Crna, crvena ili bela, ribizla je uvek traženo voće koje je jednostavno za gajenje, ima visoke prinose, plodove koji se lako beru i prodaju u svežem stanju. Ribizla pristiže za branje, zavisno od sorte, u nižim predelima Zapadne Srbije krajem juna, a u višim od 1. do 15. jula. Berba ovog moćnog leka iz prirode, traje oko dve nedelje.
Piše: Biljana Nenković
Ribizla je jedna od retkih voćki kod nas sa tako sitnim plodom, prosečna težina jedne bobice je tek oko 1,5 grama. Kao što se dragocenosti čuvaju u „malim bočicama“, tako i ribizla u svojim sitnim plodovima nosi mnogobrojne koristi za ljudsko zdravlje. Njeni grozdovi su sjajni i odličnih skladišnih osobina u svežem stanju, kao i za zamrzavanje i preradu. Ukus ploda crvene i bele ribizle je prijatan, dok je plod crne nakiseo, zbog čega se koristi uglavnom za zamrzavanje i dalju preradu.
Crvena i bela ribizla se u svetu uglavnom koriste sveže i, kako je vreme berbe kratko, valja ih iskoristiti dok traje sezona. Zvuči neverovatno, ali je ovo voće traženo u Srbiji, možda samo zato što je proizvodnja veoma mala.
Crna ribizla ima sitne, sočne bobice kiselkasto-slatkog ukusa. Blagotvorno deluju na zdravlje kostiju, pomažu u borbi s rakom i njegovoj prevenciji. Domaći sok od ove ribizle smanjuje rizik od velikog broja kardiovaskularnih bolesti i predstavlja svojevrsni prirodni multivitamin. Ona je podjednako lekovita i zdrava, kao i crvena. Na žalost obe su zapostavljene u ishrani.
Ovo niskokalorično voće sadrži ugljene hidrate, dijetalna vlakna i proteine. Prebogata je karotinom, koji mu daje tamnu boju. Štiti sluzokožu i pospešuje razmenu materija u ćelijama. Ribizle sadrže zavidne količine vitamina B1, B2 i B6, niacina, kao i vitamina E. Izuzetno je bogata vitamininom C. Tako je izračunato da u 100 grama svežih bobica ima 69 odsto preporučene dnevne doze ovog vitamina.
Predstavlja snažan antioksidans koji se bori, pa čak i poništava dejstvo slobodnih radikala u ćelijama kože. Osim toga, C vitamin pomaže u regeneraciji ćelija i štiti kožu od UV zračenja. Znatne količine ovog vitamina jačaju imunosistem, štite organizam od virusa i bakterija. Crna ribizla je dobar izvor vitamina K, koji čuva zdravlje kostiju. Plodovi slatko kiselog, osvežavajućeg ukusa mogu se jesti sveži, ali se koriste i za pripremu čaja, soka, vina, kompota ili marmelade.
Crvena ribizla je bogata gvožđem, mineralom koji pospešuje proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i to je jedna od njenih najvažnijih karakteristika. Moćne bobice su odlično oružje protiv anemije. Sadrži i kalijum, natrijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i bakar. Osim zavidne količine limunske kiseline, sadrži i jabučnu kiselinu i pektin invertin. Budući da su bogate vlaknima crvene ribizle regulišu aktivnost creva. Pomažu izbacivanje toksina iz organizma i sprečavaju zatvor.
U narodnoj medicini crvena i crna ribizla poznate su kao voće koje otvara apetit. Takođe, ove bobice povoljno deluju na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Nivo kalijuma u ribizlama sprečava hipertenziju, a dobro utiče i na zdravlje bubrega. Koriste se i listovi od ribizle, koji pomažu u lečenju jetre i krvnih sudova. Čaj od listova pomaže protiv visokog krvnog pritiska i zapaljenja bešike. Lekovit je i koren, koji pomaže kod upale bubrega.
Ribizla jača apetit, čisti krv i creva, poboljšava rad probavnih organa. Pomaže u lečenju gastritisa, čira na želucu i zatvora, jača otpornost organizma. Plodovi i prirodni sok od crne ribizle korisni su za sprečavanje nastanka bubrežnih bolesti. Čaj od listova zahvaljujući eteričnim uljima, potpomaže rad ovih organa. Ima i diuretska svojstva i smatra se da je prirodni lek za reumu.
Lekoviti sok, čaj i vino
Van sezone treba piti prirodne napitke pripremljene sa ovim voćem, dva do tri puta dnevno. Ovaj napitak smatra se multivitaminskom bombom sa antibakterijskim svojstvima. Sprečava nastanak različitih infekcija, uključujući i upalu pluća.
Sok od crne ribizle se priprema tako što se bobice detaljno operu nad mlazom hladne vode, a zatim se odstane listovi i drške. Nakon toga izruče se u lonac, preliju sa vodom da se lagano kuvaju. Kada puste svoj sok, lonac treba skloniti sa šporeta. Naknadno se izgnječi pulpa i kožica se iscepa kako bi iscureo ostatak prirodnog soka. Sve prebaciti u flaše i čuvati na hladnom mestu.
Sok od crne ribizle nema nuspojave, ali jedino ga moraju umereno piti dojilje i trudnice. Nije preporučljiv ni skroz maloj deci, a starije osobe ga smeju piti, ali dozirano. Hemofiličari, kao i osobe koje uzimaju lekove koji razređuju krv ne bi trebalo da ga piju. Lekari ga takođe ne preporučuju neposredno pre operacija.
Čaj od crne ribizle se sprema veoma jednostavno. Dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle staviti u dva decilitra prokuvane vode. Nakon dva-tri minuta napitak se procedi i popije. Ovaj čaj je dobar za sprečavanje peska u bešici.
Još jedan napitak od ovog voća se lako pravi, a zdrav je. U pitanju je vino. Željena količina ribizli usitni se i pomeša s vodom, šećerom, vinskim kvascem i suvim grožđem. To se zatim stavi u staklenu flašu, dok ne bude dopola puna. Ostavi se 40 dana na toplom mestu zbog fermentacije, a zatim se procedi i sipa u sterilne flaše. Nakon što vino dozri, čuva se na dobro rashlađenom mestu.
