Iako je Srbija svoju poziciju na tržištu jagodastog voća praktično počela da gradi jagodama, sve se više priča o ribizlama kao šansi za naše voćare. Ribizla je relativno skromnih zahteva za gajenje i manje je radno intenzivna u odnosu na sve drugo jagodasto voće. Pored toga, rano i redovno rađa, skromnih je tehnoloških zahteva u pogledu nivoa primene agrotehničkih i pomotehničkih operacija, kao i stepena obučenosti i znanja proizvođača. Lako se prilagođava različitim agroekološkim uslovima, a visok kvalitet i hranljiva vrednost plodova, posebno kod crne ribizle, naučno je i stručno potvrđen mnogobrojnim istraživanjima kod nas i u svetu.
Piše: dr Aleksandar Leposavić
U Srbiji se crna ribizla (Ribes nigrum L.) najčešće gaji na okućnicama u vidu pojedinačnih žbunova, dok je u veoma malom obimu srećemo u proizvodnim zasadima. Trenutna proizvodnja ribizle ne zadovoljava ni domaće potrebe, iako u našoj zemlji postoje povoljni agroekološki uslovi za njeno gajenje.
Bez velikih ulaganja
Sedamdesetih godina dvadesetog veka proizvodili smo preko 20.000 tona na više stotina hektara. Ribizla je komercijalno gajena na području gradova Požege, Arilja i Guče, a u manjoj meri u okolini Čačka, Valjeva, Kosjerića i na planini Vlasini. Nakon tog perioda površine pod ribizlom se naglo smanjuju, zbog orijentisanosti proizvođača na gajenje pre svega maline, čija je proizvodnja imala veći komercijalni efekat, ali i drugih voćnih vrsta iz grupe jagodastog voća.
Pored komercijalnog, problem u proizvodnji crne ribizle je postojao i zbog uvoza zaraženog sadnog materijala u periodu kad se radilo na omasovljenju gajenja ovog voća kod nas. Zbog prisustva određenih virusa, rodnost u zasadima bila je ispod svih očekivanja, pa su i proizvođači izgubili ekonomski interes za njeno gajenje.
Kada se govori o isplativosti ulaganja u ribizlu, treba imati u vidu i konkurentnost naših proizvođača u svetskim okvirima. Uprkos povoljnosti agroekoloških činilaca u velikom delu naše zemlje, konfiguracija terena i usitnjenost parcela utiču na smanjenu mogućnost mehanizovanja finalne i najkritičnije faze u proizvodnom ciklusu, a to je berba. Primera radi, u Poljskoj, koja je drugi svetski proizvođač ribizle u svetu, berba plodova je dominantno mehanizovana i kao takva značajno jeftinija nego kada se obavlja ručno.
Ribizla u tehnološkom pogledu nije preterano zahtevno voće. Treba imati na umu da, kao biljka prohladnijeg klimata, ribizla voli područja u kojima su izraženije razlike između dnevnih i noćnih temperatura. Zato prilikom planiranja sadnje treba izbegavati lokalitete koji su tokom čitavog dana, a posebno u popodnevnim satima, izloženi direktnom uticaju jakog osunčavanja. Zbog izvođenja agro i pomotehničkih tretmana, poželjno je odabirati blago nagnute terene, a izbegavati one na kojima leži voda. U većini slučajeva novac nije ograničavajući faktor za zasnivanje zasada pod ribizlom, jer su ulaganja i neophodna oprema daleko manja u odnosu na investicije u zasade jabuke ili visokožbunaste borovnice.
Ribizli najviše odgovaraju duboka (više od 1 m), rastresita, dobro propustljiva, srednje teška (50% gline), plodna (s oko 4-5% humusa), umereno vlažna, slabo kisela zemljišta (pH od 5,5 do 6,5), s povoljnim vodnim vazdušnim i toplotnim režimom. Od postojećih tipova zemljišta u našoj zemlji ove uslove uglavnom imaju smeđa, slabo kisela zemljišta na paleozojskim škriljcima, gajnjače, antropogenezirane smonice, duboki aluvijalni i deluvijalni nanosi, u kojima preovlađuju sitnije frakcije i koje imaju i manji sadržaj gline i starije šumske krčevine.
S obzirom na veliku rasprostranjenost zemljišta tipa smonica, potencijalni proizvođači moraju imati u vidu da ovakva zemljišta imaju veoma nepovoljne vodno-fizičke osobine, da pri vlaženju jako bubre, a u suvom stanju se stvrdnjavaju i pucaju. Zbog toga sadnice ribizle, gajene na njima, naizmenično pate od nedostatka vode i vazduha, zaostaju u razvoju, a plodonošenje kod takvih biljaka je daleko od biološkog potencijala.
Pojedini stručnjaci navode da se ribizla može gajiti i na zemljištima slabijeg kvaliteta. Međutim, na ovakvim zemljištima ne može se postići prinos i kvalitet ploda koji se traže na tržištu.
Zato je za voćare važno da znaju da za proizvodne zasade ribizle ne odgovaraju:
zemljišta koja sadrže više od 60% gline, jer su slabo propustljiva za vodu i vazduh;
peskovita zemljišta (preko 70% peska), jer slabo zadržavaju vodu i siromašna su hranljivim materijama;
krečna zemljišta, zbog nedostatka gvožđa i magnezijuma, što je uzrok za pojavu hloroze lišća i smanjenja rasta izdanaka;
sveže krčevine, jer je zemljište na njima često zaraženo štetnim gljivicama;
jako zakorovljena zemljišta;
plitka, teška, zbijena, zabarena i suva zemljišta; i
zemljišta s visokim nivoom podzemnih voda.
Stižu rodnije i otpornije sorte
Posledice ranije neprepoznatljivosti ribizle, veće tražnje maline, kupine i jagode, a u poslednje vreme i visokožbunaste borovnice kod domaćih otkupljivača, prisutne su i danas. Zbog toga je i interesovanje proizvođača za investiranje i podizanje novih zasada ribizle kod nas na veoma niskom nivou i zaista su retki primeri savremenih, lepo uređenih plantaža koji se održavaju tokom dužeg niza godina.
Od sorti crne ribizle, jedna od najpopularnijih u svetu i kod nas je Titanija. Pored nje, gaje se i sorta stvorena u Institutu za voćarstvo pod imenom Čačanska crna, starije škotske sorte Ben lomond, Ben nivis i Ben konan. U poslednje vreme veliko interesovanje u zemljama Istočne Evrope vlada za nekoliko sorata poljskog istraživačkog centra u Skernjevicama, a najpoznatije su Tisel i Tiben. U Institutu za voćarstvo u Čačku trenutno se ispituje nekoliko hibrida crne ribizle, čiji je cilj pri stvaranju, pored rodnosti i kvaliteta ploda, bio i pojačana otpornost na pepelnicu i štetne insekte, koji često prave velike probleme u proizvodnji.
Kada je u pitanju crvena ribizla, zbog visoke rodnosti i kvaliteta ploda, standard predstavlja holandska sorta Rovada, a gaje se i Rondom, Džunifer, ali još uvek i stara nemačka sorta, kod nas prepoznata kao Industrija (Heinemanns Rote Spatlese). Bela ribizla se veoma malo gaji, a od sorti prisutne popularne su Primus, Blanka i Zitavia.
Sorta Tisel za mašinsku berbu
U poređenju s većim brojem drugih voćnih vrsta, gajenje ribizle je mnogo manje zahtevno, ali sve što važi za drugo voće, važi i za ribizlu. Problem radne snage i ovde je izražen, posebno za berbu. Otuda tendencija u svetu da se i sistem gajenja, i sorte prilagode mašinskom ubiranju plodova. To podrazumeva formiranje žbunova na nešto većoj visini, jer mašine uglavnom ne uspevaju da uberu niže biljke. Ovaj način berbe iziskuje i gajenje sorti koje jednovremenije sazrevaju i u tom pogledu se na istoku našeg kontinenta posebno istakla sorta Tisel.
Folija izaziva pregrevanje zemljišta i korena
Recimo nešto i o različitim pristupima u održavanju zemljišta kojima se smanjuje potreba ljudskog rada. Najčešće se u prvoj godini na čitavoj površini primenjuje čista obrada (jalovi ugar), dok se u kasnijoj obradi koriste različite varijante, kao što su jalovi ugar u redu i zatravljivanje i košenje međurednog prostora, zatim malčiranje rednog prostora i zatravljivanje međurednog. Za malčiranje rednog prostora koriste se različiti organski materijali ili folije, a iskustva su različita, naročito u pogledu korišćenja folija. Pokazalo se da primena folija ima pozitivne efekte na suzbijanje korova, ali da, naročito folija tamnije boje, tokom sunčanih dana izuzetno loše utiče na biljke zbog pregrevanja zemljišta i korenovog sistema. Štetno delovanje pregrevanja biljaka i nemogućnosti uspostavljanja normalnog kondicionog stanja u zasadima je sve izraženija pojava poslednjih godina, zbog čega se ovakvi materijali sve manje koriste.
