu na one sa bodljama. Ako je zaraza pojedine biljke antraknozom jaka, preporučuje se rezanje celog grma i njegovo spaljivanje. Ukoliko je zaraženost mala, kupine se prskaju bordovskom čorbom tri-četiri puta (prvo prskanje sa 0,8 odsto, drugo 0,45, treće i četvrto sa 0,2 do 0,3 odsto koncentracije).
Pepelnica izdanaka (Lepthosphaeria conthirium) – javlja se u vidu smeđih mrlja na izdancima. Preventivne mere su proređivanje izdanaka i pravilna rezidba, radi bolje prozračenosti. Za suzbijanje se upotrebljavaju sumporni preparati.
Venjenje izdanaka (Verticilum albo atrum) – simptomi su sitni žućkasti listovi s kratkim internodijama, koji kasnije venu. Posledica toga je da grmovi kupine daju vrlo mali rod ili postepeno uginu. Javlja se na površinama gde se uzgajalo povrće. Najvažnije su preventivne mere – kvalitetna priprema zemljišta, đubrenje zdravim stajskim đubrivom, zdrav sadni materijal i odgovarajući razmak sadnje.
Siva trulež plodova (Botritis cinerea) – izazivaju je Alternaria, Penicilium, Cladosporium i Botritis, koji nanosi najveće štete. Botritis napada izumrle delove biljke i plodove, koji postaju mekani, vodenasti, gorki, pokriva ih praškasta prevlaka i postaju neupotrebljivi. Preventivne mere su veoma važne za suzbijanje ove bolesti. Prilikom berbe neophodno je da se beru samo zdravi plodovi. Za suzbijanje koriste se bakarni preparati.
Rak korena (Bacterium ervinia tumefaciens) – napada korenov sistem i vrat korena. Zadebljanja ometaju prolazak vode i hranljivih materija u nadzemni deo biljke, pri čemu se razvijaju kržljavi izdanci koji kasnije slabo plodonose i najčešće izumiru. Najvažnija preventivna mera je sadnja na odgovarajućem mestu i zdrav sadni materijal.
Malinina buba (Biturus tomentosus) – odrastao insekt je tvrdokrilac, dužine 3,5 do 4,5 centimetara, sivosmeđe boje. Hrani se cvetnim pupoljcima, delovima cveta i mladim listovima. Larve se hrane na plodovima, oštećujući čašicu i sam plod. Smatra se vrlo opasnom štetočinom, koja može da smanji prinos za 30 odsto. Gajenjem dvorodnih sorti i berbom u jesen izbegava se napad ove štetočine, koji je u tom periodu mnogo slabiji. Postavljaju se bele klopke na početku cvetanja i prati se prva pojava imaga malinine bube. Posle pojave prvih imaga u kupinjak se postavlja po jedna lepljiva klopka (cela ili jedna polovina), na svakih pet metara dužine reda. Takođe, suzbija se početkom cvetanja, preparatima Bacillus turigensis (Bt), kalijumovim sapunom, Pyrethrum i Neem.
Staklokrilac (Bembecia hylaeiformus) – gusenice ovog insekta buše izdanke i uvlače se u srž od korena biljke do njenog vrha i tako izazivaju uvenuće i uginuće. Preventivna mera je da se odmah posle berbe odstrane i spale izdanci koji su doneli rod.
Maslinin prstenar (Agrilus rubicola) – u izdancima prolazi kroz hodnike, pri čemu dolazi do zadebljanja izdanaka i začepljenja i na kraju lomljenja njihovih vrhova i sušenja. Mere borbe su orezivanje i uklanjanje zaraženih izdanaka. Suzbijanje se obavlja Bacillus turigensis (Bt) preparatima i kalijumovim sapunom.
Veliki majski gundelj (Melolontha melolontha) – larve ovog insekta nanose štete korenu i izazivaju sušenje grmova. Preventiva je da se kupinjak ne sadi u blizini šume i da je higijena zemljišta zadovoljavajuća.
Lisne vaši (Aphididae) – lisne vaši iscrpljuju izdanke i kovrdžaju listove, prenosioci su virusa i na njihov izmet se naseljava gljiva čađavica. Moraju redovno da se suzbijaju kalijumovim sapunom, preparatima Pyrethrum, Neem, Azodiractin i dr.
Kupinina grinja (Acalitus essigi) – bobice u vreme sazrevanja ostaju čvrste i kisele. Grinje, koje su uglavnom nevidiljive golim okom, napadaju od marta do kraja sezone, ali je najintenzivniji napad u vreme zrenja plodova. Preventiva je najvažnija – uklanjanje izdanaka koji su dali rod, i to što pre. Ako dođe do zaraze, prskanje se obavlja preparatima na bazi sumpora (2 i 1 odsto) kada su rodne grančice dug 10 do 20 cm.
R.D.J.
